fbpx

Brod u sigurnoj ruci

brod u boci Ivan B Šokčić.
0

Brodovi u boci koje već 40 godina stvara Ivan Bato Šokčić

Nikada ni dašak vetra neće napeti njihova jedra. Ukotvljeni su na sigurnom, zaštićeni od svake bure ili morskog bezdana. To su brodovi u boci koje već 40 godina stvara Ivan Bato Šokčić. U miru svoje radne sobe na Paliću u blizini Subotice kreirao je preko 200 brodova u boci i svi su jedinstveno delo majstorske minucioznosti i beskrajnog strpljenja.

Ivan Bato Šokčić počeo je praviti brodove da bi prekratio vojničku dosadu, a ono što je trebalo da bude privremena razbibriga postalo je životna pasija. Gradnja njegovih brodova bila je sve složenija, sa precizno izvedenim detaljima. Nisu to nasumice građene barke. Ivan se rado vraća istorijskim temama, poseže za enciklopedijama kako bi uradio kopije značajnih plovila. Među njima ističe repliku broda „Santa Katarina do Monte Sinaji“, ponos portugalske flote, njihov najveći ratni brod sa šest paluba i 140 topovskih cevi. Izgradio ga je od 760 delova, a za takvog pomorskog giganta trebala je i flaša od 50 litara.

Najčuveniji je verovatno njegov brod koji je izradio za glumicu Rejčel Vajs. Ona je u filmu „Braća Blum“,  gde glumi zajedno sa Edrijenom Brodijem, jednim efektnim potezom trebala da ispravi brod u boci. Zadatak je, naravno, uspešno ispunjen.

Ivan Bato Šokčić je metaloglodač, a nekada je radio u velikoj fabrici elektromotora „Sever“. Nakon teškog osmočasovnog rada odmarao se gradeći svoje brodove.

–Dok radim ne osećam umor. Dešavalo se da dođem sa posla i nastavim da pravim brodove do duboko u noć, kaže Ivan.

Dok brod ne uplovi u bocu, potrebno je da prođe nekoliko faza rada. Ivan prvo pravi maketu broda koju sastavlja čiodom, potom ga rastavi, pa deo po deo unosi u flašu i ponovo sastavlja.

Kakav brod će uploviti u koju bocu, zavisi pre svega od veličine same flaše, od njenog oblika, širine i dužine grlića. U jednu flašu uspeo je da smesti čak sedam brodova. Jedan brod je, opet, rastavio na tri dela i smestio u tri flaše koje tek jedna do druge, daju sliku potpunog broda. Međutim, kao da veština kojom prenosi brodove u trbušaste bidone, ili litarsku ambalažu za njega više nije dovoljan izazov, počeo je da smešta brodove u sve manje staklenke.

-Najmanji imaju tek nekoliko milimetara i stavio sam ih u kontrolnu sijalicu, priča Ivan.

Za takav posao potrebna je mirna ruka, dobar vid i strpljenje kojem se ne vidi kraj od tako skučenog prostora, preciznosti i mirnoće kojom treba da se uradi posao. Ivan nema tremu niti su mu nervi napeti, naprotiv kaže da je gradnja brodova u boci njegov lek za smirenje. –Kada radim ove najmanje brodove, ponekad čak na nekoliko trenutaka prestanem da dišem. Toliko nastojim da se umirim i skoncentrišem, kaže Ivan.

Nailaze, naravno, i trenuci krize i problemi pred kojima spušta alat. Preostaje mu tada da posmatra brod, razmišlja o problemu i kaže da, po njegovom iskustvu, nakon takvih pauza uvek dolazi do rešenja. Za to nije bila potrebna nikakva magija već samo veliko iskustvo brodograditelja.

0 0
Ocijenite članak
Pretplati se
Obavijest
guest
0 Comments

POVEZANE VIJESTI

Izbornik