U gradiću nadomak Beograda, Mladenovcu, održana je izložba grafika Pabla Pikasa koje su u privatnom vlasništvu slovenačkog bračnog para Žive Škodler i Lazara Vujića.
U poslednjih dvadeset godina izložbe nisu isključiva privilegija velikih gradova, pa je tako izložba grafika velikog španskog slikara Pabla Pikasa bila postavljena u foajeu Centra za kulturu Mladenovca u periodu od 18. marta do 13. aprila 2016.
Ova izložba omogućena je Mladenovčanima zahvaljujući slovenačkom bračnom paru, kolekcionarima, Živi Škodler i Lazaru Vujiću u čijem su vlasništvu ove grafike. Oni pasionirano dugi niz godina prikupljaju razna umetnička dela i u svom vlasništvu pored bisera kubizma, Pikasa, imaju i dela Salvadora Dalija, Huana Miroa, kao i čuvenih pop-art umetnika kao što su Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn, Robert Raušenberg… Ono što je posebno važno istaći je da ovaj bračni par putem izložbi svoje slike daje na uvid i drugima i tako pored kulturnog dobija i humani karakter. Izložba grafika Pabla Pikasa nije jedina izložba koju su građanima Srbije i Evrope podarili Živa i Lazar.
Iako na izložbi nisu bila najznačajnija dela Pabla Pikasa kao što su Gernika, Gospođice iz Avinjona i Glava bika, ipak, postoji veliki značaj ovakvih događaja zato što se posetioci možda neće susresti sa Pikasovim najboljim delima, ali će i kroz prisustvo njegovih grafika osetiti barem delić njegovog duha. Neki će se možda zainteresovati za lik i delo španskog slikara te krenuti u dublje proučavanje. A sem toga, ovakve izložbe donose nam duh Malage i Pariza u susjedstvo.
U ovoj izložbi zastupljeno je četrdeset i šest grafika, faksimili crteža, litografije i gravure nastale u periodu od 1932. do 1969. Kada je reč o motivima preovladavaju portreti, aktovi, scene vođenja ljubavi, apstrakcija… Ljudi na njegovim grafikama su u pokretu i zanosu erosa. Vidi se temperament Španije. Pablo Pikaso je i u privatnom životu bio pod neprestanim uticajem erosa što se ogledalo u brojnim ljubavnim odnosima koji su mu istovremeno bili nužni, ali su mu pravili mnogo problema u privatnom životu. Dovoljno je napomenuti da je imao sedam žena od kojih su neke izvršile samoubistvo, a druge se psihički razbolele. No, u pogledu inspiracije Pabla Pikasa može se reći da je eros bio nepresušni izvor nadahnuća. Dominacija erosa na pojedinim njegovim grafikama na prvi pogled prerasta u pornografiju. U vreme kada ih je stvarao takvi crteži su bili tabu, a veliki slikar ih je ne štedeći rušio smatrajući ih za licemerje.
Ovih četrdeset i šest grafika uključuju tri zbirke. Prva zbirka, pod nazivom Dupla flauta, sastoji se od šesnaest litografija sa temama muških i ženskih aktova, minotaura i bahanalija. Drugu zbirku koja se zove Flora i fauna sa Antiba čini devet litografija. A treću zbirku Pikasovi crteži – Pol Elijar čini šesnaest kubističkih crteža mrtve prirode i figure devojaka.
Ono što je posebno zanimljivo je što ove grafike mogu da se posmatraju i kao „crtački“ dnevnik ili vežba, jer sve ono što možemo da vidimo u Pikasovim vrednim slikama nalazi se i u grafikama u radnom obliku. I po njima se vidi da je Pikaso bio kubista.
Izložba grafika Pabla Pikasa oplemenila je Mladenovac, makar na tih mesec dana koliko je trajala. A Živa Škodler i Lazar Vujić doneli su svet u više provincijalnih gradića budući da je ova izložba bila u mnogim gradovima. Još od davnina prosvećenost, kultura i humanost činili su da svet bude bolji.