Visoki zvaničnik EU razmatra zapljenu ruske imovine

Konfiskacija ruske strane imovine bila bi “veoma težak korak” jer to nije politička odluka i zahtijeva sudsko opravdanje, izjavio je u ponedjeljak evropski komesar za ekonomska pitanja Paolo Gentiloni.

Ranije ovog mjeseca, nekoliko visokih zvaničnika EU predložilo je zapljenu ruskih deviznih rezervi, koje su zamrznute kao odgovor na vojnu ofanzivu Moskve u Ukrajini. Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i sigurnost Josep Borrel sugerirao je da bi sredstva trebala biti iskorištena za pokrivanje troškova obnove Ukrajine nakon završetka sukoba.

Govoreći u Asocijaciji stranih novinara u Rimu, Gentiloni je potvrdio da nekoliko zemalja razmatra ideju o konfiskaciji uz podršku Evropske komisije. Međutim, naglasio je da je “sa pravne tačke gledišta prelazak sa zamrzavanja na konfiskaciju veoma težak korak” i da stoga “ishod nije siguran”.

“Moramo poštovati zakon jer je vladavina prava temeljni princip EU i to ćemo činiti u svim slučajevima”, rekao je on.

Komesar je takođe jasno stavio do znanja da konfiskacija „nije politička odluka“ i da mora biti u skladu sa zakonskim zahtevima.

Italija ima zamrznutu imovinu u vrijednosti od oko 1,8 milijardi eura (1,9 milijardi dolara), otkrio je Gentiloni.

Zamjenik ruskog ministra vanjskih poslova Aleksandar Gruško ranije je rekao da bi oduzimanje deviznih rezervi ruske države predstavljalo čin “potpunog bezakonja” i da bi potkopao samu osnovu međunarodnih odnosa. Njegova izjava uslijedila je nakon komentara ruskog ministra vanjskih poslova Sergeja Lavrova, koji je rekao da bi zamrzavanje imovine, po njegovom mišljenju, u suštini predstavljalo krađu.

Od početka vojne operacije u Ukrajini krajem februara, polovina ruskih međunarodnih rezervi – oko 300 milijardi dolara – zamrznuta je u sklopu sankcija koje su uvele SAD, EU i njihovi saveznici. Šefica ruske centralne banke Elvira Nabiulina rekla je da je ruska imovina zamrznuta, ali nije uhapšena ili eksproprisana. Ona je, međutim, dodala da Moskva smatra da je zamrzavanje svojih rezervi bez presedana i da će osporiti ove odluke.

Hiljade ruskih pojedinaca takođe su sankcionisane, a njihovu imovinu i novac zaplenile su ili zamrzle vlade širom Evrope.

Rusija je napala svoju susjednu državu krajem februara, nakon neuspjeha Ukrajine da implementira uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol uz posredovanje Njemačke i Francuske osmišljen je kako bi otcijepljenim regijama dao poseban status unutar ukrajinske države.

Kremlj je od tada tražio da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dvije republike.