Zagonetka zvana Putin

Putin je još jednom pobedio na izborima što nije neko iznenađenje, čak su i najveći njegovi neprijatelji (njihovi mediji) predviđali tu pobedu. Štaviše, na svakim novim izborima podrška mu je sve veća. Ono što njegovim neprijateljima jeste iznenađenje je rast njegove popularnosti uprkos pogoršanju ekonomske situacije nastale zbog sankcija, uprkos troškova vojne kampanje u Siriji u vremenu pogoršane ekonomske situacije, uprkos raznim podmetanjima koje Zapad neprestano plasira…

Možda je takva situacija iznenađenje za one koje prate samo zapadne medije (a to sigurno nisu zapadni političari jer imaju vrlo kvalitetne obaveštajne podatke) ali za one koji imaju realnije informacije i bolje poznaju Putinov rad drugačije nije ni moglo biti.

Šta je bitno znati o Putinu?

Karijeru je počeo kao obaveštajac i dogurao vrha, postao je direktor FSB. Ubrzo zatim je postao premijer i još brže je zamenio Jeljcina na mestu predsednika Rusije. Takav munjevit uspon teško da je mogao da se ostvari bez „pomoći prijatelja“ ali o tome možemo samo da spekulišemo jer se tu radi o najvišim krugovima moći Rusije o kojima se vrlo malo zna – a i nije bitno za ovu priču. Jedino je bitno da je Putin zaista zaslužio takvo poverenje što je nebrojeno puta dokazao i onima koji su ga “progurali” i narodu Rusije.

Na mesto predsednika je došao kada je zemlja bila u katastrofalnom stanju. Teško je odrediti gde je bilo gore: u ekonomiji, vojsci, moralu… – nigde nije bilo dobro. Stanovništvo države sa najviše energenata se smrzavalo, sa neverovatnim poljoprivrednim potencijalom je gladovalo, ionako mizerne plate i penzije nisu isplaćivane… Rusija nije bila pred raspadom, raspad je već započeo i Putin ga je zaustavio. Jednu po jednu stvar je ispravljao, dovodio savetnike, slušao, odabirao najbolja rešenja i država je počela da napreduje. Stanovništvo je to osetilo na svojoj koži a ne kao do tada u priči. Po prvi put posle ekonomskog kolapsa stanovništvo Rusije vidi MOGUĆNOST za normalan život. Tadašnji život još uvek nije mogao da se nazove normalnim ali se javila šansa i narod ju je prepoznao.

Putinovi saradnici izjavljuju da im nije jasno kad spava, da ima neverovatnu koncentraciju i da se vrlo temeljno priprema za svaki posao što se najbolje vidi na medijskim nastupima. Takva energija, polet i posvećenost deluje zarazno na okolinu i nije čudo što i od svog tima dobija maksimum – u takvom okruženju čoveka je sramota da ne daje maksimum. Ali ljudi oko Putina iznad sveka ističu njegovu pravičnost i beskompromisno poštovanje zakona. Sve to zajedno može da vodi samo uspehu, nema tu nikakve misterije.

Teško je porediti Putina sa zapadnim kolegama

Kad pogledamo na Zapad ne vidimo požrtvovanost – vidimo samo grabežljivost i pokvarenost. On je dobio izbore sa preko 75% jer Rusija zaista nije imala boljeg kandidata. Na Zapadu se uglavnom bira „manje loše rešenje“ pri čemu je razlika vrlo tesna. I onda se čude njegovoj popularnosti – pa zar je teško biti bolji od loših? A još kad se stvarno potrudiš…

Ne samo da je popravio uslove života stanovništvu, povratio je ugled vojsci koja je u Siriji napravila takve uspehe da je POVEĆANJE prodaje oružja ne samo pokrilo troškove već i donelo zaradu (ne treba gubiti iz vida da vojska tako sprovodi vežbe u realnim borbenim uslovima, vežbe koje bi ionako pravile troškove). Vraćena je teritorija (Krim) za koji Rusi nisu previše marili dok su bili SSSR ali posle odvajanja su to smatrali velikom nepravdom. Sankcije jesu uzrokovale ekonomske probleme ali kada se pogleda istovremeni razvoj privrede i poljoprivrede zbog kog Rusija sada skoro da nema oblasti gde je neophodan uvoz ali zato postaje sve veći izvoznik. Uz sve to Putin uspeva da podigne saradnju sa Kinom na nivo koji do sada nisu dostigli i to ne sa gladnom Kinom već sa ekonomskim džinom kome se klanjaju i zapadne države (mada, ako ćemo biti do kraja pošteni za to je više zaslužan Obama ali je Putin imao sluha da izvuče maksimum).

Da li je Putin svetac?

Glupo je tako nešto tvrditi posebno za političara, on je samo bolji od kolega – toliko da nema konkurenciju ni u državi a ni šire. Zapad pokušava da mu “prikači” korupciju. Korupcija u Rusiji definitivno jeste problem koji se mora rešavati ali nje ima svuda. Pokušavaju da mu pronađu silne nekretnine, pare u stranim bankama… ali pored neverovatnog obaveštajnog aparata ne uspevaju ( za strane banke i nekako ali naći sretstva u Rusiji vrhunskom obaveštajcu… hehehe). Da pretpostavimo da je zaista vlasnik tih $milijardi koje mu se pripisuju – čovek je zaustavio pljačku države neverovatnih razmera, IZVUKAO DRŽAVU IZ PONORA tako da sretstva koja mu se pripisuju gotovo da su zanemarljiva. I još jedan bitan detalj: to nisu nelegalno prisvojena sretstva, priča se da je dobijao basnoslovne poklone. Znači kad to radi Putin onda je nemoralno dok u isto vreme američki kongresmeni, VRHOVNO ZAKONODAVNO TELO, to isto sprovodi kao legalan biznis. I na kraju, ako su nekretnine, fabrike… Putin neće da živi večno, to opet ostaje u Rusiji.

Zamera mu se medijska nesloboda (a “fake news”?), gušenje prava homoseksualcima (valjda zato što neće “rodnu agendu” u svojoj državi jer homoseksualizam nije zabranjen). Zapad mu zamera “okupaciju Krima” – nasilno menjanje granica zaboravljajući (glup izraz ali ne znam koji drugi da upotrebim) da su isto to uradili sa Kosovom ali uz vojnu “intervenciju” i mnogo mrtvih i raseljenih. Osim toga Rusija nije kolonizovala teritoriju hiljadama kilometara daleko već pripojila nepravedno poklonjenu teritoriju na kojoj živi ogromna većina ruskog stanovništva.

O formiranju i korišćenju terorističkih vojski ne treba ni govoriti. Čak se i zapadno stanovništvo pita kako je to Rusija agresivna kada presreće strane vojne avione na SVOJIM granicama, kada preti da će uništiti strane vojne potencijale na svojim granicama AKO BUDU DEJSTVOVALI PREMA NJENOJ TERITORIJI… Nema svrhe dalje pisati, ko ne želi da vidi neće videti ni da ga ubode u oko. Zapadna “demokratija, borba za ljudska prava” više nisu ni slovo na papiru, sada su samo poluga pritiska na druge jer sve to, neretko, “propuštaju” da kod sebe ispoštuju.

Putinu se kao ubedljivo najveća zasluga pripisuje ekonomski napredak

To je samo još jedan od primera zašto Zapad ne shvata šta se događa. Ekonomski uspeh je nesumnjivo važan ali je još bitnije kako se taj uspeh koristi. Narod Rusije danas gleda sa optimizmom na budućnost. Ljudi imaju razloga da uče, da se usavršavaju, sa radošću umesto sa strahom zasnivaju porodice – porast nataliteta to najbolje pokazuje. Pravi uspeh, prava mudrost se najbolje vidi na primeru Čečenije. Putin je od već odmetnute nacije napravio prijateljsku – naciju koja se oseća delom Rusije. Probudio je patriotizam, ponos na pripadnost, istoriju (ma kako ona bila teška), kulturu, uspehe na svim poljima… Zato ne pišem “Rusi” već “narod (stanovništvo) Rusije”. Tamo se rađa sila koja će postizati čuda ne kapitalom već posvećenošću zacrtanom cilju i zajedništvom. Najveća ironija od svega je da to nisu uspeli komunisti a da Putin uspeva korišćenjem kapitalističkih metoda.

I onda ljudi kažu da su alternativni portali proruski, proputinovski… Dobro, neka je samo jedna trećina od napisanog tačna – šta se nalazi na drugoj strani? Da počnemo od “bastiona demokratije, ljudskih prava, istine…”: da li je AMERIČKI PREDSEDNIK Bil Klinton lagao, pa JAVNO PRIZNAO DA JE LAGAO kad više nije mogao da krije i ostao predsednik do kraja mandata? Koliko se čulo protesta od strane zapadnih političara (kojima su svima redom puna usta demokratije, prava, istine…) zbog ostanka na vlasti? A mediji?

Pa onda Buš Junior koji je pokrenuo rat zbog “praška za pranje veša”, pa nobelovac (Bože sačuvaj) Obama koji je pobio više civila dronovima nego svi serijski ubice SAD-a, pa Tramp koji je slagao 90% obećanja datih u predizbornoj kampanji, pa Merkelova – kancelar  jedne od najjačih ekonomskih sila sveta koja se toliko ponizila da se gotovo izvinjavala što je otkriveno da je prisluškivana, pa Sarkozi koji je organizovao ubijanje (kao psa) čoveka, koji ga je smatrao prijateljem i dovodio ga u svoj dom nebrojeno puta, da bi zataškao njegovu finansijsku pomoć zbog koje je dobio izbore, pa Bler i svi ostali koji čekaju na suđenje po napuštanju funkcije i mnogobrojni drugi koji su uspeli da se provuku… Niko nije savršen pa ni Putin ali ga bar ne treba optuživati za ono što suprotna strana radi neuporedivo više i perfidnije. A zapadni mediji ako su i dalje zbunjeni neka zavire malo u alternativu – možda “progledaju”.

Da li je onda čudno što mnogi, čak i na Zapadu, žele takvog predsednika? Da li je to “putinofilija” ili samo želja za promenom do koje nikako da dođe?