Jučer sam se vratio s Krka, napisao priču o Crnom gadu i poslao je, a danas je objavljena. Naravno, uslijedili su i komentari.
Kako sam u priči napisao da sam na Wikipediji shvatio da je Crni gad u stvari Riđovka ili Šarka, neki čitatelji su uočili da to nije ista zmija, te da je Riđovka otrovnica, a Crni gad nije. Ponovo sam provjerio, i činilo se da su čitatelji u pravu. Očito je da nisam bio dovoljno temeljit u provjeravanju.
A kako sam provjeravao? Naravno, utipkao sam na Googleu riječi Crni gad. Otvorila mi se stranica na slovenačkom jeziku, ne znam zašto, na kojoj je pisalo Navadni gad, kao i latinski naziv imena. Zmija na slici mi je bila svjetlija i šarenija nego ona koju sam vidio uživo, ali pomislio sam da je moguće da nisam dobro vidio, jer „oči su varljive“. Prebacio sam tekst na hrvatski jezik i ime zmije je prevedeno kao Riđovka ili Šarka, a latinski naziv je bio isti pa sam pomislio da je to ipak to i napisao tako kako sam napisao.
Nakon reakcija čitatelja, ponovo utipkam riječi Crni gad, ali sad mi se pojave drugi tekstovi i druge slike, one koje su, po svoj prilici, prave. Kako se to dogodilo – pojma nemam! Bit će da sam ja nešto zabrljao, šta bi drugo bilo?! Napišem odgovor komentatorima u kom kažem da sam pogriješio, ali nenamjerno napravim neki potez kojim izbrišem to što sam napisao, pa napravim sebi dodatni posao. Ponovo sve napišem i kliknem da pošaljem, ali umjesto da se to pojavi na predviđenom mjestu, samo ga nestane.
U međuvremenu, zove me urednik portala, a ja mu kažem za sve to. On pogleda tamo kod sebe i ne vidi nikakve tragove da sam bilo kakav odgovor pisao. Prestali su pristizati i ostali komentari i ne znam je li to stvarno tako, ili ni oni ne mogu poslati ono što napišu. Ne znam hoće li se nekada odjednom sve to pojaviti na ekranu ili ne, možda je negdje samo zastalo, ne razumijem se mnogo u ta internetska čuda. Uz to, urednik mi kaže da je tekst vrlo čitan, a to znači da će moju grešku uočiti mnogo ljudi.
Dakle, kad nešto krene naopačke od početka, onda tome nema kraja, samo se nadovezuje jedan problem za drugi. Ima nekada takvih dana i takvih poslova, i samo čekamo da prođu i da ih što prije zaboravimo. Nadam se da će i naši čitatelji zaboraviti ovaj moj uradak i oprostiti mi što nisam bio dovoljno oprezan i temeljit, jer ko radi – taj i griješi?
‘Sto se grbo rodi-vrijeme ne ispravi!” Valtazar BOGISIC
Ne se nervirati.Ljudski je griješiti.Zato postoje riječi žao mi je,oprosti..samo psihopate mogu sje.. države,nacije,planetu i da im je svejedno.
Tako i moj otac , ja imam besplatnih minuta a on nema i kad god treba da zovne nekog kolegu na pecanje , zove me (i tako već godinu dana) pozovi mi tog i tog , i uvek moram da pozovem i prekinem , jer nikako da savlada dodir na touch screen ili jako pritegne ili slabo 🙂 a kada razgovara drži telefon pod uglom od 45 stepeni pošto je jednom obrazom prekinuo vezu. 🙂 a tek zgode i nezgode mog dede i babe sa tehnologijom , to je posebna priča … Jednom sam babi pokazao slike sestre od strica na facebooku , kako se baba izbečila i reče : Jeli očiju ti jeli ovo Nataša , kako je lepa , te poče da priča da je za udaju itd. I ako je još maloletna 🙂 , baba je stalno kritikuje da je mršava i da malo jede voće i… Čitaj više »
Nista strasno. Greske su neminovne…
———–
Sve je pošlo naopačke
za vrapce i mačke,
kad je jesen okačila
svoje žute značke,
kad je vetar zapevao
novembarske tačke…
HDZ dali iz neznanja, iz nesposobnosti ili hotimice vodi Hrvatsku od 1990. naopačke, dakle nije bilo dobro pa se okrenilo naopačke, naopako je pocelo i traje vec 28 godina. A cijelo vrijeme svima politicarima su usta puna lijepih obecanja koja nikako da se ostvare vec ide gore svaki dan to gore. Tudjman je obecavao zivot bolji nego u Svicarskoj isto je obecavala i Kulinda. Svi govore o ljudskim pravima i slobodama, a vlada diktatura nesposobnih ali podobnih klerofasista i neonacista, svi pokusavaju, a nitko ne uspijeva, zasto i kako. No evo osudjena je zlocinacka Dinamova vrhuska, a kada ce presuditi HDZ-ovoj i drzavnoj vrhuski za sva zlodjela koja su nanjeli.