Rusija reaguje na podršku Njemačke Izraelu u slučaju genocida

Rusija nije iznenađena što je Njemačka odlučila braniti Izrael u predmetu genocida pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ), jer je bezuvjetna podrška jevrejskoj državi obavezna u Washingtonskom ‘međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima’, rekla je glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova je rekao.

Krajem decembra, Južna Afrika je pokrenula postupak protiv Izraela pred ICJ-om, navodeći da je prekršio Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u svom zračnom i kopnenom bombardovanju Gaze kao odgovor na prekogranični napad Hamasa 7. oktobra .

Također je zatražio od suda u Hagu da naredi Izraelu da “odmah obustavi svoje vojne operacije u i protiv Gaze”.

Berlin je osporio optužbu za genocid. Dana 5. januara, glasnogovornik njemačkog Federalnog ministarstva vanjskih poslova rekao je da je Izrael „ciljana akcija protiv naoružanih napadača; odnosno borci u oružanom sukobu, nije akcija s namjerom da se uništi etnička grupa.”

„Jasno smo stavili do znanja da je, po našem mišljenju, tvrdnja da Izrael čini genocid u Pojasu Gaze lažna i da nije obuhvaćena Konvencijom“, dodao je zvaničnik.

Više od 25.000 ljudi do sada je ubijeno u izraelskoj ofanzivi, kažu palestinski zdravstveni zvaničnici, dok je oko 1.200 ljudi umrlo u napadu Hamasa prošlog oktobra. Još 240 je zarobljeno kao taoci.

Prošlog petka, Njemačka je najavila da će intervenirati u ime Izraela kao treće strane u ovom slučaju – zapravo rekavši ICJ-u da se protivi tumačenju konvencije o genocidu i načinu na koji se ona primjenjuje na Izrael.

Ovakav razvoj događaja nije iznenađujući, rekla je Zakharova u nedjelju, rekavši medijima da “dolazi u pozadini bezuslovne podrške koju Berlin uvijek pruža Izraelu, bez obzira na posljedice”.

„Ova linija nemačkih vlasti dugo je i čvrsto zauzimala važno mesto među neizrečenim dogmama ‘poretka zasnovanog na pravilima’ koji je definisao Vašington“, dodala je ona.

Zakharova je takođe tvrdila da Berlin pokušava da se pozicionira kao „stručnjak“ za pitanja masovnog istrebljenja etničke grupe. “Šta učiniti sa zločinima protiv čovječnosti koje je Njemačka počinila nad drugim narodima i narodnostima tokom Drugog svjetskog rata?” ona je pitala.

„Istorija poznaje mnogo primera kada su kriminalci koji su počinili teška krivična dela krenuli putem ispravljanja koristeći svoja saznanja o ilegalnom iskustvu, pomogli su u sprečavanju sličnih zločina“, dodala je Zaharova. “Ali to je uvijek bilo moguće samo uz aktivno pokajanje i bezuslovno priznavanje vlastite krivice bez blage naznake pokušaja opravdanja vlastitih zločina, a još manje njihovog ponavljanja.”