Spaljeni mostovi

Da li je čudno da pesma Spaljeni mostovi dolazi iz ratnog filma? Kelijevi Heroji, snimljen je u Jugoslaviji. Ovih dana počeo je, nema sumnje, jedan veliki rat, i mnogo mostova, bez dileme, biće spaljeno. Ako se neko još uvek pita da li je došao taj odsudni čas, kada će mostovi iz naslova goreti, mostovi između Zapada i Rusije, došao je do svog odgovora.

Taj fatalistički trenutak je došao, i to, čini se, vođen više voljom Zapada da već jednom, raskrsti i okonča sve veze sa Rusijom. Rusija koja počinje da smeta preko svake granice koju Zapad može da trpi, koja konačno, pokazuje zube, zube zveri koja nema kud. Ukrajina, svesno i lukavo odabran kao okidač, je gurana do provalije, u kojoj se ekonomski i kulturno već nalazila, i sad je ostavljena dole da se koprca.

Viševekovne frustracije, rusofobija, lukrativne težnje da se dočepaju tog ogromnog, zaglušujućeg prostranstva, koje mami za osvajanjem i podelom plena, taj prezir prema drugačijem kulturnom i civilzacijskom modelu ili naprosto postojanjem ikakve drugosti… da, taj odsudni čas je došao.

Možda je to i deo kolektivneog atavizma da se spale ili pobiju jeretici i veštice, ideja tako bliska zapadnom svetu. Rusija zgodno ispunjava oba kriterijuma. Krstaški ratovi su vođeni u velikoj meri uz pomoć verskog fanatizma, protiv nevernika, što je i omogućilo početne iznenadne uspehe protiv Arapa. Naravno, vae victis! Svi ti drugi su pobijeni. Sudbina Jerusalima se sprema i Moskvi, i to je bolno jasno. Kao i tada, protivnik se zna, demonizovan je, i šta god rekao ili učinio, neće se imati milosti prema njemu.

Da li je godina 1099 ili 2022 godina nije od značaja. Žrtva se mora prineti. Mase moraju biti zadovoljene i srećne. Veliko zlo će biti savladano. To, nešto drugo, opasno, koje preti našem načinu života, biće pobeđeno, ili, ako ništa drugo, ograđeno i izmrcvareno, ostavljeno da umre. Svakako, vrli zapadni svet, želeo bi bogastva tog drugog, ruskog sveta, ali odvojio bi nešto svoje „milosti“ i ostavio bi protivnika u životu, ako bi se ovaj ponizio. Neka Rusi zbace svoje vladare, obave prljavi posao umesto njih, kako su to nekada komunisti uradili 1918. sa Romanovima. Sadistička ekstaza nije za potcenjivanje, o čemu govore iskustva vrlog zapada preko inkvizicije. Podeliti Rusiju u 12 država? Zašto Sibir da bude samo ruski? Tu stupa na scenu sadizam elita Zapada, koga više i ne skrivaju.

Možda bi te Ruse trebalo poslati u logore? Već su ih imali, navikli bi se (iako je to engleski izum). Razmišljaju i o direktnom ubistvu ruskog vođe, upravo jedan američki političar poziva ovih dana na taj čin. Ali, zar nije fascinantna brzina kojom su se obrušili lešinari na Rusiju? Neko će reći, da je to manevar da se usmeri pažnja sa epidemije korone, sa krizom koja kuca na vrata, sa masovnih protesta koji su ugušeni na nimalo demokratski način, hapšenjima, blokadom računa, javnom denuncijacijom protivnika sa lažnim optužbama? I kakvu milost može da Rusija očekuje ako se zapadni svet tako odnosi prema svojim građanima, bolje rečeno, podanicima? Nekada, kao da su vekovi prošli, Zapad se reklamirao kao oličenje slobode i liberalizma, sada…to je duhovna i sve više fizička tamnica.

Zaista, šta god Rusija da učini, nema joj spasa. Viševekovna mržnja prema Rusiji i šizmaticima je utkana u DNK zapadnjaka. Nikakvo sekvenciranje gena ne bi pomoglo. Kao da bi otkinućem rusofobnog gena, ceo zapadni organizam izumreo. Istinski dokaz da teorija evolucije postoji. Proces nasleđivanja rusofobije se prenosi rađanjem sa pokolenja na pokolenja. Naravno, moguće su greške u lancu, pa su potrebni podsticaji. I oni se prenose vekovima, ali u 21. veku sa pojavom interneta i društvenih mreža, broj korisnih idiota se umnogome povećao, s tim što se deo vaspitača otrgao kontroli pa ispravlja društvene aberacije i odstupanja od poželjnog i na podanicima Zapada, ali mala je to cena za onaj Sveti gral svih ciljeva-osvajanje Rusije.

Uostalom, te nove generacije, osvešćenih i probuđenih je lako usmeravati. Nek se oni pozabave navodim ili stvarnim nepravdama i svim tim korpusom nazovi ljudskih prava, jer niti ima ljudi, niti prava u vrlom novom svetu, ali prava elita koja čeka komadanje Rusije, ostaje izolovana i usmerena ka svom cilju. Amorfna masa probuđenih se sa pravednim gnevom do juče usmeravala ka anti-vakserima, belim supremacionistima, zagađivačima, da bi već danas sve to bilo zaboravljeno i usmereno ka ruskom frontu. Ah, taj ruski front, kolike je progutao. Baš tu leži nada. Zapadni svet nikada nije sa razumevanjem pročitao Umeće ratovanja, koji pripada isto tako jedno omraženoj istočnoj kulturi, niti je ikada razumeo ruskog čoveka. Jer da jeste, nikada ne bi ovako naglo i plahovito krenuo u spaljivanje mostova između Zapada i Rusije. Ali, virus samouništenja je, možda i bespovratno obuzeo Zapad, i taj virus bi da pojede Rusiju pre nego što i sebe pojede.

Da li su se zapadne elite preračunale? Videćemo. Ali, ovakav način ratovanja, toliko nesvojstven, istočnom načinu razmišljanja, je toliko zbrzan i vođen tom atavističkom mržnjom i pohlepom, da je nemoguće tvrditi da će zapadnjaci izaći kao pobednici.

Rusi su dokazali da, baš kada pomislite da su na kolenima, da su pobeđeni, napola mrtvi, pred porazom, da umeju da pronađu snage, sakrivene u beskrajnim stepama i šumama, ili ispod leda koji svake zime prekrije ta kosmički velika prostranstva ruske zemlje-i tako probuđena, uvek bi zadali smrtni udarac neprijatelju. Kao pod Mongolima, ili početkom 17 veka pod Poljacima, 1812 sa invazijom Napoleona, 1941. pod agresijom nacista. Sve njih i još mnoge druge je pobedila. Znala je i da gubi, ali to su bili porazi na periferijama ruske zemlje, koji su uspešno amortizovani.

Sa verom u Boga, Rusija će i ovu pošast biblijskih skakavaca savladati, ne samo što je životno ugrožena, već što oseća ,kao i ostaci zapadnih podanika, kojima nisu do kraja isprani umovi i duše, da ovaj Zapad nema šta da ponudi ni sebi, ni Rusima. Acteci i Inke su lako pale, jer su osećale da su inferiorne pred Špancima i da su duboko zaostale, ali Zapad danas? Koju kulturu on nudi? Nema je! To je borba protiv običnog čoveka, protiv milenijumskih vrednosti, koji su sa razlogom opstali, a koji se ubrzano brišu pred veličanjem nakazništva, veličanjem kulturnog otpada koji se baca masama, i gde su istina i lepota, čovekoljublje i Bog, odavno stradali. Čovek bez svojstava, kakvo je ime jednog velikog romana, to je slika današnjeg čoveka sa Zapada. Da, konačno je došlo doba ostvarenja Špenglerove vizije – Propast Zapada će verovatno doći.

Ako i ne, uslediće konačni razlaz sa njima, i ostavimo ih da okončaju proces sopstvene degeneracije, dok ih komesari prosvetljenih budu prinosili na žrtveni oltar.  Do tada, sve što je rusko se proganja, a najžustriji su baš, nekadašnji veliki prijatelji, koji se moraju posebno dokazati, kao i svaki konvertiti. Česi se ističu, narod koji 5 vekova ugošćava zavojevače, danas prednjači od Evropskih naroda u progonima Rusa. Sumnjivi su i opasni i Dostojevski i Čajkovski, sportisti, studenti, obični ljudi. Srećom, malo je onih koji se odriču svoje otadžbine i naroda. Naivni su oni koji misle da će ih odricanje od svoje krvi spasiti. Neće. Istorija je toliko puta pokazala, ali da li ima ko da je vidi?

Da li će balkanski narodi uspeti da prepoznaju pravu stranu, neizvesno je. Zarad ovih naroda, koji su uz Ruse najviše stradali u zadnjih 100 i nešto godina, nadam se da hoće. Samo zbog toga bi trebalo podržati Ruse u njihovoj borbi, jer nijedan narod nije zaslužio tolika stradanja. Borba sa ukrajinskim nacistima će se okončati, i tako će jedna velika opasnost po Rusiju otići u zaborav. Posle sledi veliko razdvajanje, kao nijedno do sada. Do tada, sačekati taj čas i krenuti opet, kao toliko puta do sada, u izgradnju novog sveta.