Da li su novi računari prijetnja našem načinu života?

Današnji računari koriste binarni kod za skladištenje informacija u jednoj od dvije vrijednosti: 0 ili 1, poznate kao bitovi. Ovim računarima je potrebno vrijeme da riješe složene probleme. Kvantni računari rade na fundamentalno drugačijem principu, jer koriste kvantne bitove – kubite, omogućavajući im da završe teške zadatke u sekundi.

Supermoć kvantnih računara daje im mogućnost da dešifruju informacije stotinu hiljada puta brže od onih koje se danas obično koriste, što bi moglo predstavljati značajne bezbjednosne rizike za povjerljive i lične podatke, navodi BBC.

Ranjivost šifrovanih podataka na kvantne sisteme, ako jednog dana postanu široko rasprostranjeni, može izazvati „kvantnu apokalipsu“.

„Sve što danas radimo preko interneta, od kupovine stvari na mreži, bankarskih transakcija, interakcija na društvenim mrežama, sve što radimo je šifrovano“, rekao je Harri Owen, glavni direktor strategije u PostQuantumu. “Ali kada se pojavi funkcionalni kvantni računar, on će moći da razbije tu enkripciju.”

Dodao je da „može skoro trenutno da stvori mogućnost za one koji su ga razvili da počiste bankovne račune, da potpuno ugase vladine odbrambene sisteme – bitkoin novčanici će biti ispražnjeni“.

U međuvremenu, široko rasprostranjena primjena kvantnih računara nije tako blizu kao što se čini. Sadašnji nivo tehnološkog razvoja omogućava stvaranje računara sa velikim brojem kubita, ali pravi izazov je vezan za stabilnost takvih sistema. Kao i svi kvantni sistemi, kubiti lako gube dato kvantno stanje kada su u interakciji sa okolinom (poznato kao kvantna dekoherencija). Istovremeno raste broj računskih grešaka u radu kvantnog računara.

Na primjer, stručnjaci sa britanskog Univerziteta u Sasexu izračunali su koliku snagu mora da ima kvantni računar da dešifruje SHA-256, algoritam za šifrovanje bitkoina i nekih drugih kriptovaluta, za jedan dan. Ispostavilo se da je za zadatak potreban kvantni računar sa 13 miliona kubita. Za to bi bilo potrebno 317 miliona kubita za sat, a 1,9 milijardi – za 10 minuta.

Danas, najmoćniji kvantni procesor iz IBM ima 127 kubita, a do 2029. Google planira da ostvari prekretnicu od milion kubita.

Bez obzira na to, vlade već preduzimaju korake da spriječe potencijalno destabilizirajući efekat ove tehnologije tako što prave liste firmi i hakerskih grupa koje su u stanju da „razbiju šifre ili razviju neraskidivu enkripciju“.

Istraživači iz tehnoloških giganata poput Google i Microsoft imaju za cilj da ostanu ispred problema tako što će kvantno izolovati važne povjerljive podatke i implementirati post-kvantne kriptografske algoritame koji su stabilni za kvantne računare.

U američkom Nacionalnom institutu za nauku i tehnologiju (NIST) u Washingtonu, DC, stručnjaci rade na standardizovanoj odbrambenoj strategiji za „zaštitu industrije, vlade, akademske zajednice i kritične nacionalne infrastrukture od opasnosti kvantne apokalipse“.