fbpx

Povremeni post – 10 zdravstvenih prednosti za vaše zdravlje

Povremeni post i zdravlje

Povremeni post – Niži holesterol,  gubitak težine, čišća koža i bolje pamćenje samo su neki od povoljnih aspekata…

ICIMI, dijeta sa postom je u osnovi dominirala 2019., pretvarajući izraze kao što su “obroci u određeno vrijeme” i “5:2 naspram 16:8” u normalni dio svakodnevnog razgovora. Što se dijete tiče, post je jedan od dugotrajnijih trendova: tehnički uopšte nije „dijeta“, manje se fokusira na ukupni unos kalorija a više na ograničavanje obroka svakog dana unutar određenih vremenskih okvira. To je uglavnom zdrav stav, a zdravstvene koristi mogu biti ogromne ako ste navikli da jedete po cijel dan (i noć).

Budući da postoji toliko različitih rasporeda postenja, vjerovatno je vrijedno provjeriti stvarne prednosti prije nego što odlučite koja je opcija za vas. Donedavno nije bilo puno istraživanja na kojima bi se moglo raditi; većina studija je rađena na životinjama ili malim uzorcima populacije, što čini da su navodne koristi u velikoj mjeri neformalne.

Ali kako povremeni post postaje sve popularniji, sve se više istraživanja razvija – pa se čini da lista mogućih prednosti raste.

Evo 10 potencijalnih prednosti ako se pridržavate rasporeda posta koji odaberete.

Gubitak težine i povremeni post

Započnimo važnim pitanjem: Da li dijeta s postom zaista može pomoći u gubljenju kilograma? To zavisi – od svega, od vrste posta koji odaberete do istraživanja koje se razmatraju. Dijetetičarka Lauren Harris-Pincus, ​​autorica knjige Klub za doručak sa proteinima, kaže da neka istraživanja nisu pokazala stvarnu razliku u gubitku kilograma između povremenog posta i tipične dijete sa ograničenim kalorijama. No novije studije sugerišu da raniji periodi obroka (od 7h do 15h) mogu pomoći kod gubitka kilograma.

Na primjer, Harris-Pincus ukazuje na studiju o gojaznosti iz 2013. godine koja pokazuje da su ljudi koji su konzumirali određenu količinu kalorija, jeli obilniji doručak i manju večeru, u 12 nedelja izgubili dva i po puta veću težinu od ljudi koji su jeli iste količine kalorija, ali obrnuto (sa manjim doručkom i obilnijom večerom.

Očigledno je da je potrebno više istraživanja kako bi se izvukli konkretni zaključci o tome kako i zašto povremeni post pomaže pri mršavljenju (iz bilo kojeg drugog razloga osim činjenice da možda jedete manje kalorija). “Na kraju, moramo stvoriti kalorijski deficit da bismo izgubili kilograme, ali to nije tako jednostavno kao kod trošenja svih kalorija koje su unešene”, objašnjava Harris-Pincus, ​​sugerirajući da doba dana kad jedete (ili ne) može doprinjeti gubitku težine u kombinaciji sa manjom ukupnom potrošnjom kalorija.

Poboljšana osetljivost na insulin

Njujorška dijetetičarka Erin Palinski-Vade, autorica Dvodnevne dijete za dijabetes, kaže da je u nekim istraživanjima otkriveno da povremeni post smanjuje nivo šećera u krvi i smanjuje otpornost na inzulin, što može biti vrlo korisno onima koji su u riziku od razvoja dijabetesa tipa 2.

Autori studije iz 2018. godine objavljene u magazinu Ćelijski Metabolizam su otkrili da je čak i bez gubitka težine, ishrana sa ranoranilačkim postom povećala osjetljivost na insulin kod muškaraca sa predijabetesom. (Većina drugih sličnih studija ne može definitivno reći da li se osjetljivost na insulin poboljšava zbog samog rasporeda posta ili zbog toga što većina ljudi gubi kilograme kad posti, što takođe poboljšava osetljivost na insulin.)

Bolja koncentracija

Veza između posta i vašeg tijela izgleda do sada obećavajuća… ali šta je sa zdravljem vašeg mozga? Palinski-Vade napominje da su neke studije na životinjama pokazale da je povremeni post zaštita za mozak, te da poboljšava njegovu funkciju i strukturu, kao u ovoj studiji iz 2018. godine u eksperimentalnoj biologiji i medicini, koja sugeriše da povremeni post može zaštititi od Alzheimerove bolesti smanjenjem učestalosti gubitka pamćenja.

Očigledno je da je potrebno još istraživanja da bi se vidjelo da li je to istina i kod ljudi (jer niste miš, zar ne ?!) – ali u nekom trenutku u budućnosti možda ćemo vidjeti širu primjenu ovih rezultata

Niži holesterol

Jedan od razloga zašto povremeni post može dovesti do gubitka kilograma je taj što jedete tokom dnevnih sati. Kada vaše tijelo prirodno želi da unesete kalorije.

„Kada jedemo u skladu sa našim bio ritmom – što znači da trošimo energiju tokom aktivnih sati u danu kada je sunce visoko a uveče jedemo manje – metabolizujemo svoju hranu i vidimo poboljšanje šećera u krvi i lipida, uključujući holesterol i trigliceride”, Objašnjava Harris-Pincus.

Pogotovo povremeni post tipa 5:2 može poboljšati nivo holesterola. Kao što je VH ranije objavio, istraživanje iz 2018. pokazalo je da ljudi koji su pratili dijetu 5:2 imaju niži rizik od srčanih bolesti za razliku od ljudi koji se trude da računaju kalorije.

Bolji san

Nauka je ovdje još uvijek na početku, mada istraživači godinama proučavaju efekte unosa hrane na san. Neka istraživanja pokazuju da jedenje kasno noću može da poremeti san ili da prouzrokuje poremećaje sna, mada su veličine uzoraka prilično male.

Takođe nema mnogo direktnih dokaza da povremeni post – umjesto da jedemo – prije noćnih sati može imati suprotan efekat, ali to ima smisla. Pored toga, jedna studija iz 2003. otkrila je da je sedmica posta postigla manje uzbuđenja tokom sna (mada je praćeno samo 15 ljudi i očigledno je da je studija prilično stara).

Smanjena upala i povremeni post

U osnovi mnogih zdravstvenih koristi posta je smanjenje upale i to je povezanost koju pažljivo proučavaju stručnjaci zainteresovani za odnos između posta i opšteg zdravlja.

Tokom 2019. godine, istraživači na planini Sinaj otkrili su da periodični ciklusi posta koji traju manje od 24 sata smanjuju broj upalnih monocita u krvi. Visok nivo monocita je povezan sa nekim hroničnim upalnim i autoimunim bolestima.

Slično tome, Medicinska škola Iale proučavala je efekte posta i dijeta na tjelesne makrofage ili upalne imuno ćelije i otkrila da će dijeta, povremeni post ili vježbe visokog intenziteta sa malo ugljenih hidrata pomoći da se smanji takav upalni proces.

Promišljene prehrambene navike

Da li ste ikada posegnuli za čokoladom ili vrećicom čipsa iz navike, a da niste ni shvatili šta radite? To se zove bezumno jedenje, i većina nas to u određenoj mjeri i radi. Ali ako radite to dovoljno često  može vas dovesti do toga da ne prepoznate znakove kada vaše tijelo treba hranu.

„Mnogi ljudi jedu emocionalno, posebno noću kada je lako sjediti ispred televizora i bez razmišljanja unositi dodatne kalorije“, kaže Harris-Pincus. Ali dijeta sa postom, koja vas prisiljava na uspostavljanje jasnih vremenskih okvira za jelo, eliminiše bespotrebno grickanje i može vam pomoći da unesete manje ukupnih kalorija.

Bolji imunitet

U poslednje dvije godine, zagovornici posta tvrdili su da ograničenje unosa kalorija čak i na kraće vrijeme može da „resetuje“ vaš imuni sistem, dajući mu tako potrebno pojačanje snage.

Ova teorija nastala je iz studije Univerziteta Južna Kalifornija na miševima i na ljudima, koja je sugerisala da bi gladovanje tokom 72 sata moglo omogućiti vašem tijelu da isprazni oštećene imunološke ćelije i regeneriše nove, zdravije ćelije koje su pripremljene da pomognu tijelu u borbi sa toksinima. (Učinak posta na pacijente koji su bili podvrgnuti hemoterapiji ispitivani su u posebnoj studiji.)

U ovom trenutku veza nije dobro proučena. Ali malo posta vjerovatno ne može ni da škodi vašem imunološkom sistemu.

Odloženo starenje

Da li provođenje dijela nedelje u postu zaista može da vam produži život? To je velika tvrdnja i to još nije dovoljno pažljivo proučeno na ljudima, ali 2019. studija o ćelijskom metabolizmu utvrdila je da je naizmjenični post, posebno, poboljšava neke od najčešćih markera starenja – poput kardiološkog zdravlja i debljanja – na malom uzorku zdravih, ne gojaznih ljudi.

Inače, Nacionalni institut za starenje izvjestio je da su muški miševi koji su jeli rijeđe obroke živjeli duže u poređenju s miševima koji su jeli češće, i imali manje oboljenja jetre i metaboličkih poremećaja.

Čišća koža i povremeni post

Odavno znamo da ono što jedete može uticati na zdravlje vaše kože. Američka akademija za dermatologiju potvrđuje da određena hrana, poput mlijeka, bijelog hljeba i slatkih zalogaja ili pića, može povećati akne povećavajući šećer u krvi.

Ali može li doba dana kada jedete uticati i na zdravlje vaše kože? Možda, ali upravo sada, dokazi su uglavnom aneformalni, zasnovani na onome što znamo o kombinovanim faktorima koji mogu izazvati akne, poput upale, visokog nivoa insulina i nedostatka restorativnog “podmlađujućeg” sna. Budući da povremeni post može pomoći kod nekih od ovih osnovnih uzroka akni, u teoriji to bi moglo biti rješenje uobičajenih problema s kožom. Ali ovdje je potrebno još istraživanja.

0 0 vote
Ocijenite članak
Pretplati se
Obavijest
guest
13 Comments
najstariji
najnoviji najviše ocjenjeniji
Inline Feedbacks
View all comments
Emiliano Zapata
Gost
Emiliano Zapata
9 mjeseci prije

Postovani B. D. ukoliko zelite doista pomoc, mogli ste pisati o Japanskom Nobelovcu za autofagiju Yoshinori Ohsumi …

DCE
Gost
DCE
9 mjeseci prije

@Emiliano Zapata
Pa i ovo je super za početak.

Tiho
Gost
Tiho
9 mjeseci prije

Tako je Emiliano,čovjek je sve znanstveno dokazao i za to dobio Nobela.
Režim posta odnosno ne jedenja u određenim vremeskim intervalima,aktivira prirodni tjelesni mehanizam autofagije(samojedenje),gdje organizam kad gladuje troši organski materijal koji se nakuplja u stanicama i samim time vrši funkciju čišćenja i obnavljanja stanica.
Korist je višestruka,čišća koža,smanjenje tjelesne težine i drugi benefiti,od kojih je najveća smanjenje rizika od nastanka kancerogenih stanica,odnosno
pojave raznih oblika raka..
I sam prakticiram post svaki dan u trajanju 16 sati,početak je bio težak,ali uz snažni voljni momenat tijelo se brzo privikne,u prvih 14 dana sam izgubio 11 kilograma i došao na nekakvu idealnu težinu.Gubitak težine je ajmo reći samo nuspojava,pravi benefit sam osjetio u puno većoj kolićini energije,boljem raspoloženju,boljem spavanju.Još jedna bitna stvar izbacio sam gotovo u potpunosti sav alkohol,smanjio unos šećera i ugljikohidrata u vidu kruha i tjestenine.

Bezuhov
Gost
Bezuhov
9 mjeseci prije

Postovani Emilijano, moj zakljucak je da Yoshinori Ohsumi nije otkrio toplu vodu. On je samo sublimirao ono sto postoji gotovo u svim religijama a poznato je kao post i preveo na priznati znanstveni jezik sa pokusima, rezultatima, pokazateljima i procentima. Mozda bi ubuduce trebalo imati vise postovanja prema tradiciji i hiljadugodisnjim znanjima ciji su efekti evidentni prije no sto prihvatimo zdravo za gotovo sve sto nam servira znanost,cesto puta tendenciozno i po narudzbi.

Pero
Gost
Pero
9 mjeseci prije

Evo, ja mogu napisati moje iskustvo s povremenim postom.
Bio sam na rezimu 18:6. S dva puta tjednim postom od 24h. Npr, rucam ponedjeljak u 12h i vise ne jedem do utorka u 12h. Pijem samo vodu.
Dane kada nisam postio, jeo sam u 12 i izmedju 17-18:00h.
Takodjer sam potpuno izbacio rafinirani secer i slatko, a meso sam pekao na maslinovom ulju.
Znao sam pojesti voce 2x tjedno, obicno kada bih postio 24h.
Rezultat: 40kg u 4 mjeseca.
Netko ce reci, puno previse.
Ja mogu reci da NIKADA nisam bio gladan, cak niti kod prvog posta od 24h kada sam mislio da bih mogao imati glavobolju. Ovo pisem jer sam znao cesto imati glavobolje ali ne zbog gladi. Kada sam usao u post, prestale su skroz.
Koza cista, osjecao sam se lakse jer su crijeva prociscena, stolica mi se ustalila i spavao sam ko beba po 8h u komadu bez budjenja s cime sam u biti bio najzadovoljniji. Uz to, nikada me nije hvatalo spavanje nakon rucka, sto je prije bilo jako cesto ako ne i svaki dan. Pucao sam od energije.
Povremeni post je moja preporuka svakome. Samo si pronadjite okvir koji vam pase s obzirom na treninge i nacin zivota .
Da ne zaboravim, svake subote sam se gazio u rostilju.

Damira
Gost
Damira
9 mjeseci prije
Reply to  Pero

Odličan komentar koji opisuje i moje pozitivno iskustvo.

Dejan
Gost
Dejan
9 mjeseci prije

Ja postim redovno, dan jedem a dva dana ne jedem ništa, samo vodu pijem i tako u krug. Meso ne konzumiram. Ta dva dana kad ne jedem uopšte ne osećam glad. Glad je psihološki faktor. Dobro se osećam i kad vežbam u ta dva dana kad ne jedem. Do skoro sam bio na načinu da dan jedem dan ne jedem,a sad sam produžio na dva dana bez hrane. Taj dan kad jedem unosim sasvim prosečnu količinu hrane, ništa preterano. Imam energije dosta mada se ja bavim energetskim radom i sad radim aktivno na spremanju uma i emocija da produžim vreme kad ne jedem uz još manji unos hrane nego do sada. Treba i neko vreme da se telo navikne na taj ritam i da to bude potpuno prirodno stanje.
Umeo sam ja i da postim dugo, najduže mi je bilo 21 dan i da se vratim posle ishrani. Ali je sasvim drugačije kad se krene trajno u ovaj način da dan jedem a dva ne jedem. To je priličan stres za organizam i treba neko vreme da se telo privikne . Meni je trebalo 3 meseca da se potpuno naviknem na ishranu dan jedem a dan ne jedem. Ali sam se brzo prilagodio kad sam krenuo sa dan jedem a dva dana samo vodu pijem.

Pero
Gost
Pero
9 mjeseci prije
Reply to  Dejan

Cuo sam i za ovakav nacin. Mislim da je svaki post dobar za tijelo i um.
Na koncu, svaka sveta knjiga preporuca post.
Ocito nije bezveze.

Alen
Gost
Alen
9 mjeseci prije

Mjesec dana Ramazana ! .. Na sabahu se sehuri na akšamu iftari , jede se i pije voda od akšama do sabaha , ostatak vremena nit hrane nit vode… Nekad je to 7-8 sati posta a nekad 12-14 , zavisno kad pada ramazan tj od doba godine…
Preporod ! Duhovni i tjelesni !..

Ive
Gost
Ive
9 mjeseci prije

Sve to važi za neke osobe a za druge ne. Moj režim prehrane več nekoliko godina: Ujutro oko 9h šoljica Ness kava na mljeku, banana i žličica kikiriki putra, zatim između 18 i 19 sati uglavnom tanjur variva ili nedeljom pečenje i malo kuhanog povrća, te prije spavanja jednu vočku. ne konzumiram kruh, tjesteninu, rižu, krumpir. Ponekada za ručveru oko 18 sati uzmem samo nekoliko vrsta sira. 3 – 4 puta tjedno popijem čašu vina bevandu ili gemišt, inače tjekom dana popijem 1 do 2 litre vode.
Istina malo se krećem tek jednom tjedno duža šetnja 2 – 4 sata.
Na mojih 70 godina, visna 180 cm, težina oscilira između 95 i 105 kg, Diabetes typ 2, aritmija srca, visoki holesterol.ostale bolesti: giht, kuk kao poslijedica saobračajne nezgode sa višetrukim prelomima u stopalu, povečana kiselina u želudcu, vjerojatno posljedica ljekova za kardio vaskularne probleme, povremeno me dohvati zatvor i tada si pomažem sa suhim šljivama 5 – 8 komada dnevno otprilike 5 – 8 dana.
Kada sa mojom izgubim ton ostane samo slika, tada ne mogu jesti i po nekoliko dana ne jedem nista osim jutarnje kave i banane.

Tink
Gost
Tink
9 mjeseci prije
Reply to  Ive

Svaki covek treba da se ponasa u skladu sa potrebama svog tela, iskreno cini mi se da ovde u komentarima za mene licno ima dosta radikalnih predloga. Sto se mene tice ne treba mi nauka reci da covek treba ujutro ili prije podne jesti obilnije a kako odmice dan postepeno smanjivati kolicinu hrane, evo kakav je moj rezim u ishrani. Dosta fizickog rada u poslu i doruckujem oko devet casova, uobicajen dorucak jaja, sir mladi domaci, ponekad malo slanine ili prsuta, palenta, hleb koji pravimo sami sa dodacima semenki. Rucak oko tri,.dosta ribe, u zadnje vreme vise kuvane, grilovano povrce(znam da je bolje neobradjeno ili bar kuvano ali to je kompromis za male kolicine mesa), ostalog mesa vrlo malo i to uglavnom leso. Oko sest ili sedam sati malo voca, uglavnom orasastog ili susenog. Obroci umereni, vodu pijem po potrebi organizma, za rucak tri deci crnog vina. Jedan dan u nedelji ne jedem nista, mislim na 24sata. Jednom mesecno ne jedem 72sata i tako redovno, imam 190cm visine i 90-93kg tezine vec trideset godina, vozim bicikl dva puta nedeljno po 40-50km i u danima gladovanja. Zdravlje tja. ima i zdravijih od mene a i bolesnijih, dosta onih koji nisu ni doziveli moje godine, tako da je to individualno, jedino sam siguran da “zderem” imao bih sigurno mnogo vecih problema jer mi genetika nije najbolja sto je po meni presudno. Mislim da je od svega bitnije da covek bude zadovoljan i ispunjen pa makar se prepustao i preteranim uzitima. Kroz zivot sam se nagledao ljudi koji su vodili maksimalno racuna o sebi u svakom pogledu a stalno nezadovoljni i deprimirani. Sa druge strane debeli i fizicki zapusteni a duha puni. Sve je to individualno, mada naravno svakom predlazem da malo povede racuna o svom organizmu

Dejan
Gost
Dejan
9 mjeseci prije
Reply to  Tink

Šta bi to bili radikalni predlozi u postu? Moj način je moj i iznosim svoje iskustvo. Tvoj način je tvoj i ako tebi odgovara onda super. Ja ovde pozivam ljude samo da uzmu odgovornost za svoj život i da teže ka spajanju sa svojim bićem. Ako postoji neka svrha bivanja na ovoj planeti karantinu onda je to ta. Svestan sam da je takodje i svrha za svakog individualna. Ima ljudi koji ništa ne jedu a ima i onih koji ni vodu ne uzimaju. I zdraviji su od svih nas zajedno. Opširna je tema način ishrane jer tu ne treba gledati samo mehanički unos nutrijenata već celu sliku, a onda su emocije presudne za način ishrane a svi mi imamo raznih emocionalnih blokada. Ako je osoba uravnotežena u svim delovima, ako je svesno i harmonično biće, onda joj treba dnevno količina namirnica koje mogu da stanu u šaku, znači vrlo mali obroci, a podrazumeva se da će taj obrok biti zdrav.
Da je genetika presudna je mit koji uporno opstaje iz ranijih vremena. Treba uzeti literaturu koja se bavi tim stvarima. Evo samo jedna preporuka – Joe Dispenza – Placebo ste vi. Tu je opisano mnogo istraživanja gde je dokazan uticaj misli i osećanja na naše gene. Epigenetika je nauka u povoju i ima mnogo drugačiji pogled nego “stara” nauka koja tvrdji da je 99 posto gena junk dnk i da su geni nepromenjivi.

Tink
Gost
Tink
9 mjeseci prije
Reply to  Dejan

A sta sam ja rekao drugacije od vas i ne znam zasto ste pronasli. Na samom pocetku sam rekao da je za mene nesto nprihvatljivo, niti sam nekog osudjivao niti sugerisao bilo sta, prijatelju prije oponiranja dobro procitajte komentar, svako dobro

POVEZANE VIJESTI

Izbornik