Moderno shvatanje poljoprivrede pruža drugačiji i mnogo širi pristup sa višestrukim ulogama koje ona može da pruži. Osnovna funkcija proizvodnje hrane je samo jedna u nizu podjednako važnih uloga, kao što su: ekonomska, ekološka, demografska i nove diverzifikovane uloge. Seoski turizam se uklapa potpuno u ovakav koncept i omogućava valorizaciju svega onog što multifunkcionalna poljoprivreda[1] pruža kao potencijal.
Glavni podsticaj za opstanak i dalji razvoj ruralne populacije predstavlja mogućnost zarade putem korišćenja raspoloživih resursa. Dok tradicionalna paradigma poljoprivrede podrazumeva proizvodnju hrane, moderni pogled na poljoprivredu je mnogo širi. Otuda i termin “multifunkcionalne poljoprivrede” gde se smatra da ova privredna grana ima višestruke uloge, kao što su: proizvodna (hrana, sirovine), ekonomska (prerada), ekološka (održivi razvoj), demografska (upošljavanje), kao i nove diverzifikovane uloge (seoski turizam). Ovako širok opseg funkcija poljoprivrede pruža seoskom stanovništvu mogućnost da ih koristi kao svoj potencijal za dalji napredak i blagostanje.
Ipak, običnom stanovniku ruralnih predela su ovakvi koncepti dosta apstraktni, pa je stoga neophodno raditi na podizanju svesti. Kako poljoprivrednicima tako i akterima u ruralnom turizmu treba objasniti multifunkcionalnu ulogu poljoprivrede baš kao i njenu vezu sa razvojem poljoprivrede i ekonomije u celini. Tako je za male poljoprivrednike na selu od suštinske važnosti da shvate vezu poljoprivredne proizvodnje sa očuvanjem tradicije, kulturnog nasleđa, zaštite prirode i višenamenskog korišćenja zemljišta. Tek tada se otvaraju nove perspektive, gde mali poljoprivredni proizvođač postaje povlašćeni korisnik raznovrsnih potencijala poljoprivrede koje kroz usluge seoskog turizma može da ponudi zainteresovanim posetiocima.
Ključni momenat za razmevanje multifunkcionalne poljoprivrede je ideja da poljoprivreda obezbeđuje ne samo privatna ili razmenjiva dobra, već i javna dobra, čiji se troškovi ne mogu podmiriti tržišnim mehanizmima. Pod javnim dobrima se ovde pre svega misli na: čist vazduh, vodu i zemljište, očuvan biodiverzitet, raznolikost predela oblikovanih poljoprivrednom praksom. Da bi se javna dobra očuvala i promovisala u javnom interesu, neophodno je obezbediti javna sredstva kako bi se omogućilo da se razvoj zajednica nastavi uz pridržavanje principa održivosti.
U Evropi je već dugo vremena ozvaničen koncept višenamenskog korišćenja zemljišta. Agroekološke mere koje se finansiraju iz posebnih fondova su od suštinskog značaja za očuvanje prirodne raznolikosti, lepota predela i zdravog prirodnog okruženja, a glavni korisnici tih mera su upravo mali poljoprivredni proizvođači. Iako su mali, isti ti poljoprivrednici moraju da nastave sa održavajem prakse poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti, a to je moguće jedino ako se obezbede fondovi i ako se uspostavi saradnja u lokalnim zajednicama s mogućim prerađivačima, pružaocima turističkih usluga i promoterima. U Srbiji se trenutno uspostavljaju mehanizmi za finansiranje ovakvih aktivnosti kroz pretpristupne fondove EU, ali dok oni ne zažive, treba obezbediti nacionalne fondove i međusektorsku saradnju radi integrisanja ekoloških potreba s ekonomskim prioritetima.
Ukoliko želimo da nam selo bude vitalno, neophodno je stimulisati ruralno stanovništvo i raditi ozbiljno na podizanju njegove svesti o multifunkcionalnosti tradicionalnih poljoprivrednih praksi. Ponekad ovakvo shvatanje čini razliku između odluke da se ostane na selu ili da se seoski život potpuno napusti. Čak je ovo shvatanje važno i za urbane stanovnike zbog vrednovanja ruralnog prostora i njegovog nasleđa u urbanom okviru svesti i stvaranja prostora za bolju valorizaciju ruralnih proizvoda i usluga. Uspostavljanjem mehanizama za finansiranje ovakvih pristupa održivom razvoju se otvaraju vrata da se urbanom stanovništvu željnom sela i prirode ponudi mnogo više od zdravog seoskog obroka. Javna dobra koja se neguju multifunkcionalnom poljoprivredom postaju nam opšte dostupna, a time se zatvara i krug gde se poljoprivrednicima kompenzuje za njihov rad na očuvanju okruženja koje je atraktivno za seoski turizam i tako se bolje valorizuje. [1] http://ruralinfoserbia.rs/publikacije/undp_mala_ruralna_domacinstva.pdf
