Jelena Mrnjavčević, kasnije monahinja Jefimija bila je prva srpska pesnikinja i spisateljica, ujedno jedna od prvih književnica u Evropi, kakav je bio život ove prve poetese sa naših prostora, koja su njena dela, saznajte u tekstu.
Prva srpska pesnikinja, despotica Jelena Mrnjavčević, rođena je 1349. godine u državi cara Dušana. O njenom životu pre no što je postala despotica, malo se zna, jer njen život postaje javan i beležen tek nakon što se udala za srpskog despota Jovana Uglješu Mrnjavčevića. Zna se da je bila plemenitog roda nemanjićkog i da je bila rođaka kneginje Milice. Sve ostalo postaje poznatije tek nakon njene udaje. Živela je u gradu Seru u dolini reke Strume, nedaleko od Soluna, u današnjoj Grčkoj, jer je ta oblast nekada bila u sastavu srpske carevine. Kada joj je muž poginuo u Maričkoj bici 1371. godine, despotica Jelena je ostala vrlo malo vremena u Seru, a potom se preselila u Kruševac na dvor kneza Lazara. Tamo je pomagala kneginji Milici u odgajanju i vaspitavanju dece, a aktivno je učestvovala u mnogim pravnim i državnim poslovima. Dakle, možemo reći da je ona prva srpska pesnikinja, ali i jedna od prvih srpskih državnica. Posle Kosovskog boja 1389. Srbija postaje vazalna zemlja i postoje izvori koji beleže da je u to vreme ona prestala biti despotica Jelena i zamonašila se – uzevši ime Jefimija. Dakle, tokom Kosovskog boja, Jelena je već postala monahinja, odnosno mati Jefimija.
Prva dela prve srpske pesnikinje
Zapisi prve srpske pesnikinje vezani su za lični život. Događaji iz ličnog života podstakli su je da se umetnički duboko i kvalitetno izrazi. Sa svojim mužem, Jelena je imala sina Uglješu Mrnjavčevića, koji je umro kao dete. Prvi zapis je nastao između 1366. i 1371. godine gde Jelena žali za sinom. Srebrni diptih bio je bogato ukrašen biserima i dragim kamenjem. Svoje prve stihove poslala je u manastir Hilandar, gde se i danas čuvaju. Ovo je prvo delo prve srpske pesnikinje koje je naslovljeno kao Tuga za mladencem Uglješom. Drugo delo prve srpske pesnikinje jeste tekst izvezen na zavesi koju je namenila za Sabornu ckrvu u Hilandaru. Delo pod nazivom Moljenje gospodu Isusu Hristu tekst je izvezen zlatnom i srebrnom žicom i svilenim koncem plave, smeđe i crne boje. Ovo je jedan od najlepših vezova u staroj srpskoj umetnosti.
Pesnikinja u tom delu govori o osećanju lične grešnosti pri činu pričešća tj. nedostojnosti njenoj prilasku ovoj svetoj tajni. Zavesa se upravo koristila u okviru čina pričešća. Pesnikinju su nadahnule reči vizantijskih pisaca Simeona Novog Bogoslova i Simeona Metafrasta iz molitava pred pričešće. Treće veliko i najpoznatije delo prve srpske pesnikinje jeste Pohvala knezu Lazaru. Ovo je vez zlatnim koncem na crvenoj svili, urađen kao pokrov za ćivot kneza Lazara. U ovom delu, Jefimija je puna zahvalnosti, vere, nade i snage, ali pored pobožnog nadahnuća ona se i brine zbog opšteg stanja u Srbiji, kao i za Lazareve sinove, Stefana i Vuka. U jednom delu moli „svetoga kneza da utiša ljutu buru njene duše i tela“. Naučnici ostavljaju otvorenim pitanje vezano za još jedno delo za koje se smatra da je Jefimijino. Reč je o plaštanici iz 1405. godine koja se nalazi u rumunskom manastiru Putna. Ova plaštanica se smatra jednim od najizražajnijih i najbogatijih, a na svili je zlatnim i srebrnim koncem izvezen lik mrtvoga Hristosa sa zborom anđela, što predstavlja najraskošnije delo srpske primenjene umetnosti. Natpisi su na grčkom jeziku. Jefimiji se pripisuje i jedan vozduh (grč. aer) sa kraja 14. i početka 15. veka, koji se čuva u Muzeju srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Izvor: prof. dr Svetlana Tomin.
Kraj života
Prva srpska pesnikinja, despotica Jelena Mrnjavčević, kasnije monahinja Jefimija, pred sam kraj života primila je i veliku shimu (poseban, najviši čin monaštva kada se obično dobija novo ime) i dobila ime Jevpraksija. Tačan datum smrti nije poznat, ali se zna da je sahranjena u crkvi Uspenja Bogorodice koja se nalazi u sastavu manastira Ljubostinja, u kojem je zamonašena i sprska kneginja Milica, žena kneza Lazara, a kasnije monahinja Jevdokija koja je Ljubostinju i sagradila.
Kliknite na "Sviđa mi se" ako još niste i podržite nas.
Zanimljivo! Hvala! 🙂
Draga Danka,
Vaši tekstovi su veoma interesantni. Sve pohvale. Posebno zavrednuju moju pažnju. Želim Vam da uspešno, kao i do sada, stvarate. Vaše priče su prava umetnička dela. Jednostavno – plene.
U iščekivanju novih tekstova,
Srdačan pozdrav!
V.