Kosovski boj, dobijeni ili izgubljeni rat

Prve vesti koje su se pronele sa boja bile su te koje su govorile o pobedi hrišćana nad muslimanima. Pobeda Srba je kružila celom hrišćanskom Evropom, a ostali vladari Evrope su tada proslavljali srpsku pobedu nad Turcima, misleći da će se Turci posle toga povući

Kosovska bitka je jedna od najznačajnih bitaka koja se dogodila u celokupnoj istoriji srpskog naroda. Ujedno sama pomena Kosovske bitke pobuđuje najtužnija osećanja u duši svakog Srbina, zato što će od toga trenutka Srbija postati vazalna država, a ubrzo i posle potpasti pod vlast Osmanlija koji će se zadržati na Balkanu skoro pet vekova. Svi Srbi se dobro sećaju vremena kada ja Car Dušan silni značajno proširio granice srpske države prema jugu, sve do Korintskog zaliva, iskoristivši unutrašnje nemire u Vizantiji. Po osvajanju velikih vizantijskih teritorija Dušan se 1345. proglasio za cara Srba i Romeja, srpsku crkvu je sa ranga arhiepiskopije uzdigao na rang patrijaršije, da bi ga prvi srpski patrijarh Joanikije 1346. krunisao. Dušan je bio među najmoćnijim vladarima ondašnje Evrope i najmoćniji vladar srpskog srednjeg veka.

Srpsko carstvo je bilo na vrhuncu, posle Dušana dolazi njegov sin Uroš koga je narod nazvao Nejakim. Uroš se pokazao kao nesposoban da upravlja catstvom, te su drugi vladajući oligrasi polako uništavali srpsko carstvo. Srbija se podelila na kneževine. Moravskom kneževinom upravljao je knez Lazar koji je preko svoje žene Milice bio u srodstvu sa čuvenom dinastijom Nemanjića, ujedno proglasio sebe punopravnim naslednikom Nemanjićkog raspalog carstva. Srbija je bila na vrhuncu, arhitektura, pismenost, umetnost znatno se širila srpskim carstvom i onda po dolasku Osmanilija na Balkan i po pokoravanju Balkana, kreće totalna stagnacija u arhitekturi, pismenisti, umetnosti i drugim oblastima. Turci su vršili neprestanu torturu nad potčinjenim narodima, i namerno nisu dozvoljavali bilo kakav razvitak. Srbi su patili za prošlim vremenima ali su patili još više na samu pomisao da ih mogu pokoriti Turci.

Evropejci slave izgubljenu bitku

Bitka se odigrala na Kosovu polju 28. juna 1389. Srpsku vojsku je predvodio Knez Lazar Hrebeljanović, dok je tursku vojsku predvodio Sultan Murat. Turska vojska je bila znatno brojnija, ali se Srbi nisu lako dali. U toku bitke srpski vitez Miloš Obilić je uspeo da se probije do turskog sultana Murata i ubije ga. Ova vest se pročula srpskom vojskom tako da su se Srbi sa većom verom borili protiv Turaka, zato što je turska vojska ostala obezglavljena. Muratov sin Bajazit je uspeo posle toga da konsoliduje svoje redove i krene u protivnapad u kome je zarobljen knez Lazar. Prve vesti koje su se pronele sa boja bile su te koje su govorile o pobedi hrišćana nad muslimanim. Pobeda Srba je kružila celom hrišćanskom Evropom, a ostali vladari Evrope su tada proslavljali srpsku pobedu nad Turcima, misleći da će se Turci posle toga povući. Zapisano je bilo i to da se o pobedi Srba slavilo čak i u crkvi Notr Dam u Parizu, zvonila su zvona koja su zahvaljivala Srbima.

Tek posle se javljaju spisi i navodi koji govore o nerešenosti bitke i eventualnom porazu. Međutim činjenica je, da su poginula oba vladara, što je navelo Evropejce da slave, a potom i promišljaju o nerešenosti bitke. Ishod bitke je bio taj da je Srbija potpala pod vazalstvo Turaka, i morala je da plaća novčani vazal što nam govori da je Srbija ipak izgubila.