Hazarski rečnik Milorada Pavića izašao je 1984. godine. Postao je kultni roman srpske savremene književnosti. Prevođen je na 36 jezika širom sveta.
U godini u kojoj je izdat, roman je dobio NIN-ovu nagradu a Njujork tajms je Hazarski rečnik uvrstio u sedam knjiga po izboru urednika, novembra 1988. godine. Roman govori o Hazarima, narodu koji je iščezao. Hazarski rečnik je predstavljen kao naučni spis ili roman-leksikon.
Milorad Pavić je jedan od najznačajnijih pisaca srpske savremene književnosti. Rođen je u Beogradu 15. oktobra 1929. godine, a umro 30. novembra 2009. godine, takođe u Beogradu. Bio je poznat i kao istoričar srpske književnosti za period od 17. do 19. veka, usmeravajući se najviše na barok i predromantizam.
U svom radu objedinjavao je svoje talente naučnika, esejiste i pripovedača. U njegovom pisanju prisutno je mnogo fantastičkih detalja koji se prepliću u događajima i kreiranju likova.
Njegova najznačajnija dela su: “Palimpsesti” (pesme, 1967), “Gvozdena zavesa” (priče, 1973), “Konji svetog Marka” (priče, 1976), “Ruski hrt” (priče, 1979), “Hazarski rečnik” (roman-leksikon, 1984), “Predeo slikan čajem” (roman za ljubitelje ukrštenih reči, 1985), “Izvrnuta rukavica” (priče, 1989), “Unutrašnja strana vetra” (roman, 1991), “Poslednja ljubav u Carigradu” (priručnik za gatanje, 1994), “Šešir od riblje kože” (ljubavna priča, 1996), “Stakleni puž” (priče sa interneta, 1998) i “Kutija za pisanje” (1999).
Milorad Pavić je bio član SANU od 1991. godine.
Hazari
Hazari su bili turkijski nomadski narod koji je iščezao. O njihovoj kulturi, poreklu i istoriji nemoguće je sa sigurnošću govoriti zbog toga što postoji mnogo različitih izvora i činjenica za koje se čak i kose jedna s drugom. Hazari su se raširili severom Kavkaza sve do Volge još u 2. veku. Kao veoma moćan kaganat, na istorijsku pozornicu dolaze u 7. veku. Hazari se pominju u raznim izvorima kao Gazari, Kazari i Kuzari a prvi zapisi o njima potiču iz perioda između 8. i 9. veka. Slovenski izvori u Žitiju Ćirilovom spominju hazarsko pitanje na kaganskom dvoru 860. godine.
Prestonica hazarskog kaganata bila je u gradu Itilu, u volškoj delti. Vlast Hazara se, pored centra u delti reke Volge, na zapadu prostirala do Kijeva a na istoku do stepa koje vode preko Volge. Hazari su bili gospodari i Bugarske na Volgi (Volških Bugara, tzv. Prabugara, Drevnih Bugara), i svih okolnih naroda. Hazari su dostigli vrhunac svoje moći u 9. i početkom 10 veka. Bili su veoma vešti trgovci, dobri stepski ratnici, obavezno na konjima, naoružani lukom i strelom kao i sabljom i primitivnom sekirom.
Kako je moć njihove države slabila a Kijevska Rusija 965. godine napala i osvojila prestonicu Itil, poslednji hazarski kagan je prešao u islam. Hazari su ostali potpuno rasejani i polako su se počeli asimilovati s komšijskim narodima prelazeći tako na njihove vere. Hazari su nestali primivši, u zavisnosti od regije u kojoj su se tada nalazili, hrišćanstvo, judaizam i islam.
Hazarski rečnik
Hazarski rečnik je roman napisan u vidu leksikona.
Sastoji se od tri izvora o hazarskom pitanju, ti izvori su predstavljeni iz hrišćanskog, islamskog i jevrejskog ugla, sa tzv. Crvenom, Zelenom i Žutom knjigom.
Ono što je veoma interesantno za Hazarski rečnik jeste da se on može čitati redom ali i koristeći samo jedan od ovih izvora (knjiga). Na početku samog rečnika stoje napomene i način korišćenja Hazarskog rečnika, gde je veoma opširno opisan način na koji rečnik treba čitati i uvodni saveti koji predstoje u fabuli kada krenete na samo iščitavanje izvora. Na kraju knjige nalaze se Apendiks I i Apendiks II, gde je sveobuhvatno opisana povezanost svih pomenutih Hazara u izvorima.
Takođe, postoje i muška i ženska verzija romana pa se i tu može birati. Suštinska ralika između dve verzije jeste u poslednjem pismu na kraju knjige. Pavić je o tome rekao ovako: “Često su me pitali gde je suština razlike između muškog i ženskog primerka moje knjige. Stvar je u tome što muškarac svet doživljava van sebe, u svemiru, a žena svemir nosi u sebi. Ta se razlika ogleda i u muškom, odnosno ženskom primerku mog romana. Ako hoćete, to je slika raspada vremena, koje se podelilo na kolektivno muško i individualno žensko vreme”.
Ono što je zajedničko Crvenoj, Zelenoj i Žutoj knjizi u Hazarskom rečniku jeste pojavljivanje istih učesnika u Hazarskoj polemici, prisustvo istraživača i hroničara hazarskog pitanja, a hazarsko pitanje se odnosi na njihovo lomljenje oko toga koju veru treba prihvatiti.
Problem Hazarskog pitanja u Hazarskom rečniku odnosno u njegovoj fabuli predstavljen je snom hazarskog vladara tj. kagana gde on, nakon tog sna, traži od tri različita filozofa (hrišćanskog, islamskog i jevrejskog) da mu istumače san. Čije mu tumačenje bude najprihvatljivije, on će tu veru i primiti. Taj san je temelj polemike oko hazarskog pitanja i srž ovog romana.
Sam Pavić je bio veoma zaisteresovan za Hazare još od svojih studentskih dana. Veoma je produbljeno istraživao njihovu istoriju, kulturu i običaje. Hazarski rečnik, tzv. roman-leksikon u 100 000 reči postao je poznat širom sveta i time Milorada Pavića stavio u žižu evropske postmoderne. Hazarski rečnik je do sada doživeo 327 izdanja, a Pavića su stručnjaci iz Latinske Amerike i Izraela čak kandidovali i za Nobelovu nagradu za književnost.