fbpx

Bolesti sedenja – kada je sedenje postalo normalan položaj čoveka?

Bolovi u leđima, sjedenje, računar, posao
0

Moderno vreme donelo je i moderne bolesti. Dok su naši stari strepeli od infekcija i povreda, današnji čovek brine za posledice sve dužeg sedenja, što na poslu, što kod kuće. Posledica ima i vrlo su ozbiljne.

Koliko vas koji sada čitate ovaj tekst je svesno vremena koje provede, da izvinete, na svojoj zadnjici? I to ne samo ono vreme koje morate provesti na poslu, a izgleda da nas je sve više takvih, već i dodatnog sedenja pred računarom ili TV-om? Kada i postanemo svesni da suviše dugo sedimo, najčešće ne preduzimamo ništa posebno, tvrdeći da je teško promeniti okolnosti i okruženje.

Statistika sprovedena u US je vrlo precizna. Čak 86% Amerikanaca sedi tokom svog radnog vremena, a čak polovina ustaje samo da bi uzela hranu. 36% provodi sedeći pred TV-om kod kuće još sat ili dva, a ostali (od 10% do 29% sedi još toliko pred računarom). Ako ste računali onda shvatate da čak i do 13 sati dnevno provedemo u sedećem položaju SVAKOGA DANA!

Dakle, prvobitna tvrdnja da moramo da sedimo jer radimo jednostavno nije tačna. Mi sedimo i nakon rada. Pitanje je koliko nas uopšte zna štetne posledice sedenja. A one su više nego ozbiljne i pogađaju čitavo telo. U Americi je Zdravstvena medicinska asocijacija utvrdila postojanje takozvane „sedeće bolesti“ kao skupa simptoma koji mogu dovesti do oboljenja i smrti. Osobe koje provode pred TV-om više od 7 sati dnevno imaju za 60% veći rizik da će umreti od srčanih oboljenja. Niz bolesti mogu biti povezane sa sedenjem – gojaznost, dijabetes, oboljenja srca, vena, unutrašnjih organa, mišića i kostiju. Jedna američka studija utvdila je vrlo precizno šta u našem telu trpi zbog dugog sedenja i koliko nas to zapravo dugoročno košta zdravlja.

Unutrašnji organi

Srce

Kako je srčani rad usporen tokom sedenja i u našim krvnim sudovima se taloži holesterol, jasno je da nas ova ružna navika vodi ka srčanim oboljenjima. Među prvima su visok krvni pritisak, holesterol i oboljenja vena.

Pankreas

Ova žlezda proizvodi insulin, pokretač mišića i trošenja energije. S obzirom da mišići u sedenju ne reaguju na insulin, pankreas ga proizvodi još više i dugoročno dovodi do dijabetesa. Jedna studija je pokazala da se promene u lučenju insulina dešavaju već posle prvog dana sedenja!

Debelo crevo

Iako nije direktno povezano, smatra se da dugo sedenje dovodi do raka debelog creva. Razlog opet može biti insulin koji utiče na modifikaciju ćelija, ali i nedostatak antioksidanasa koji ubijaju slobodne radikale, uzročnike raka. Antioksidansi se stvaraju najviše tokom fizičke aktivnosti.

Mišići i kosti

Krivljenje tela

Logično je da mišići koji se ne aktiviraju u dužem periodu jednostavno ne rade. To dovodi do toga da atrofiraju i ne vrše dužnost koju imaju. Posledica dugog sedenja je prvenstveno krivljenje kičme. Cerviovertebralni mišići (oni uz kičmu) koji bi trebalo da drže kičmeni stub pravo, popuštaju i kičma se povija napred i krivi.

Ostali mišići prate ovu pojavu. Zbog sedenja slabe mišići butina, što dovodi do slabljenja kukova i njihovu krtost. Bolovi koje prirodno osećate u vratu i ramenima vremenom postaju ozbiljni i pokazuju na okoštavanje u vratnom delu kičmenog stuba. Konačno, mozak dobija manje kiseonika i smanjuje se produktivnost. Zbog čega osoba zapravo duže sedi i zatvara krug.

Rešenje može biti najpre bavljenje nekim sportom, što i nije tako teško. Čak 56% Amerikanaca je izjavilo da plaća neku vrstu aktivnosti, mada to nije uopšte potrebno. Dovoljno je voziti bicikl ili trčati i šetati. Dok radite sedite uspravno i pravite česte pauze. Sedite sa savijenim zglobovima pod pravim uglom i poduprite lumbalni deo leđa. I birajte udobne i ergonomski oblikovane stolice.

1 1
Ocijenite članak
Pretplati se
Obavijest
guest
0 Comments

POVEZANE VIJESTI

Izbornik
0
()
x