Čin brazilske mornarice izazvao je prigovor ekologa
Skupine za zaštitu okoliša reagirale su ljutito nakon što je brazilska mornarica potopila svoj bivši vodeći nosač zrakoplova u Atlantiku. Rastavljeni brod isprva je trebao biti rastavljen u staro željezo u Turskoj, ali mu je odbijen ulazak. “Planirano i kontrolirano potonuće” 32.800 tona teškog ‘Sao Paula’ dogodilo se kasno poslijepodne u petak, nekih 350 km (217 milja) od brazilske obale na dubini od oko 5.000 metara, navodi se u priopćenju mornarice. Posljednje počivalište odabrano je s obzirom na navigacijske, ekološke i ekonomske aspekte takvog poteza, dodaje se. Odluka o potapanju broda uslijedila je nakon što je turska tvrtka Sok Denizcilik prošle godine dobila ovlaštenje da baci brod u metalni otpad, što je brazilsko Ministarstvo obrane nazvalo “pokušajem bez presedana” recikliranje na “siguran i ekološki prihvatljiv” način.
Međutim, nakon početka tranzita broda, Turska je blokirala postupak zbog zabrinutosti svojih nadležnih tijela za zaštitu okoliša. Brazil je bio prisiljen vratiti brod kući, ali mu nije dopustio ulazak u luku zbog “visokog rizika” za okoliš.
Budući da se ‘Sao Paulo’ suočava s opasnošću od spontanog potapanja zbog problema s plovnošću, Ministarstvo obrane priopćilo je da nema druge opcije osim “izbacivanja trupa, kroz planirano i kontrolirano potapanje”.
Dok je Brazil potopio brod u posebno odabranoj zoni, potez je izazvao bijes ekoloških aktivista. U priopćenju od subote, nevladina organizacija Basel Action Network rekla je da je plovilo sadržavalo oko 760 tona opasnog azbesta i stotine tona drugih otrovnih tvari, uključujući boju s teškim metalima. Organizacija je ustvrdila da će potonuće “bez sumnje kontaminirati morski ekosustav u području odlagališta u godinama koje dolaze”.
‘Sao Paulo’ je bio nosač zrakoplova klase Clemenceau koji je izvorno naručila Francuska mornarica pod imenom ‘Foch’ 1963. Brod, koji je mogao nositi oko 40 zrakoplova, predan je Brazilu 2000., postavši njegov novi vodeći brod . Nakon što su ga mučili problemi s održavanjem, ‘Sao Paulo’ je stavljen izvan pogona 2017. godine.
15 komentara
Koliko je trenutno u svijetu ispaljeno i istopljeno metala i čelika da bi se drugi čovjek ili ti neprijatelj ubio? I upravo na uništavanje čelika i ubijanje ljudi većina od nas imamo mokre snove kako je naš tim superiornij i kako nam je drago da imaju toliku moć ispaliti metala na neprijatelja……. Al nećemo da vidimo kako podržavamo ono što nam odgovara al ono što ne odgovara onda o tome, pa makar i identična stvar bila al je u rukama mog neprijatelja, onda solimo pamet kako je to ne ispravno. I za kraj bili dopustio svojoj djeci da taj brod rashoduju za platu manju od procenta za oboljenje od raka zbog azbesta?
Ne smeta meni nitko a naj manje mi smeta onaj tkoji misli da mi se od njega želdac okreće. Meni se na filozofiju koju si iznio okreće želdac pa tamam to bili presjednik rusije il amerike il papa il neki doktor znanost. A ti ako misliš da si vrhunski filozof i naj pametniji onda si na pogrešnom mjestu, idi radove objavljuj radove i dobijaj nobele, mani se pametovanja s niskorazrednim ranvnozemljašom, katotalibanom, antivakser hdz-eovac, komentatorom…..
I tvoje mudrovanje je na razini termodinamičke smrti.
Pa naveo sam za sebe niskorazredni komentator, a ne strućnjak filozofije i doktori etike, doktori znanosti….. kao pojedini ovdje što si daju za pravo sebi da su naj pametni a ako ih pokušaš upitati da ti objasne zašto za jednu te istu stvar na dva različita mjesta, na prvom opravdavaju a na drugom osuđuju? Dobijam upravo odgovor od prvorazrednih filozofa kakav i dobijam. Da da ne znam šta pričam, da izvrćem teze, filozofiram…… Nego de mi ti objasni zašto je ispravan biznis s azbestom a nije s pelcovanjem ako te i jedni i drugi truju?
Da, pravi se pametan a ono ćorak.
Што се тиче азбеста, тај еколошки проблем је решив врло лако, ево како:
Тај „азбест“ ћемо назвати „минерална вуна“. А знамо да је минерална вуна еколошки прихватљива, значи проблема нема, поготову што је цео свет пун те минералне вуне и видимо то никоме не смета. Не смета ни зеленој банди.
Колега, намерно сам фол нашао „решење“ за тај азбест. То би била моја пародија на систем где нешто може да престане да буде штетно, ако се донесе таква одлука. Нека битанга професор стручњак направи експертизу да то није штетно, онда законодавац има лепо покриће да донесе Одлуку да је на основу експертизе то еколошки прихватљиво. Тако ће се десити и са експлоатацијом литијума у Србији. Много лажи, а нико није крив, лобирање је озакоњена корупција.
Тај „азбест“, то је стаклена вуна. И стакло се прави од минерала, али мангупи се сетили да кажу: Стаклена вуна је штетна и опасна, а Минерална (Камена) вуна је еколошки препоручљива. Цврц милојка. Ето решен проблем, плус сви су се уверили у то да минерална вуна има одлична термоизолациона својства, а пошто је „енергетска ефикасност“ на врху приоритета зелене банде, ето лепе перспективе за ту вуну.
Када је азбест с правом проглашен за штетан материјал и врло опасан по здравље, нико више у изолацију свог поткровља не користи азбест, већ користи минералну вуну – исти qрац друго паковање. И спокојан дрема у свом поткровљу. Сваки инцидент који отвара пут иглицама да путују кроз ваздух поткровља, ствара велику вероватноћу болести.
Чак и на рекламама радници носе заштитне маске док се монтира та чувена вуна.
Što se ono kaže,sirotinja plača dva puta,
Suluda politika.
Hoće li sada zeleni, UN, WTO i ostali promicatelji ekologije, zahtijevati od Rusa i Kineza da ni u kojem slučaju ne potapaju američke nosače aviona?
Pa dobro, zar je ta reciklaža baš toliko skup postupak kad se više isplati tridesetak tisuća tona čelika potopiti u oceanu nego razrezati i pretopiti negdje u Brazilu? Pa imaju i oni rezališta i čeličane. Koliko treba željezne rude iskopati, koliki tehnološki procesi moraju biti provedeni da se dobija ta količina čelika? Zar je to stvarno jednostavnije i jeftinije nego razrezati i pretopiti taj brod?
ni meni nije jasno, razumijem da i dan danas se ne reciklirajj li-ion baterike jer je postupak skup a zagađenje gotovo isto kao i rudarenje. Ali čelik čiji je postupak proizvodnje puno jeftiniji i procesi poznati i dugo u upotrebi, ne razumijem.
Odlicno zapazanje! Znate li Vi da se primjerice plastika gotovo uopce ne reciklira? Niti 10%
Bolje da su ga parkirali ispred naselja jedne “manjinske zajednice” koji bi ga preko noci uklonili na ekoloski nacin tako da ga nitko nikad vise nebi mogao pronaci.
Ludi ekolozi, ludi kao njihova maskota Greta.