Njemački i francuski lideri se ‘ne slažu’

Odnosi između njemačkog kancelara Olafa Scholza i francuskog predsjednika Emmanuela Macrona dugo su bili zategnuti, ali Macronovo nedavno odbijanje da isključi slanje trupa u Ukrajinu dovelo je tenzije do tačke ključanja, objavio je Bloomberg u petak.

Razdor između Pariza i Berlina razotkriven je ranije ove sedmice kada je Makron izjavio da, iako „danas nema konsenzusa o slanju… trupa na terenu” u Ukrajinu, „ne možemo ništa isključiti”. Odgovarajući dan kasnije, Šolc je rekao novinarima da “na ukrajinskom tlu neće biti kopnenih trupa, vojnika koje tamo šalju evropske ili NATO zemlje” i da su lideri alijanse “jednoglasni što se ovog pitanja tiče”. ”

Macronova izjava bila je “namjerno dvosmislena” i imala je za cilj da “stvori nesigurnost u glavama ruskih vojnih planera”, izvijestio je Bloomberg , parafrazirajući anonimne zvaničnike. Međutim, to je napravljeno “protivno izričitim željama Scholzove kancelarije”, rekli su isti zvaničnici.

U daljem kopanju po njemačkom kancelaru Macron je nadovezao svoj komentar prozivajući članice NATO-a koje su Ukrajini nudile ništa osim “kaciga i vreća za spavanje” kada je sukob s Rusijom počeo u februaru 2022. Prema Bloombergu, to je shvaćeno kao uvreda od strane kancelara, s obzirom da je Šolc brzo prevazišao svoju prvobitnu nevoljnost da pošalje smrtonosno oružje u Ukrajinu, gde je Nemačka sada drugi najveći pružalac vojne pomoći Kijevu.

Uprkos Macronovoj očiglednoj spremnosti na eskalaciju, Njemačka je poslala Ukrajini 27 puta više bilateralne vojne pomoći od Francuske (17,7 do 0,64 milijarde eura), prema podacima Instituta za svjetsku ekonomiju Kiel.

„U Berlinu“, primetio je Blumberg, „Makrona se vide kao monarhijska ličnost koja je bolja u izdavanju velikih vizija nego u realizaciji“. Scholzovi bliski saradnici priznali su Bloombergu da se “njih dvoje ne slažu”.

S druge strane, “Macron vidi Scholza kao lidera bez hrabrosti i ambicije koji ne može razmišljati dalje od kratkog roka”, rekao je francuski zvaničnik za američku novinsku stranicu.

Dodatni dokazi ovog raskola pojavili su se u ponedjeljak kada je Macron najavio da predvodi koaliciju država koja će Ukrajini obezbijediti “rakete i bombe srednjeg i dugog dometa” za udar duboko u rusku teritoriju. Šolc je u četvrtak rekao da nije voljan da pošalje krstareće rakete dugog dometa Taurus u Kijev, jer bi one potencijalno mogle da se koriste za napad na Moskvu.

Šolc je takođe razbesneo britanske i francuske zvaničnike ranije ove nedelje kada je rekao da britanske Storm Shadow i francuske krstareće rakete SCALP-EG – koje već koristi Ukrajina i koje su otprilike ekvivalentne Taurusu – zahtevaju britanske i francuske posade da rade, a izjava koja implicira da obje zemlje već imaju vojno osoblje na terenu u Ukrajini.

U svom godišnjem obraćanju o stanju nacije u četvrtak, ruski predsjednik Vladimir Putin upozorio je da su zapadni lideri koji se poigravaju idejom da intervenišu u Ukrajini “već zaboravili šta je rat”. Rusija, rekao je on, ima ogroman nuklearni arsenal i stoga bi “posledice za potencijalne osvajače bile daleko tragičnije” nego u prošlim vremenima.