Slobodno tržište – da li se to neko šali?

Globalna logistika

U poslednje vreme se sve češće priča o trgovinskom ratu između SAD i Kine, SAD i EU, Zapada i Rusije… A ako se ratuje onda se koristi oružje koje je u ovom slučaju ekonomija. Kako onda govoriti o slobodnom tržištu, da li to znači davanje potencijalnom neprijatelju pristup svom oružju??? Osim toga, bez obzira na raširenoj priči o slobodnom tržištu svuda su prisutne carine, takse, razne dozvole, propisi… Mora tako jer se ne može dozvoliti nekontrolisano divljanje na tržištu ali što više ulazimo u suštinu sve više shvatamo koliko je ta „sloboda“ ograničena. Pa onda i privatizacija kao „najmilije čedo“ slobodnog tržišta koju smo tako dobro osetili na svojoj koži, koja je dovela do uništenja naše proizvodnje, do zamene naših proizvoda stranim, do odliva i ono malo kapitala što smo imali. A gde se kapital odlio? Pa kod onih koji su nam privatizaciju nametnuli.

Jeste slobodno tržište dobra ideja ali u sadašnjoj varijanti korist imaju isključivo ekonomski najjači iako su uslovi jednaki (zamislite samo pribavljanje istih, skupih dozvola od strane međunarodne korporacije i malog lokalnog proizvođača). Sadašnje slobodno tržište je „politički korektan zakon jačeg“ – ne smeš ništa da pričaš već moraš i da ćutiš dok primaš batine. Neko će reći: „nije baš tako, imamo i mi kompanija koje se uspešno snalaze, koje su sposobne“. Naravno, mora postojati i takvih primera da katastrofa ne bi bila očigledna, da bi se neuspeh većine mogao pripisati nesposobnosti i lenjosti ali i ti sposobni gotovo uvek imaju vezu sa ekonomski moćnima koji im obezbeđuju prolaz. Tržišna utakmica postoji ali je toliko „udaraca uspod pojasa“ da se ni o kakvoj slobodi i poštenju ne može govoriti. Dovoljan je samo jedan primer da se zatvore sva usta koja brane postojanje slobodnog tržišta: Južni tok. EU (čitaj Nemačka) je zatvorila taj projekat sprečavajući Bugarsku, Srbiju, Mađarsku da dođu do jeftinog gasa (jer je neophodna diverzifikacija da Rusija ne bi imala monopol) dok Nemačka istovremeno radi na izgradnji Severnog toka 2 preko koga će da se snabdeva jeftinim ruskim gasom i kome će naplaćivati tranzit verovatno svima do Bugarske (interesantna diverzifikacija) – zakon jačeg u najosnovnijem značenju.

I onda dolazimo do smešnog paradoksa: dok je zakon jačeg svuda maksimalno osuđivan njegova ekonomska varijanta se veliča čak i od stručnjaka koji odlično znaju o čemu se radi. Sve je isto kao vekovima unazad samo je u načinu razlika. Postoje i poltroni, izdajnici, plaćenici… Postoji i razlika, agresija je dovoljno dobro skrivena da čak velika većina nije svesna okupacije koju trpi. Neverovatna je efikasnost ispiranja mozga iako se vrši na više nivoa. O načinima i efektima smo već puno pisali a sada smo ga nazvali pravim imenom. Organizatorima toga se mora odati priznanje na planu i njegovom uspešnom sprovođenju. Pa ipak, već dolazi vreme za neko savremenije „oružje“ jer im staro postaje zastarelo.

Trgovina je mrtva a da toga nije ni svesna

Razvoj interneta je doneo nezamislive promene. Sada su nam sve informacije neuporedivo pristupačnije nego ranije. To se, naravno, odmah iskoristilo za reklamiranje a vrlo brzo se primenilo i na samu trgovinu, započeta je e-prodaja.

U početku vrlo stidljivo (ljudi su navikli da „opipaju robu“) da bi ovaj način prodaje doživljaveo eksplozivan rast jer donosi niz prednosti. Potreban vam je neki proizvod: „pročešljate“ internet, nađete gomilu tih proizvoda, napravite neko sortiranje po kvalitetu (možda prema poverenju u proizvođača) i ceni, odaberete šta ćete kupiti, prebacite potreban novac sa drugog računa (jer niste ludi da držite puno para na kartici kojom plaćate na internetu), uplatite i proizvod će ubrzo biti na vašoj adresi. I sve ste to uradili iz svoje kuće. Uporedite to sa situacijom od pre nekoliko decenija. Trebalo je dosta vremena da se obiđu prodavnice koje su bile neuporedivo slabije snabdevene. A ako ste iz provincije onda putujete do nekog regionalnog centra…

Danas roba iz Kine, koja je najčešći izvor robe koja nam je potrebna, stiže za par sedmica. Ili za par dana ako platimo više. Zamislite kako je to izgledalo pre nekoliko vekova. Koliko je samo ruku menjala roba, kolika je bila krajnja cena kada se svi „ugrade“… Tada takvu robu nismo ni mogli kupovati, kupovali smo samo ono što se pravilo u lokalu. Današnji brz protok robe je postignut isključivo zahvaljujući razvoju brze kurirske dostave.

Iako kupujemo „iz fotelje“ ipak postoji posrednik (e-shop) koji svoju uslugu naplaćuje i time opterećuje cenu robe. Zašto ne bi proizvođač otvorio svoj e-shop i ponudio robu po najnižoj ceni? Za sada postoji više razloga. Kupac i dalje voli da „opipa robu“ ali će vremenom početi sa kupovinom brendova u koje ima poverenje a onda polako širiti listu. Pojaviće se i kritičari (kao oni koji ocenjuju restorane na Zapadu) čija će ocena biti kvalitetnija od one koju bi mi doneli jer imaju više iskustva u tome od nas.

Sledeći razlog (da ostale ne navodim jer nisu previše bitni) je još uvek nedovoljno razvijena kurirska služba – još uvek je prespora i preskupa. Ali budućnost je na toj strani. Potreban vam je recimo „Dijamant“ margarin, „Milka“ čokolada i „Podravka“ supa (roba koju tradicionalno kupijete) – zašto da je ne naručite preko interneta? I roba vam stiže po proizvođačkoj ceni (+ transport koji će biti gotovo zanemarljiv) iz distributivnog centra proizvođača koji se dnevno dopunjava (znači sveža roba). Još bitnije će biti u prometu svežih prehrambenih namirnica. Čak se ni meso neće zamrzavati ako do kupca stiže istog dana. Neće biti potrebe za gajenjem „plastičnog“ voća i povrća jer neće nedeljama stajati na tezgi. Sve što nam treba je kurirska služba koja prolazi pored naših domova nekoliko puta dnevno. Tada trgovina gubi smisao. Neće više biti „vikend popusta“, „akcija“ od po 10, 30 50%??? Neće ni moći da bude popusta jer ćete robu dobijati po najnižoj ceni. A ni proizvođači neće biti ucenjivani od strane trgovačkih lanaca – to će biti prava tržišna utakmica a na radost svih.

Postoji još jedna značajna prednost ovako brze a jeftine dostave. Živite recimo u Beogradu a imate prijatelja na Homoljskim planinama koji pravi odličan med. Nemate nameru da idete tamo i nemate nikog ko bi vam med doneo a potreban vam je… U ovom slučaju čak i današnja kurirska služba može da bude prihvatljiva ali vi imate i rodbinu u Trsteniku koja gaji krastavce, kuma u Aleksandrovcu koji gaju vinovu lozu…

Tada napredna kurirska služba dobija pun značaj. Njenim pravim razvojem stičemo mogućnost nabavka robe „od proverenog dobavljača“ iako on nije u lancu zvaničnih proizvođača. Tako dobijaju priliku i oni koji „rade na malo“ ali imaju kvalitet ništa lošiji od velikih proizvođača. U takvom svetu trgovac je „egzotično stvorenje“.

Iako je ovo put do stvaranja slobodnog tržišta na državnom nivou, izbacivanje trgovačkih lanaca bi znatno doprinelo stvaranju zaista slobodnijeg tržišta. Veliki igrači imaju čitav niz poluga pritisaka – svaka poluga manje znači manji pritisak i „slobodnije disanje“.

najnoviji najstariji najviše ocjenjeniji
Obavijest
Troglavski
Gost
Troglavski

“Jedna porodica je proizvodila i prodavala cipele.
To je bila velika porodica od 60 ljudi.
Njih 50 je pravilo cipele, a 10 prodavalo.
Imali su dobru maržu. 40% prosečno.
Jednog dana došli su im stranci i ponudili cipele 20% jeftinije, da prodaju
kao dodatni asortiman. Marža na tim cipelama bi bila 50%, a one bi i dalje
bila jeftinija od domaće proizvodnje.
Kvalitet nije bio isti, ali u siromašnom selu kao što je bilo naše cena je
bila važna.
Šta se onda dogodilo?
Umesto 50.000 komada domaće proizvodnje, sada se proizvodilo 20.000 komada,
a 30.000 komada se uvozilo. Cena koštanja domaćih cipela je porasla i zbog
manjih nabavki sirovina, kao i zbog nepopunjenih kapaciteta pogona. Budući
da su u fabrici svi bili porodica, niko nije hteo nikoga da otpusti.
Stranci su još malo spustili cenu i zarada na uvoznim cipelama se
povećavala, a na domaćim smanjivala.
U trećoj godini prodavalo se 45.000 stranih i 5.000 domaćih cipela.
Porodica je bila prinuđena da zatvori pogon zbog gubitaka. Pristali su da
strancu prodaju firmu za 1 evro.
Selo tj. lokalna samouprava, da bi pomoglo porodici, pristalo je da na sebe
preuzme dugove.
Iduće godine, stranci su podigli cenu cipela koje se više nisu pravile od
kože, nego od skaja. Prave kožne cipele bilo je nemoguće kupiti.
Proizvođač mleka koji je prodavao kožu za cipele bio je prinuđen da podigne
cenu mleka da nadomesti manjak zarade na koži.
Stranci su počeli da uvoze mleko jeftinije od domaćeg.
Proizvođač mleka je prodao krave i postao uvoznik mleka.
To mleko je bilo jeftinije od drugih i svi ostali proizvođači su prodali
svoje krave, jer im se nije isplatilo da proizvode mleko.
Iduće godine mleko je poskupelo.
Trave je bilo dovoljno jer nije bilo dovoljno krava. Nije se više đubrila.
Proizvođač NPK đubriva morao je otpusti višak radnika, ali zbog
predimenzionisanih kapaciteta samih pogona, pri ovom obimu cena koštanja
proizvoda je bila prevelika. Stranci su počeli da uvoze jeftinije đubrivo.
Obim proizvodnje je još pao, fabrika je ređala gubitke i morala je da se
zatvori.
Stranci su ponudili da je kupe za 1 evro.
Lokalna samouprava je pomogla i preuzela postojeće dugove.
Stranci su fabriku zatvorili i otpustili radnike.
Zadržali su monopol na uvoz đubriva, ali to je u tom trenutku bilo jako
povoljno za nas jer fabrika nije pravila gubitke, a i đubrivo je bilo
jeftinije.
Iduće godine đubrivo je poskupelo, al nismo mogli da biramo.
Nestalo je cipela, mleka, krava i đubriva.
Nismo znali šta da radimo, pa smo platili strane savetnike, koji su
izračunali da je situacija lošija nego ranije i da sada uz fabrike moramo
da damo i subvencije.
Nismo imali para da damo subvencije.
Stranci su nam pozajmili pare da im platimo da nam uzmu fabrike. Sa kamatom.”Vladimir Lah

Euro
Gost
Euro

Sada su svi slobodni od svega.

bbbb
Gost
bbbb

Klap klap klap

Ivo
Gost
Ivo

Nikakve kurirske službe već na unutarnjem nivou planska privreda i mješavina privatnog i državnog vlasništva uz strogu regulaciju i prevladavanje državnog u svim ključnim sektorima. Sadašnja liberalna logika nalaže da ćemo uskoro uvoziti 100% svih proizvoda iz Kine jer su najjeftiniji, i da možemo zatvoriti sve tvornice, pogone, njive, pašnjake i ostalo, jer nismo konkurentni. Idiotizam bez premca, ali to je njihova suluda logika.

Na vanjskom planu potrebna je jaka i stabilna vojska koja je u stanju obeshrabriti jake ekonomske igrače i imperijalne države (USA, UK, Francuska, Italija, Njemačka) od nametanja svojih ‘tržišnih pravila’ silom.

I uz sve to, potreba stalnog i intenzivnog praćenja, identifikacije i eliminacije domaćih izdajnika, sabotera i stranih slugeranja, koji se lako prepoznaju po vrijednostima koje zagovaraju (liberalizam, tržišno natjecanje, deregulacija svega i svačega, kreditiranje još više svega i svačega, fleksibilnost radne snage (ova mi je najbolja,btw) i slične fraze koje skrivaju ropstvo i zlo). S takvima je potrebno obračunavati brzo i nemilosrdno.

Primjenom svih navedenih metoda, svaka država može osigurati optimalnu ekonomiju i blagostanje za svoje stanovništvo, te biti u poziciji da se uspješno odupre vanjskim pritiscima država-predatora.

Nesvrstani
Gost
Nesvrstani

@Ivo
“I uz sve to, potreba stalnog i intenzivnog praćenja, identifikacije i eliminacije domaćih izdajnika, sabotera i stranih slugeranja, koji se lako prepoznaju po vrijednostima koje zagovaraju (liberalizam, tržišno natjecanje, deregulacija svega i svačega, kreditiranje još više svega i svačega, fleksibilnost radne snage (ova mi je najbolja,btw) i slične fraze koje skrivaju ropstvo i zlo). S takvima je potrebno obračunavati brzo i nemilosrdno.”

O, pa Franciskovic je na forumu.
Evo odmah je na sebe preuzeo teski zadatak izvrsavanja smrtne kazne.
Kako plemenito.

Ivo
Gost
Ivo

Pronašao si se u komentaru, očito Ne znam tko je Francisković, ali znam da si ti daleko od nesvrstanog. Prije si strana slugeranja, dalo bi se zaključiti.

Nesvrstani
Gost
Nesvrstani

@Ivo
Franciskovic je tip ciji je intervju ne tako davno bio objavljen upravo na ovom portalu.
Kao i ti, on se zalaze za brzu i nemilosrdnu eliminaciju neprijatelja ove ili one vrste, samo sto je on bio jos eksplicitniji od tebe pa je lijepo stvari nazvao pravim imenom i rekao kako bi da je on na vlasti uveo smrtnu kaznu.

Nego, daj mi molim te objasni jer ne shvacam sto si zelio reci.
Ako se ne slazem sa smrtnom kaznom i takvim “nemilosrdnim i brzim eliminacijama”, kojom logikom to znaci da sam se ja pronasao u komentaru? Najozbiljnije te molim da mi to objasnis jer nikako ne shvacam logiku kojom si dosao do toga.

Naravno… svatko tko se ne slaze s tobom ne moze po definiciji biti nesvrstan vec strani sluga zar ne?
Sigurno me dobro placaju za biti na forumu, jel tako?

Ivo
Gost
Ivo

Svrstani, načelno sam protiv smrtne kazne, samo Bog ima pravo oduzeti život. Osim u samoobrani, naravno. Doživotna robija bez prava pomilovanja, s teškim fizičkim radom kao standardom, je daleko svrsishodnije i etičnije rješenje.

Odgovor na tvoje pitanje je jednostavan: ako se ne slažeš s jednostavnom premisom da se neprijatelji naroda i države moraju brzo i odlučno eliminirati kako bi se zaštitilo od njihovog štetnog djelovanja, znači da si na njihovoj strani, te se nalaziš uznemiren mogućnosti da jednog dana platiš za svoja nedjela. Logično, zar ne?

Druga opcija bi bila da si u svojim premišljanjima preograničen da bi shvatio o čemu uopće govorim, što bi te donekle opravdalo i spasilo dugogodišnje robije.

Da li se ti sa mnom slažeš ili ne ni najmanje me ne interesuje, ali država i narod se moraju zaštiti, to je uostalom i Božiji nauk. Svatko onaj tko donosi zlo i patnju Njegovim ovčicama, valja biti uništen bez milosti.

A ti se svrstaj na koju stranu već želiš, jer nesvrstanih nema, i pri tome mudro izaberi.

bbbb
Gost
bbbb

Francisković je pojam morala a ti Ivo opet poentiraš.

Ivo
Gost
Ivo

hebi ga Subaru, slobodna subota a cura kod roditelja danas..:)

bbbb
Gost
bbbb

Hahaha, dobra buraz.

Euro
Gost
Euro

liber-sadistu zatući kao bijesnog psa pored tarabe.

Sarajevo
Gost
Sarajevo

dakle treba nam neka nova planska privreda. Odlicna zapazanja, kao i sam tekst by Shumadinac!

Euro
Gost
Euro

Svaki put kad netko priča o slobodi priča o nečemu što ne postoji ni u kojem obliku i obični je prevarant kojeg treba zavaljati u katran i perje. Jedini novci koji se zarađuju su oni u monopolu na projzvod ili uslugu, ostalo je samo tok kapitala-mrvice sa stola.

tuf
Gost
tuf

Istina.

Siniša
Gost
Siniša

Neka vrsta planske privrede i jeste prisutna,recimo da bi neko u nekoj sferi prosirio proizvodnju moze dobiti dozvolu pod uslovom da ne ugrozava drugog proizvodjaca;ili kvote za mlijeko su ukinute kada su natjerali druge da kupuju njihovo smece i unistili im poljoprivredu…itd,itd

Euro
Gost
Euro

Članak je pogođen po temi i sadržaju ja bi dodao da nedostaje malo dublje analize o planskoj proizvodnji na nekoliko razina ali bi to bilo malo više stručno i nije za široke narodne mase.
Nema proizvodnje i trgovine bez planiranja, ono je sveprisutno.

Brainstorm
Gost
Brainstorm

planska privreda jedino kad bi potrosac takodjer planirao. potrosac bi morao dati garanciju da ce otkupiti proizvode poslije zetve, nakon pola godine .

Alen
Gost
Alen

Znam dosta ljudi koji imaju plastenik za uzgoj povrca ,tesko prodaju i prvom komsiji bilo sta… Satra ih uvoz ,cijena… Ne pale se ljudi na.prirodno i domace …..

Nema trzista bez uplitanja drzave ,nigde na svijetu ,mozda jedino nama tu pricu pricaju….
Slobodno trziste je mit…. Ili mozes kupiti danas bilo sta bilo gdje ali ako zelis nesto prodavati e onda vidis te slobode….

Weteran
Gost
Weteran

Nije život samo pizza!?
Tržište!?
Osnovno iz Političke Ekonomije: mesto gde se susreću kupac i prodavac.
Može to biti i virtuelno mesto.
Postoji na tržištu Roba i Usluge.
Imamo vrlo ozbiljan fenomen: Marketing.
Itd, itd
Kako sam se odlučio između WV Polo i Tojota Yaris?
I cipele i berber !?
Radim u šećerani!?
Koliko kurira treba da ima šećerana da dostavi kilogram šećera do svakog stana-kuće?
Ko da mi dostavi pola kilograma svežeg mesa iz Matijevića sutra za supu?
Ili do odem do ćoška 🙂
Tržište postoji od Adama i Eve. I trajaće dok postoje ljudski rod.
Nije život samo pica!
Izvinjavam se ako nisam razumeo ideju teksta!

shumadinac
Gost
shumadinac

Imaš dobre komentare Weteran ali se ovaj put nisi potrudio: iako je mnogo kineske robe koja se raznosi kurirskom službom ipak je ne raznose Kinezi (još uvek).
Ideja je da proizvođači umesto trgovačkim lancima robu šalju direktno kupcima preko velike kurirske službe koja raznosi SVU robu bez obzira na vrstu i proizvođača i ima frekvenciju prolaza recimo kao gradski prevoz. Tako ne bi morao da čekaš meso iz Matijevića (koje je inače obađeno po pravilima Codex Alimentarius tako da može da čeka i mesec dana) do sutra već bi ga dobio u roku od sat vremena.

milan
Gost
milan

Tu diskusija postaje suvisna, tipa ovako ili onako! Poslije procitanoga, a znalo se to unaprijed jer shushati i rogati se ne mogu bosti. Hegel valjda je on ako nije moj filozofski idol Nietcze zajedno sa Dostojevskim, je davno rekao, prijatelji, valjda nekakvi kondicional, mogu biti samo ekonomski, intelektualno i poziciono ravnopravni. Ostaje nam samo da si postavimo pitanja naa koja trebamo imati strateske odgovore i programe. Kako se spasiti od te mnogoglave zapadne zvijeri?! Srusiti taj robovlasnicki ekonomski zidvski konstrukt i napraviti novu konfiguraciju ekonomskih odnosa.

Moreno
Gost
Moreno

Jasno je kako se stvarno stanje u MS medijima krije, a zabrinjavajuće je kad u članku ovoga portala di nebi tribalo bit redukcije slobode pisanja, o ”slobodnome tržištu” se piše opisujući posljedice, a ne uzroke, odnosno očita je velika količina logike i znanja koja nedostaje.
Pisat o tržištu, ekonomiji i trgovini, a skoro ni jednom riječju ne spomenit ono šta determinira doslovno svaki korak na tržiištu, ekonomiji i trgovini novac je besmisleno.
Novac se iz arije proizvodi i njegova količina, vrijednost, kamata i distribucija su određeni po slobodnome nahođenju onih koji upravljaju tim procesima i koji se nalaze skriveni iza centralnih banaka. Te procese definitivno ne određuje tržište, a kamoli slobodno tržište. Novac u opticaj ulazi isključivo ka dug.
Nemoguće je na dnu globalne piramide imat slobodno tržište, a da to na samome vrhu piramide nije. Sva tržišta valuta, energije, sirovina, plemenitih metala . . . su manipulirana s vrha, tako da ni same robe i usluge nemogu bit dobivene slobodno odnosno bez olakšavajućih ili otežavajućih okolnosti.
Samo primjer kako je Schwarz grupa (Lidl & Kaufland) od Svijetske banke dobila miljardu eura subvencija za širenje na Hrvatsku, Srbiju i Rumunjsku govori sve i besmisleno je pričat o slobodnome tržištu npr na Balkanu, naročito znajući kako su ti distribucijski lanci hrane od lokalnih zajednica dobivale zemljišta i lokacije po povoljnijim uvjetima nego bilo koji obični lokalni poduzetnik i dobivali su infrastrukturu skoro u svim slučajevima financiranu od lokalne zajednice.
Također u podnaslovu spomenute SAD i Kina nemaju veze sa slobodnim tržištem kad je njihov odnos već određen američkim dugom u kineskome vlasništvu odnosno američkim obveznicama kojima je plaćena kinaska roba šta znatno detrerminira i Kinu i Ameriku u daljnjoj trgovini jer Kina nemože od jedan put iskrcat sve američke obveznice kojih ima više od 1000 miljardi dolari jer bi automatski uništila najvećega kupca svojih roba pa bi zajedno sa njim ekonomski i financijski propala i ona, a sa tim bi i cili svit potonija u financijski kaos. Tako da se i na samome kraju vraćamo na početak i vezu izdanih obveznica i novca proizvedenoga za njihov otkup.

shumadinac
Gost
shumadinac

Kolega Moreno o uzrocima pa i posledicama je napisana “tona” tekstova na ovom portalu – ponavljati sve to bi bilo smaranje čitalaca. Ovde je bila ideja nazvati “slobodno tržište” pravim imenom i nagovestiti kako će se trgovina razvijati (razgraditi).
Inače hvala za dodatne primere.

Alen
Gost
Alen

Jesam te dobro shvatio , ti zelis reci ako se izbije.posrednik izmedju proizvodjaca i kupca da je to slobodno trziste…

shumadinac
Gost
shumadinac

Ma ne, slobodno tržište i nestanak trgovine su dve potpuno odvojene teme – prva je uvod u drugu.

Siniša
Gost
Siniša

Ovo “slobodno trziste” kao kada se puzevi pare….ko kome prvi utjera pa nek mu i bude!!!

Mirk
Gost
Mirk

Ovo sto kaze Shumadinac je u mojim mislima vec godinama ali buduci da sam usao u sustinu shvatio sam da je potreban ulog od 50 do 100000 eura koje ja nemam(poljoprivredni proizvodi – direktni proizvodjac)…Novac bi se i mogao dobiti od banke uz zalaganje imovine ali rizik je veliki jer pitanje je hoce li klijenti da se zamaraju narucivanjem preko interneta krompira, paradajza, paprike i drugih prozvoda kad ionako moraju u trzni centar po druge proizvode…drugim rijecima bez obzira sto gundjaju kupe na kraju plasticnjake…

IVE IZ PECALBE
Gost
IVE IZ PECALBE

Male zemlje poput Hrvatske koje izvoze mozgove trebale bi uvesti izvozne carine na mozgove, za svaku godinu skolovanja u Hrvatskoj uvoznik bi trebao platiti recimo dvostruke troskove skolovanja ili po cjeniku za osnovnu skolu toliko za srednju toliko za fakultet toliko i…
To sto netko sa fakultetom radi kao konobar u Irskoj trebalo bi svakako da Irska plati dvostruke troskove skolovanja za fakultet, kada vec zele imati fakultetski obrazovanog konobara. Ali isto tako Hrvatska bi trebala placati za povratnike koji su se skolovali u svijetu.

Ali bi ist tako trebalo uvesti porez na gluposti politickih stranaka i politicara, joj da to uvedemo u Hrvatskoj samo HDZ i njihovi vodje bi plati toliko da bismo odmah rijesili sve medjunardne dugove, a da ostanu na vlasti nitko nebi morao raditi svi bi bili placeni od HDZ GLUPOSTI.

Son of Alerik
Gost
Son of Alerik

U Nizozemskoj, po selima tipa Wehe den Horn, u točno određenu istu uru svakog dana stiže autobus-trgovina. Ulaz na stražnja vrata, kod vozača kasa i izlaz.Netko se dosjetio da postoji puno sela u kojima je neisplativo imati ikakvu trgovinu zbog premalog broja kupaca pa zbrojio i oduzeo. Ulaganje u busu, vozač-prodavač, troškovi amortizacije, broj kupaca i zarada tijekom radnog dana.
Istih ideja dosjetili su se i u Dalmatinskoj zagori. Relativno velik broj sela sa starim, malo pokretnim življem, kombi-trgovina i putuj. Možda su cijene malo veće, ali nekolicina ljudi je našlo svoju tržišnu nišu i žive od posla u kojeg su uložili novac.
Ideja o nekakvoj kurirskoj službi funkcionira očito. također i u internetskoj prodaji. Da nije tako, ne bi Alibabe i Amazoni dominirali. Ali to ne isključuje trgovačke centre, niti izbacuje šopingmaniju iz društva.
Sama činjenica da netko naručuje, plaća on line govori o slobodi tržišta. Negdje su te slobode manje, negdje su veće. Mnogi propadaju na reguliranom tržištu. Mnogi uspijevaju na onom manje reguliranom.
Kina recimo vs ostatak svijeta?
Netko je branio drugima da shvate igru kao što su to Kinezi?
Vlastitu nesposobnost je najlakše prikriti pričom o korupciji, pljački, izigravanjem žrtve.

shumadinac
Gost
shumadinac

@ Alerik
Iako na prvi pogled izgleda slično, taj autobus-trgovina je samo malo drugačija trgovina. Posrednik između proizvođača i kupca. Kurirska služba samo prenosi robu i ne može da značajno utiče na njenu cenu (za skuplju robu čak ni danas ali ideja je da postane još mnogo jefinija kada bude mnogo veći promet)).

“Vlastitu nesposobnost je najlakše prikriti pričom o korupciji, pljački, izigravanjem žrtve”
Ova teza (sa kojom se uopšte ne slažem – da li su Srbi i Hrvati nesposobniji od Kineza ili je u pitanju vlast…) je vrlo zanimljiva. Moj predlog je da je u posebnom članku obrazložiš ako imaš vremena (a već si pokazao da možeš i to kvalitetno). Sigurno je da bi i diskusija bila vrlo, vrlo interesantna (Bože sačuvaj, počeo sam da pišem kao Tramp 🙂

Son of Alerik
Gost
Son of Alerik

Hvala na ideji Ako se složimo da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, onda ćemo lako zaključiti i o ne/sposobnosti spomenutih naroda. Možemo se i ne složiti s tim pa doći do toga da smo dobri individualci, ali loši kao kolektiv (što opet govori o istomu). NE pobjeđuje HDZ na izborima zato što je najbolji, nego zato što je najbolje organiziran (ali to ne znaju prenijeti na društvo). Mogli bismo tako povlačiti paralele.
Sama tvoja ideja (ili primjećivanje onog što ima potencijal za rast kombinacijom nacionalne samosvijesti, logističkih rješenja i dostignute tehnološke razine) o kurirskoj dostavi kao konkurenciji klasičnoj trgovini…hm, prije bih rekao da je riječ o tržišnoj niši s kojom se može samo malo gricnuti u tržišni kolač velikih. I veliki uspijevaju zato što su organizirani. Mali to samo trebaju copy/paste.

Piretis
Gost
Piretis

@shumadinac- Čitam komentare i svi se uključujući i tvoj tekst bave problemom jeftinije i brže kupovine. To je OK.
Ima, međutim jedan problem. Kada kupujemo online tu konkretnu robu najčešće nismo vidjeli u živo. Vidimo sliku ili odjevni predmet, sat ili slično na nekom drugom. Kada ona stigne nama nerijetko smo razočarani. Kućanski aparati u živo su manji nego na slici, kvaliteta je upitna da ne kažem jadna. To se posebno odnosi na robu s dalekog istoka. Nema završne obrade, sve je to od jeftinih dijelova, plastika je koma. Sve te nezgodacije moguće je izbjeći kod kupovine u dućanu. Jeste, roba je skuplja ali bar je na prvi pogled bolja.
I na kraju, postoji roba koja će se vjerojatno uvijek prodavati u trgovinama. Npr namještaj, automobili i cipele (jer ako nestanu dućani s cipelama ja ću hodati bos, naime kupovina istih je za mene kompliciran i zahtjevan projekt s obzirom da me većina nažulja do suza).

shumadinac
Gost
shumadinac

To nije problem Piretis. Već sam u samom tekstu napisao nešto o tome ali evo i konkretan primer: na Zapadu uglavnom možeš da vratiš kupljenu robu i to čak u periodu i do 6 meseci!?! Za nas je to smešno ali kod njih funkcioniše.
Tehnički problemi su relativno lako rešivi ali kao što sam naglasio time bi se izbila moćna poluga “glavonjama”.

Ivo
Gost
Ivo

@shumadinac, s tom pričom o kurirskoj službi promašuješ ceo fudbal. Problem nije u posrednicima, već u monopolima, lihvarskim kreditima i neoliberalnom modelu.

I kurirska služba je biznis, i kod nih bi bila kokurencija i sve što uz to ide. Nadalje, hranu kupljenu od seljaka treba pregledati sanitarna inspekcija, on ju mora oglašavati, izreklamirati i upakovati, njemu pak treba umjetno gnojivo (hoće li po to otići svojim kamionetom ili čekati kurirsku službu da mu dopremi, itd, itd) Kurirska služba je samo jedan mali aspekt ekonomije i ne rješava stvari fundamentalno. Isključivo državno planiranje i regulacija mogu omogućiti zdravu ekonomiju. Neoliberalni model s kurirskom službom i dalje ostaje neoliberalni model. Ukratko pušiona.

Brainstorm
Gost
Brainstorm

od proizvodjaca do kupca – neposredno?
ja sam mislio ovako:
1) visoko personalizrani internetski pretrazivac. to bi znacilo kad upises “juha” da ne dobijes recepte, reklame, kataloge … . nego da bira po osobnoj specifikaciji … najpovoljniju cijenom, najbrzu dostavom, odredjenog proizvodjaca, sastava.
2) sistem prikupljanja i dostave po modelu ubera. svatko bi mogao prevesti posiljku kao sto uber prevozi putnike. prijevoznik bi imao mogucnost da preda posiljku drugoj osobi, onoj koji ide putem ka odredistu kupca. zadnji dostavljac bi bio najvjerojatnije neki od susjeda koji putuju kuci.
dostavljaci i sortirna cvorista bi morali specifizirati svoje uvjete; koliko, sto, po kojoj cijeni i kada su u mogucnosti prevesti robu svoj dio puta. svi elementi koji odredjuju cijenu bi bili poznati kupcu koji bi odabrao model dostave – cekati da se nakupi dovoljno robe da sve stigne ujedno ili da dobiva proizvode pojedinacno sto bi znacilo vecu cijenu.
3) preslagivanje u cvoristima je jako zahtijevno. moralo bi se velikim dijelom automatizirati. skaniranje i bar kodovi jesu rjesenje ali su jako manualno zahtijevni. bolje rjesenje bi bio rfid cip koji je trenutno preskup.
treba nam sortirni uredjaj koji ce sortirati ne samo u skaldistima nego ce biti prenosiv i moguc za upotrebu od strane svakog vozaca.
pakiranje je preskupo ekonomski i ekoloski. mislim da bi svatko trebao kupiti vece kolicine proizvoda koje zna da ce trebati a moze ih skladistiti. dostava takvih proizvoda (svinjske polovice?) bi bila jednom mjesecno u odredjenu ulicu.

POVEZANE VIJESTI

Izbornik