fbpx

Knjiga ili film – Slatke muke moderne publike

film ili knjiga
0

Film ili knjiga? Jedna od najslađih dilema modernog gledaoca. Pisci pišu, reditelji stvaraju blještave slike, a na kraju, mi smo ti koji biramo.

U današnjem vremenu hiperprodukcije filmova, u kojem smo sa svih strana okruženi pokretnim slikama vezanim za različite teme, kada se milioni dolara troše na scenarija, šminku, honorare glumaca, reditelju koji odluči da ekranizuje priče vezane za naše omiljene knjige ipak treba dosta hrabrosti.

Sve nas zanima kako je neko drugi naslikao ono što smo mi imali u glavama dok smo okretali stranice knjige. Neko je ono što smo izmaštali pretočio u žive slike, sa prelepim ljudima gracioznih pokreta, sa živim dijalozima, dramatičnom muzičkom podlogom i toliko novih drugih elemenata. Gledaoci često zainteresovanost za takve flimove objašnjavaju i socijalnim momentom. Knjige uvek čitamo sami, to je samo naše vreme, dok za film često imamo društvo i možemo podeliti oduševljenje, razočaranje ili bilo koju drugu emociju.

Ekranizacija knjiga

Ali da se vratimo na misao iz uvoda, zašto je raditi filmove po knjigama ipak rizično? Najjednostavnije objašnjenje bilo bi sledeće – često se razočaramo kada posmatramo dobro nam poznati sadržaj knjige kroz oči reditelja, često ne bude onako kako smo zamišljali. Noviji primer je lik Kristijana Greja iz bestselera ”Pedeset nijansi sive” koji se nije uklopio u sliku koju su mnoge žene imale u svojim glavama dok su čitale knjigu, ili sa druge strane lik Karenjina, Aninog supruga iz Tolstojevog kultnog romana koji je Džud Lo na tako maestralan način oživeo, da čak i kad ponovo uzmemo knjigu u ruke tog lika ne posmatramo više na isti način. U filmu ”Marsovac” prva rečenica novele izbačena je jer se radi o psovki, pa su to mnogi fanovi zamerili, što nikako ne umanjuje vrednost scenarija prepunog odličnih anegdota i scena koje drže pažnju gledaoca na istom nivou od početka do kraja filma.

Hrabrost potrebna da se ekranizuje saga kakva je, na primer, ona o Hariju Poteru donela je milione dolara filmskoj industriji, ali i kritike pasioniranih ljubitelja knjiga o malom čarobnjaku zbog izostavljanja raznoraznih detalja, cepkanja priče na više delova zbog ograničenog trajanja filma, kao i zamerke jer se atmosfera filmova menjala zbog različitih reditelja koji su radili na svakom nastavku.

Hiperprodukcija filmova

Dakle, može se zaključiti da, ma koliko novca filmska industrija uloži u blokbaster, uvek postoji verovatnoća da će ljubitelji knjiga imati zamerki, tako da se ispostavlja da su najpogodnija publika često oni koji knjige nisu čitali. A nakon već isporučenih slika koje stvara film, većina njih se i ne odluči da posle gledanja filma uzme knjigu u šake. Hiperprodukcija filmova rađenih po knjigama potpuno je u skladu sa današnjim vremenom koje se ubrzava u smislu da današnji čovek postaje sposoban da mnogo više stvari odradi u jedinici vremena nego što je to bio slučaj pre desetak godina. Sve ide brže, pa sada možemo i sadržaj knjige za koji nam je ranije trebalo sedam dana sasvim lepo uklopiti u dva sata našeg vremena.

Na kraju svakom pojedincu ostaje da odluči šta je najbolje za njega. Da li film uz društvo i kokice ili meditativna tišina čitanja. Možda je najbolje birati u zavisnosti od raspoloženja i ne odreći se definitivno ni jednog ni drugog oblika čarolije.

Sviđa vam se portal Logično?
LAJKAJTE NAŠU STRANICU

(samo jednom, ako kliknete drugi put, Facebook će smatrati da nas ne volite)
Pretplati se
Obavijest
guest
Zaštitite svoje ime u komentarima... REGISTRACIJA
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments

POVEZANE VIJESTI

Izbornik