Prava snaga čovečanstva

Planet zemlja

Često pišem da narod treba da preuzme mnogo veću ulogu u organizovanju svog života i da se u što većoj meri oslobodi „roditeljske brige“ onih koji mu ne misle dobro – onih koji na njega gledaju kao na stoku za prodaju.

„Procesorska snaga“ čovečanstva je uveliko potcenjena. Za mnoge je veštačka inteligencija „svetlo na kraju tunela“ ali čekanje na nju je glupo i čist gubitak vremena. Sve što veštačka inteligencija bude u stanju, u stanju je i ova prirodna – sporije ali isto tako kvalitetno ako ne i kvalitetnije. Povod za ovaj tekst je izvanredna ideja grupe astronoma (https://www.sciencedaily.com/releases/2018/06/180618113030.htm).

Ukratko: Jedan od glavnih zadataka današnje astronomije je pronalazak novih egzoplaneta (planeta van Sunčevog sistema). Postoje razne tehnike za to ali direktna opservacija je vrlo teška ako ne i nemoguća usled prevelikog zračenja zvezde oko koje kruži ta planeta. Postoje metode (filteri) kojima se blokira svetlost same zvezde ali rezultati nisu zadovoljavajući. A onda se neko setio: „Zašto moramo da tražimo odbijenu svetlost od planete, zašto ne bi tražili nekakvo zračenje koje zvezda ne emituje?“

Dobro postavljeno pitanje daje više od pola odgovora. Kada neki atom ili molekul prelazi u pobuđeno stanje on apsorbuje odreženu količinu energije. Da bi se vratio u osnovno stanje mora da se oslobodi te energije a oslobađa je se zračenjem tačno određene frekvencije koja je karakteristična za taj atom ili molekul (da ne zalazim dublje). Tako su konstruisali uređaj koji traži specifične talasne dužine – ako se u atmosferi posmatrane planete  nalaze traženi molekuli ona postaje vidljiva za razliku od zvezde koja je suviše vrela da bi takvi molekuli opstajali. Na isti način se može videti i planeta za čije postojanje ne znamo.

Genijalno a tako jednostavno rešenje! Pored tolikih ostalih astronoma, fizičara, matematičara… samo su se oni toga setili. Ali da se toga setio neko od nas „običnih“ ideja gotovo sigurno ne bi bila iskorištena. Zašto tako mislim?

Gotovo svako od nas je zapazio nešto čudno, neobično, za čiji razlog ne znamo niti umemo da objasnimo. Poneko je uspeo i da shvati o čemu se radi ali nije dobio ideju ili nije imao mogučnost da to iskoristi. Mali broj je uspeo čak i da iskoristi ali nije znao-hteo da to znanje omasovi. Na taj način se OGROMNA količina stečenog znanja i još mnogo veća količina potencijalnog znanja (znanje koje bi se realizovalo ukoliko bi se o problemu razmišljalo) gubi. Čak se i široko upotrebljavano znanje može izgubiti vremenom. Možda je najbolji primer tradicionalna medicina koja se gotovo potpuno povukla usvajanjem oficijelne. A imam i lične primere.

Deceniju unazad na našim prostorima je bila najezda španskog puža. To je narandžasti puž golać koji jede sve na šta naiđe: pojede sve u bašti, i nad zemljom i pod zemljom, pojede voće na drveću i pre nego što sazri, pojede cveće… U početku bira a kada ih ima mnogo jedu sve. I nenormalno se razmnožava, bilo ih je toliko da se sa površine od 30-40 metara kvadratnih mogla napuniti kofa od 20l (srećom, jaka hladnoća jedne zime ih je toliko uništila da se nisu vraćali u prethodnom obimu).

Krajem jednog oktobra za vreme te najezde rendao sam domaći ren za zimnicu. Kako je to „prava tragedija ako se radi u kući“ (oni koji su radili sa renom znaju o čemu pričam) ren sam rendao napolju. Stavio sam rende u metalnu šerpu, šerpu na trotoar u hladu kuće i rendao nekih petnaestak minuta. Na moje ogromno iznenađenje, kao u horor filmu “španci” su počeli da izlaze sa svih strana – ispod trotoara, saksija sa cvećem, ukrasnog kamenja…

U to doba godine se vrlo retko mogu videti, popodne po suvom i toplom vremenu nikako. I svi su išli ka meni. Ne treba biti previše pametan da bi se shvatilo da su privučeni nečim što sam radio. Možda miris rena? Gotovo sigurno nije jer je on jedna od retkih biljaka koju nisu dirali. Zvuk rendanja? Možda ali ipak mislim da ih je privukla vibracija koju je rende prenosilo na šerpu i dalje na trotoar a preko trotoara svuda uokolo.

Španski puž je izuzetno nezgodan štetočina koji izaziva čitav spektar problema (pored ekonomskih i estetskih koji su očigledni, ako ga zgazite možete se oklizati gore nego na ledu) a ja sam savim slučajno otkrio potencijalni način za njegovo uklanjanje. Problem postoji, rešenje je na dohvat ruke ali niko nije zainteresovan!?! Uprkos ogromnim štetama u poljoprivredi država nije zainteresovana (ma nije preterano zainteresovana ni za protivgradnu zaštitu…). Ostaje da sam razvijem uređaj i ponudim tržištu što znači mnogo rada, ulaganja i još više rizika – koliko novca i vremena treba do realizacije, kako će reagovati tržište, šta ako se najezda smanji kao što i jeste… Za mene isuviše komplikovano da bih se upustio u takav projekat a saznanje kao potencijalno dragoceno može lako da se izgubi – čak i ovako objavljeno. Na sajtovima za pronalazače ćete na samom početku naći informaciju da je otkrivanje nečega pa i patentiranje toga tek mali deo posla. Najteže je naći kupca bilo za sam patent ili za robu ukoliko se odlučite na proizvodnju.

Do više jedinstvenih saznanja (tehnoloških rešenja, lečenja lekovitim biljem, raznih drugih “ubrzavanje, olakšavanja, pojednostavljenja…”) sam došao posmatranjem i razmišljanjem. Ono “jedinstvenih” je ključna reč – što je za mene novo možda se u Kini primenjuje vekovima. Upravo zato je neophodna sveobuhvatna baza informacija sa kvalitetnom recenzijom bar na nivou države ako ne cele planete.

Uglavnom ne razmišljamo jer smo sa svih strana obeshrabreni da “se upuštamo u takve avanture”. Ako se ipak odlučimo da gledamo širom otvorenih očiju onda najčešće gubimo vreme razmišljajući o stvarima za koje rešenje već postoji. Za istinski napredak civilizacije ovo se mora iz korena promeniti. Za udružene mentalne snage čovečanstva granice napretka NE POSTOJE. Naravno, kočnica ovog udruživanja su snage kojima ono ne odgovara ali to je drugi problem – ili ipak prvi koga bi odmah trebalo rešiti. Na kraju, i veštačka inteligencija će biti u njihovim rukama.

najnoviji najstariji najviše ocjenjeniji
Obavijest
Son of Alerik
Gost
Son of Alerik

Na jednoj strani mi, a na drugoj su oni. Mi bismo zdravo, bogato, beskonfliktno društvo, a oni nam ne daju jer ovako imaju veće i sigurnije profite. Treba nam jaka država koja će nas braniti, koja će čuvati arhivu i znanja na dobrobiti svima i onda ispred nas neće biti granica za napredak.
Ideali iz 20 stoljeća. Nagledali smo se besklasnih eksperimenata i napredovanja.
Da si patentirao svoj lijek/recept i krenuo u proizvodnju, onda bi tvoj interes bio maksimalizacija profita za zadano trajanje patenta. Profiti bi proizlazili iz tuđih gubitaka. Bile bi barem dvije suprotstavljene strane, samo što bi ti onda bio tamo gdje su sad ‘oni’ i tako dolazimo do zaključka da nejednakost, konflikt vuče zajednicu naprijed. Kovanica ima pismo i glavu, lice i naličje. Ali ima i izrezbareni rub koji spaja te dvije strane. Ima i dlan u kojem stoji. I prazan dlan u kojem ne stoji. Postoji i ruda iz koje je stvoren metal za kovanice. Sve je u svemu.

shumadinac
Gost
shumadinac

Nažalost Alerik potpuno si u pravu. Sadašnji odnosi nam nameću borbu za opstanak u kojoj ili “gazimo preko mrtvih” ili smo “pregaženi”. Zbog toga smo prinuđeni da svaku stvar, svaku ideju čuvamo kao oči u glavi ukoliko mislimo da je možemo iskoristiti na bilo koji način.

Moja želja je, u mom interesu i interesu cele planete, da ne mora tako.

Moreno
Gost
Moreno

Sorry, nisan te se nakačija nego da bi te bolje shvatija tija bi znat ko su to “mi”, a ko “oni”.
Mini se isto čini kako postoje mi i oni, samo bi tija shvatit razliku ko su tvoji mi i oni kako bi ih usporedija sa mojima nama i njima.

Son of Alerik
Gost
Son of Alerik

Prvi pasus u mom komentaru se odnosi na gornji tekst u kojem ukratko prepričavam poruku teksta. Pa dalje pojašnjavam kako netko u jednom trenutku bude ‘mi’, a onda se nešto dogodi i prijeđe u ‘one’. Na takvu polarizaciju ne pristajem i to je nebitno. Ali je bitno da Priroda ne pristaje na takvu polarizaciju jer je u njoj sve uzročno-posljedično povezano, pa čak i neuzročno.

Umpah Pah
Gost
Umpah Pah

@Alerik:Kovanica ima pismo i glavu(pismo za nepismene i glavu koja je ploca).Ima i izrezbareni rub koji spaja te dvije ploce izmedju kojih je bankarska tuga.
BANKARSKA JE TUGA PREGOLEMA?

Har Megiddo
Gost
Har Megiddo

Ima para, a kamate nema.

Rijecanin
Gost
Rijecanin

Shumadinac po nicku bi se reklo da si iz Srbije. Ako je tako šta misliš o Branku Dragašu?

shumadinac
Gost
shumadinac

Nisam ni čuo do sada za njega (valjda medijska sloboda i ravnopravan pristup – ali da ima bujne grudi i ostale “argumente”…). Pogledao sam nabrzaka i izgleda interesantno ali nemam vremena za duži pregled. Slobodno izbaci nešto što ti se sviđa pa da prodiskutujemo.

Son of Alerik
Gost
Son of Alerik

Evo, ja nisam iz Srbije, a nisam ni šumadinac pa ću svejedno odgovoriti na pitanje. Branko Dragaš je jedan od vodećih srpskih intelektualaca, čovjek koji je svjestan količine povijesnih laži i veličine slavenskog naslijeđa. O tomu govori i njegov angažman oko Vinčanske kulture. Podrijetlom je iz Strmice kraj Knina, gdje je upio mudrost predaka.
Kao svojevremeno jedan od najmlađih bankara, pokazao je izuzetno poznavanje bankarskog i novčarskog svijeta, a svojim Programom za Srbiju i vlastito domoljublje. Branko Dragaš je iznimna pojava na ovim prostorima. Imao sam priliku s njim razmijeniti nekoliko maliova i doista bi bila šteta za Srbiju da ga ne prepozna sad i ovdje, u ovom vremenu. Kad bi ga Srbi poštovali barem upola kao ja, brzo bi se izvukli iz radikalnih ralja, apatije i korupcije.

Rijecanin
Gost
Rijecanin

U ekonomskom smislu bi se lako usaglasili. Na žalost između naša dva naroda postoji povjesni klin koji će nas još dugo vremena razdvajati a to će koristiti globalisiti i ostale zainteresirane strane.

Moreno
Gost
Moreno

Potpuno se slažem sa ovim tvojim upisom oko Dragaša. To šta on govori je vrlo slično onome šta u Hrvatskoj govori Slavko Kulić, jasno sa odmakom osobnog živitnog iskustva.
Međutim nije mi jasno zašto na predhodnoj temi ničim izazvan diskvalificiraš živozidčane koji po meni zastupaju vrlo slično ka Dragaš i Kulić, ali puno banalnije i neukije šta je razmjerno njihovome životnome iskustvu.

Kihot
Gost
Kihot

Evo, iskreno Aleriče, ja Vas ne razumijem. kad čitam Vaše komentare imam dojam ponekad da to niste Vi, da je netko uzeo Vaš nick, a onda opet stil pisanja je uvijek prilično konzistentan. Ne znam, i sam sam nekad u konfliktu sa sobom i svojim promišljanjima, i treba biti tako, jer ništa nije zapisano u kamenu, ma koliko neki tvrdili da je. Stvarnost je fluidna i stalno promijenjiva. Istina voda duboka i nedokućiva. Ali eto Vaši komentari i svjetonazori su mi nekako previše u onfliktu. Možda sam u krivu…

Son of Alerik
Gost
Son of Alerik

Nema nikakvog konflikta:) Ne volim kad se s pričom dođe do pola. Pa krene s optužbama drugih i preuzimanjem uloge žrtve. Ne pristajem na polovična objašnjenja. Zato ponekad volim tjerati mak na konac i pitanjima tražiti od drugih da uvide kako uloga žrtve ne pridonosi nikomu, ni njima, U suštini sam optimist, unatoč svemu oko nas

bbbb
Gost
bbbb

Zezaš Šumadijo da nisi čuo za Dragaša i njegovo anjpoznatije djelo na jubito: “Zabranjeni čas ekonomije”. Dobra ti ova kako si puževe namamio zvukom.

Baba
Gost
Baba

Riječanin hvala na predlogu, ni ja nisam znao za B.D., pa sam potrazio na netu i nabasao na ovu lijepu i poučnu priču iz njegovog pera koju prenosim. Neka mi niko ne zamjeri na malo dužem tekstu molim, kome je previše neka jednostavno preskoči 😉 MAGARAD (Branko Dragaš) Pošto sam odrastao u Dalmaciji uz magarad, moj đed Vasilj Đurić je imao dvoje, dobrog i vrednog crnog magarca, koga smo svi zvali Crni i prelepu, vitku i visoku magaricu Vidu, kasnije smo dobili i snažno pule, muškića koga smo zadržali, ali koji, zanimljivo, nikada nije dobio ime, možda zbog toga što je bio arum, na svoju ruku, pomalo svojeglav, mnogo manje neko njegov ćaća iz našeg komšiluka preko jaruge, pošto je i moj đed Jovan Dragaš, koji je bio prvi komšija Đurićima, kuća se naslanjala na kuću, imao magare Vicka i konja Cvetka, pošto sam po čitav dan, pre mog polaska u školu i kasnije na školskom raspustu, radio sve seljačke poslove riktajući magarad i konje, mislim da mogu,sasvim pouzadno i odgovorno, da pišem o magaradima, imam na to neotuđivo pravo iskusnog zaljubljenika u magarad, jer odlično poznajem narav magaradi i ovim hoću da razbijem mnoge pogrešne zablude ljudi o magaradima. Na samom početku želim da srušim sve te opšte predrasude izrečene na račun ove izuzetno pametne, marljive, odgovorne, pokorne i korisne životinje u domaćinstvu jedne mnogoljudne, seljačke, domaćinske porodice u Dalmaciji, zlobne predrasude koje su, verujem, izmislili upravo oni koji nikada nisu odrastali sa magaradima, koji nisu svoju mladost provodili uz magarad, koji nisu radili teške poslove sa magaradima, koji nisu znali gde im magarad u štali stoje, ali koji su samouvereno i prepotentno, hvaleći se, kada bi im je to zatrebalo, da su rođeni na selu, pa su građanima preneli ove sramne, lažne optužbe i izmišljotine. Mislim da lavina optužbi na magarad dolazi od nadobudnih ljubitelja konja, valjda se tako kaže, koji vole iz sporta i zabave da jašu konje, optužbe ne dolaze od plemenitih, pametnih i gospodstvenih konja, nego od onih malograđanera koji su se uzdigli čim su došli u grad, koji su uporno tvrdili da u njihovom selu nema magaradi, ima i takvih odroda, koji su se stideli svog seljačkog porekla, želeli su da ga se što pre oslobode i zaborave, svaka pomisao da se vrate na selo je bilo za njih pad sa gizdavog i okićenog, paradnog gradskog konja na ostarelog, seljačkog magarca u zavičaju, pad ličnog autoriteta i potvrda da se u gradu nije uspelo, ubeđeni da je to njihov lični poraz, našli su se negde između, nisu pristali gradu a suvišni su bili na selu, pa je to njihovo nesnalaženje i strmoglavljivanje sa društvene lestvice dovelo do toga da su , besni i nepotvrđeni, počeli da šire laži da su magarad tvrdoglava, jogunasta i glupa. Uostalom, njihov očigledan neuspeh u gradu i strah od podsmeha onih iz sela, pad na društvenoj lestvici dokazivanja, i, naročito, propadnje u sopstvenim očima, smatra se, u tom malograđanskom polusvetu karijerista i poltrona, odsustvom svake sposobnosti i umeća, prvorazrednom… Pročitaj više »

Baba
Gost
Baba

NASTAVAK Pred sam moj polazak u školu usudio sam se, jedne letnje večeri, dok smo zajedno večerali, da đedu Vasilju, pedantnom poštanskom službeniku u penziji i doslednom monarhisti,koji je bio preplaćen na beogradsku POLITIKU još od 1934 godine, pa je za četrdesetogodišnjicu preplate dobio plaketu i nagradu, na koju je izuzetno bio ponosan, usudio sam se, dakle, te večeri da mu iznesem jedno svoje zapažanje, koje me je proganjalo već neko vreme. Nisam smeo dugo da mu to saopštim, plašio sam se da se ne uvredi, što bi me porazilo, pa sam to zadržao za sebe, sve do te večeri, kada se stvorila jedna vesela atmosfera, kada smo se svi smejali, pa sam se je nekako osmelio da iznesem, eto, baš večeras, kada smo svi opušteni, otvoreno svoje zapažanje. Naravno, dragi moj, da čuje tvoj đed šta si ti to primetio što mi ostali nismo videli, smejao se đed uz odobravanje ostalih ukućana za stolom, pa mi je to dalo snagu da , napokon, kažem šta mislim, Reci, reci, hoćemo i mi da čujemo, hrabrili su me ostali za stolom, Pa, eto, hoću da kažem da sam primetio da sva magarad u selu liče na svoje gazde, rekao sam to u dahu, kao da skidam težak teret sa leđa, na šta je prestao smeh za stolom, svi su pogledali u đeda, koji je uvek sedeo na vrhu stola, leđima okrenut prozoru, par trenutaka je nastao muk, mlađi za stolom su sagnuli glave, niko nije znao kako će đed reagovati na ovu neobičnu konstataciju njegovog najstarijeg unuka. Kako to misliš da sva magarad liče na svoje gazde, mirno me je upitao đed, bez ikakve ljutnje ili, daleko bilo, podsmešljivosti,što me je osmelilo da iznesem svoj stav, bilo mi je izuzetno važno da, pred zgranutim ukućanima, koji su se uplašili od mojih izgovorenih reči, odbranim svoje mišljenje, što je za mene u tim godinama, kada sam tek dobio dozvolu da sedim za stolom sa odraslim, odmah sa leve strane od đeda, što sam smatrao velikom privilegijom i ukazanim poverenjem, moj rad, vrednoća i poštovanje naše zajednice bilo je nagrađeno, pa sam sada morao da opravdam to ukazano poverenje. Pa, vrlo jednostavno, nastavio sam da samouvereno iznosim svoje mišljenje iskreno verujući u tačnost svog zapažanja, primetio sam da se svako magare u selu ponaša slično kako se ponaša njegov gospodar, mislim, poprima osobine svoga gopsodara, tako, recimo, đeda Jovana magare Vicko je snažan,pametan, može dosta da povuče, nikada se ne izvlači i ne zabušava, poslušan je i dobar, ali kada ga neko povredi, kada hoće batinom da ga kazne, poludi, ne da na sebe, buni se i ne mogu ga trojica obuzdati, pa je najbolje da ga niko ne izaziva, što sve odgovara i karakteru đeda Jovana, opet, magare strine Danice je poprimilo sve njene osobine, vredno je, poslušno, brzo hoda, ne da ispred sebe, uvek hoće da bude prvo u koloni magaradi, ne može da kljusa za sporom magaradi, najviše povuče, ne odmara, ne pravi stanke, vuče uvek napred, za razliku od… Pročitaj više »

Kihot
Gost
Kihot

svakako vrijedi pročitati. budi suzu u oku za više toga ova krasna priča…

Brainstorm
Gost
Brainstorm

pred desetak godina ugostitelj stavio na jelovnik da sluzi jela pripremljena od magaretine. u dalmaciji se digla buka kao da je rijec o kanibalizmu.
nikakva religija ne propisuje ali magarac (tovar) u dalmaciji ima status svete zivotinje.

Piretis
Gost
Piretis

Postoje znanja koja nisu patentirana nego spadaju u narodno blago pa kad netko nešto ne zna onda pita druge. Npr. kod nas se hren (ren) ne riba sirov nago prethodno smrznut. Nema suza ni muke.
P.S. Ljubazno upozorenje. Ako nemaš viška živaca i novaca kloni se patentiranja (zaštite intelektualnog prava). Em je teško prodati svoju ideju em će je iole vješt stručnjak malo preraditi i dalje proizvoditi pod svoje. Japanci su tu gdje jesu upravo na tom principu. Dobro, pomoglo im je i to što su vrlo vrijedni i fanatično uporni.

shumadinac
Gost
shumadinac

Japanci, kopiranje i patentiranje – vrlo interesantna i poučna priča a uglavnom bazirana na stereotipu.
Eto Piretis i ti smatraš da su Japanci izgradili industriju na kopiranju a istina je na sasvim drugoj strani. Tačno je da su počeli tako – usavršavanjem postojećeg što opet nije kopiranje na čemu su Amerikanci insistirali već USAVRŠAVANJE. Slobodno se može reći da je elektronika podigla japansku privredu a tu je priča najinteresantnija: jedna američka kompanija je razvila i patentirala silicijumski poluprovodnik ali kako nije znala šta sa njim da radi prodala ju je za (koliko se sećam $30 000) maloj japanskoj radionici koja se zvala Sony.

Priča je sama po sebi interesantna ali se zaključak veoma uklapa u tekst. U to vreme Japan je imao državno telo koje se bavilo perspektivnim tehnologijama – tim PRAVIH stručnjaka je proučavao i ocenjivao koje su tehnologije koje bi trebalo usvajati (kupovati, razvijati) i preduzeća koja su koristila te tehnologije su dobijala razne vrste subvencija i sve moguće pomoći. Američka su bila potpuno prepuštena svojoj sudbini – razlika je očigledna. Posebno iz današnje perspektive kada su i japanska izgubila logistiku države. Ali danas nju imaju kineska…

A to je još uvek uključenje samo državnih institucija. Uključenje intelektualne snage populacije bi podiglo razvoj za više nivoa. U velikoj masi čak i slučajnost (koju sam opisao) može da bude značajan faktor.

Brainstorm
Gost
Brainstorm

hibridni automobili su drugi primjer. americki profesor je dugo predstavljao ideju iskoristavanja energije od kocenja i usporavanja. u americi nitko nije bio zainteresiran. u japanu jest.

Piretis
Gost
Piretis

@shumadinac- Nisu to stereotipi. Evo samo nekoliko primjera gdje se vidi da su Japanci razvili do zavidnog nivoa proizvod koji nisi sami izmislili ili patentirali. Automobili, satovi, hi-fi tehnika, televizori… Koliko se sjećam da je negdje pisalo da su u masovnoj tehnici jedino imali patentno pravo na video rekorder (ako se netko još sjeća tih sprava). Ima i primjer iz našeg (točnije mog) neposrednog susjedstva. Istočnjaci (i Japanci) stoljećima u ishrani koriste glutamate iz algi. Taj sastojak nije bio interesantan zapadnjacima sve dok Podravka nije na bazi glutamata uz dodatak sušenog povrća napravila “dodatak jelima” (ne navodim brand, makar svi znaju koji je). Zanimljivo da ga je stvorila u suradnji sa japanskom firmom Ajinomoto (kao prizvođačem glutamata) a da je svjetsku slavu prigrabila upravo naša firma. To je valjda jedinstveni slučaj da se netko drugi okoristio Japanskim znanjem.

Bobi
Gost
Bobi

Sjetih se jednog prijmera kontra. Walkman izmislio sony 1979. 40godišnjaci i stariji su dozivjeli njegovo rođenje i smrt kad je proizveden zadnji primjerak prije koju godinu. A zaludio cjeli svjet

Moreno
Gost
Moreno

Ilustracija uz tekst je zanimljiva. Potiče na razmišljanje o zamišljenoj točki u prostoru sa koje se vidi ona okrugla zemlja u prikazanoj veličini.
Pitanje je šta se iz te točke vidi odnosno šta bi se vidilo kad bi se pogled usmjerija sa kutom od 180 stupnjeva odnosno u suprotnome smjeru . . .
Također zanimljivo je šta se u tekstu spominje svitlo na kraju tunela šta nužno ne mora bit izlaz iz tunela jerbo to more bit i sunce i ferata i ko zna šta . . .
I ko more tvrdit kako linearno vrime nama poznato uopće postoji za čovika koji bi se naša u zamišljenoj točki iz koje se vidi zemlja na ilustraciji poviše članka . . . jer vrime na zemlji je determinirano okretanjem zemlje . . .

čitatelj portala
Gost
čitatelj portala

Svi smo sposobni za čuda…samo se trebaju posložiti stvari. 😉
Napomena, naš planet je obranjen u Siriji. Veselimo se! 🙂

Vlado Banja Luka
Gost
Vlado Banja Luka

Dobra ti je ova animacija koja prati tekst, animacija Zemlje kao globusa. Naravno da je animacija, kad prave fotografije nema, nisi je mogao ni staviti…

Umpah Pah
Gost
Umpah Pah

DOLE VLADA B.L.!
@Shumi:Patentiraj uredjaj za uklanjanje Aleksandra Pljucica?

shumadinac
Gost
shumadinac

Slabo si mi aktivan Umpah – skroz si nas zapostavio.

28.juni
Gost
28.juni

Umpah Pah:Iskrenu dobrodoslicu zelim dobrom covjeku!??☺???Nije te odavno bilo.

Umpah Pah
Gost
Umpah Pah

@28.juni:Hvala!

shumadinac
Gost
shumadinac

Ne znam gde vidiš globus Vlado, koliko ja vidim ravno je – ima i okean na ivici…

Euro2
Gost
Euro2

UŽAS, APSOLUTNI UŽAS.

POVEZANE VIJESTI

Izbornik