Slobodno tržište – da li se to neko šali?

U poslednje vreme se sve češće priča o trgovinskom ratu između SAD i Kine, SAD i EU, Zapada i Rusije… A ako se ratuje onda se koristi oružje koje je u ovom slučaju ekonomija. Kako onda govoriti o slobodnom tržištu, da li to znači davanje potencijalnom neprijatelju pristup svom oružju??? Osim toga, bez obzira na raširenoj priči o slobodnom tržištu svuda su prisutne carine, takse, razne dozvole, propisi… Mora tako jer se ne može dozvoliti nekontrolisano divljanje na tržištu ali što više ulazimo u suštinu sve više shvatamo koliko je ta „sloboda“ ograničena. Pa onda i privatizacija kao „najmilije čedo“ slobodnog tržišta koju smo tako dobro osetili na svojoj koži, koja je dovela do uništenja naše proizvodnje, do zamene naših proizvoda stranim, do odliva i ono malo kapitala što smo imali. A gde se kapital odlio? Pa kod onih koji su nam privatizaciju nametnuli.

Jeste slobodno tržište dobra ideja ali u sadašnjoj varijanti korist imaju isključivo ekonomski najjači iako su uslovi jednaki (zamislite samo pribavljanje istih, skupih dozvola od strane međunarodne korporacije i malog lokalnog proizvođača). Sadašnje slobodno tržište je „politički korektan zakon jačeg“ – ne smeš ništa da pričaš već moraš i da ćutiš dok primaš batine. Neko će reći: „nije baš tako, imamo i mi kompanija koje se uspešno snalaze, koje su sposobne“. Naravno, mora postojati i takvih primera da katastrofa ne bi bila očigledna, da bi se neuspeh većine mogao pripisati nesposobnosti i lenjosti ali i ti sposobni gotovo uvek imaju vezu sa ekonomski moćnima koji im obezbeđuju prolaz. Tržišna utakmica postoji ali je toliko „udaraca uspod pojasa“ da se ni o kakvoj slobodi i poštenju ne može govoriti. Dovoljan je samo jedan primer da se zatvore sva usta koja brane postojanje slobodnog tržišta: Južni tok. EU (čitaj Nemačka) je zatvorila taj projekat sprečavajući Bugarsku, Srbiju, Mađarsku da dođu do jeftinog gasa (jer je neophodna diverzifikacija da Rusija ne bi imala monopol) dok Nemačka istovremeno radi na izgradnji Severnog toka 2 preko koga će da se snabdeva jeftinim ruskim gasom i kome će naplaćivati tranzit verovatno svima do Bugarske (interesantna diverzifikacija) – zakon jačeg u najosnovnijem značenju.

I onda dolazimo do smešnog paradoksa: dok je zakon jačeg svuda maksimalno osuđivan njegova ekonomska varijanta se veliča čak i od stručnjaka koji odlično znaju o čemu se radi. Sve je isto kao vekovima unazad samo je u načinu razlika. Postoje i poltroni, izdajnici, plaćenici… Postoji i razlika, agresija je dovoljno dobro skrivena da čak velika većina nije svesna okupacije koju trpi. Neverovatna je efikasnost ispiranja mozga iako se vrši na više nivoa. O načinima i efektima smo već puno pisali a sada smo ga nazvali pravim imenom. Organizatorima toga se mora odati priznanje na planu i njegovom uspešnom sprovođenju. Pa ipak, već dolazi vreme za neko savremenije „oružje“ jer im staro postaje zastarelo.

Trgovina je mrtva a da toga nije ni svesna

Razvoj interneta je doneo nezamislive promene. Sada su nam sve informacije neuporedivo pristupačnije nego ranije. To se, naravno, odmah iskoristilo za reklamiranje a vrlo brzo se primenilo i na samu trgovinu, započeta je e-prodaja.

U početku vrlo stidljivo (ljudi su navikli da „opipaju robu“) da bi ovaj način prodaje doživljaveo eksplozivan rast jer donosi niz prednosti. Potreban vam je neki proizvod: „pročešljate“ internet, nađete gomilu tih proizvoda, napravite neko sortiranje po kvalitetu (možda prema poverenju u proizvođača) i ceni, odaberete šta ćete kupiti, prebacite potreban novac sa drugog računa (jer niste ludi da držite puno para na kartici kojom plaćate na internetu), uplatite i proizvod će ubrzo biti na vašoj adresi. I sve ste to uradili iz svoje kuće. Uporedite to sa situacijom od pre nekoliko decenija. Trebalo je dosta vremena da se obiđu prodavnice koje su bile neuporedivo slabije snabdevene. A ako ste iz provincije onda putujete do nekog regionalnog centra…

Danas roba iz Kine, koja je najčešći izvor robe koja nam je potrebna, stiže za par sedmica. Ili za par dana ako platimo više. Zamislite kako je to izgledalo pre nekoliko vekova. Koliko je samo ruku menjala roba, kolika je bila krajnja cena kada se svi „ugrade“… Tada takvu robu nismo ni mogli kupovati, kupovali smo samo ono što se pravilo u lokalu. Današnji brz protok robe je postignut isključivo zahvaljujući razvoju brze kurirske dostave.

Iako kupujemo „iz fotelje“ ipak postoji posrednik (e-shop) koji svoju uslugu naplaćuje i time opterećuje cenu robe. Zašto ne bi proizvođač otvorio svoj e-shop i ponudio robu po najnižoj ceni? Za sada postoji više razloga. Kupac i dalje voli da „opipa robu“ ali će vremenom početi sa kupovinom brendova u koje ima poverenje a onda polako širiti listu. Pojaviće se i kritičari (kao oni koji ocenjuju restorane na Zapadu) čija će ocena biti kvalitetnija od one koju bi mi doneli jer imaju više iskustva u tome od nas.

Sledeći razlog (da ostale ne navodim jer nisu previše bitni) je još uvek nedovoljno razvijena kurirska služba – još uvek je prespora i preskupa. Ali budućnost je na toj strani. Potreban vam je recimo „Dijamant“ margarin, „Milka“ čokolada i „Podravka“ supa (roba koju tradicionalno kupijete) – zašto da je ne naručite preko interneta? I roba vam stiže po proizvođačkoj ceni (+ transport koji će biti gotovo zanemarljiv) iz distributivnog centra proizvođača koji se dnevno dopunjava (znači sveža roba). Još bitnije će biti u prometu svežih prehrambenih namirnica. Čak se ni meso neće zamrzavati ako do kupca stiže istog dana. Neće biti potrebe za gajenjem „plastičnog“ voća i povrća jer neće nedeljama stajati na tezgi. Sve što nam treba je kurirska služba koja prolazi pored naših domova nekoliko puta dnevno. Tada trgovina gubi smisao. Neće više biti „vikend popusta“, „akcija“ od po 10, 30 50%??? Neće ni moći da bude popusta jer ćete robu dobijati po najnižoj ceni. A ni proizvođači neće biti ucenjivani od strane trgovačkih lanaca – to će biti prava tržišna utakmica a na radost svih.

Postoji još jedna značajna prednost ovako brze a jeftine dostave. Živite recimo u Beogradu a imate prijatelja na Homoljskim planinama koji pravi odličan med. Nemate nameru da idete tamo i nemate nikog ko bi vam med doneo a potreban vam je… U ovom slučaju čak i današnja kurirska služba može da bude prihvatljiva ali vi imate i rodbinu u Trsteniku koja gaji krastavce, kuma u Aleksandrovcu koji gaju vinovu lozu…

Tada napredna kurirska služba dobija pun značaj. Njenim pravim razvojem stičemo mogućnost nabavka robe „od proverenog dobavljača“ iako on nije u lancu zvaničnih proizvođača. Tako dobijaju priliku i oni koji „rade na malo“ ali imaju kvalitet ništa lošiji od velikih proizvođača. U takvom svetu trgovac je „egzotično stvorenje“.

Iako je ovo put do stvaranja slobodnog tržišta na državnom nivou, izbacivanje trgovačkih lanaca bi znatno doprinelo stvaranju zaista slobodnijeg tržišta. Veliki igrači imaju čitav niz poluga pritisaka – svaka poluga manje znači manji pritisak i „slobodnije disanje“.