Kijev bi mogao bankrotirati zbog svojih ogromnih dugova već sljedećeg mjeseca ako ne uspije pregovarati o restrukturiranju sa svojim kreditorima, izvijestio je The Economist u nedjelju.
U februaru 2022. godine, vlasnici obveznica – uključujući američke financijske gigante BlackRock i Pimco, kao i francuskog upravitelja imovinom Amundi – odobrili su Ukrajini dvogodišnje zamrzavanje duga zbog njenog sukoba s Rusijom. Ali taj sporazum ističe u augustu, a kreditori Kijeva su nestrpljivi da ona ponovno počne plaćati kamate na svoj dug.
Prema pisanju The Economista, sporazum vrijedi 15% godišnjeg BDP-a Ukrajine, što znači da bi, ako bi plaćanja bila potrebna, ona bila druga najveća kategorija rashoda Kijeva nakon odbrane.
Sukob s Rusijom teško je pogodio ukrajinsku ekonomiju, koja se smanjila za četvrtinu od izbijanja neprijateljstava, navodi isti izvor. Omjer duga i BDP-a Kijeva će do kraja godine doseći 94%, uprkos “impresivnoj” zapadnoj podršci, iako ona uglavnom dolazi u obliku “artiljerije, tenkova i namjenskih sredstava, a ne gotovine”, navodi se u članku.
“Ukrajina ima mjesec dana da izbjegne bankrot,” piše The Economist, dodajući da Međunarodni monetarni fond (MMF) želi pregovarati o planu za ublažavanje duga, ali je malo vjerovatno da će se bilo kakav sporazum postići u raspoloživom vremenu.
Prošlog mjeseca, ukrajinska vlada nije uspjela postići dogovor sa grupom stranih investitora o restrukturiranju duga zemlje u euroobveznicama u iznosu od 20 milijardi dolara. Kijev poziva vlasnike obveznica da prihvate značajno smanjenje duga dok pokušava ispuniti zahtjeve MMF-a za restrukturiranje i zadržati pristup međunarodnim tržištima.
Ukrajina je nastojala smanjiti svoj dug za 60% od njegove trenutne vrijednosti, dok su kreditori tvrdili da je 22% “razumnije.”
Ako se ne postigne novi sporazum o restrukturiranju duga, Ukrajina bi mogla završiti u bankrotu. To bi narušilo kreditni rejting zemlje i otežalo njenu sposobnost zaduživanja u budućnosti.
Najvjerovatniji scenariji za Kijev uključuju produženje zamrzavanja servisiranja duga do 2027. godine ili proglašenje bankrota, piše isti izvor. U svakom slučaju, Ukrajina neće nastaviti s plaćanjem svojim kreditorima, dodaje se.
22 komentara
Ne mogu ! To je dozvoljeno , samo bogatim pojedincima i državama
Dugo su i izdržali.
Rudi dolaze u pomoc.Kreditori ce ostati kratkih rukava.Ukrajinska investicija ce se pokazati super rizicna .
toliko su dužni da je nemoguće da vrate dug ni za 1000 godina,osim ako daju vlastitu zemlju i državu umjesto duga, tad bude dug vraćen.
Svakako je potpuno tačno. Mada su oni već potpisali(tj. zeleni i ekipa) i već prodali veliki deo svoje zemlje Black rocku, ali fazon je da ako to ostane pod ruskom kontrolom oni svakako neće vraćati ni tu zemlju ni dugove koje je napravia ova ukrajinska vlada. “Utešno” za njih da planeta Zemlja neće postojati za 1000 god, a verovatno i mnogo, mnogo kraće će trajati.
Bez brige, Kaja ce namaci Kijevu 20 milijardi iz EU fondova.
Nije važno da li će proglasiti , ili ne , činjenica je da je faktički bankrot . Medjutim , to ne smeta da gospodja Zelenski uplati 4,5 miliona Eur za kupovinu najskupljeg automobila na svetu , “Bugati” , koji će biti proizveden za 1 – 2 godine. Ona je prvi kupac ovog automobila . Ko kaže da “Ukrajinci” nemaju novca ? Neki imaju .
Ma gospođu boli pipi ona ionako ima nekretnine u Italiji i Los Aranđelovcu da ne kažemo u Jamerici.
Jebem im mater usranu a gdje su nestale stotine milijardi koje im nemilice sipaju EU i USA budaletine?
Ne sipaju im novac nego oružje u tim vrijednostima za koje će im plaćati, plačati kamate a na kraju kada ne budu mogli davati zemlju, šume, vode, rude…..
Ako je Bog pravičan, kako nas uče sve crkve, i ako je stvorio Čoveka po sopstvenom liku da vlada na Zemlji, zašto ga nije učinio svuda istim i zašto svi nisu u mogućnosti da vladaju, makar sopstvenim životom? Zanimljiva je i činjenica da ljudi svih religija pojam “Boga” vezuju za Moćnog Stvoritelja, pri čemu se samo razlikuju interpretacije raznih crkava o tome kako ON deluje i kako se prema NJEMU valjano treba odnositi. A tu interpretaciju u svim crkvama daju sveštenici. Tako su oni posebna klasa koja se nalazi kao posrednik između ljudi i Boga (ili bogova) i prisutni su u svim crkvama.
U nemogućnosti naše neposredne komunikacije sa Velikim Stvoriteljem (jer valjda nismo tome dorasli) tu su oni da nam svojom “učenošću” i “mudrošću” u tome pomognu i da govore u naše ili u božje ime.
Ali, i pored njihove velike i svesrdne „pomoći“ beda i nesreća sa kojom ogroman broj ljudi na planeti konstantno živi je i dalje dominantna. I pored ogromnih tehnoloških dostignuća i ogromnog znanja i fantastične mreže komunikacija i ogromnog rada koju milijarde ljudi na planeti svakodnevno ulažu – blagodet i rajski život su rezervisani samo za ekstremno mali broj ljudi tj. vrhovnu elitu.
Gde mi obični ljudi, koji činimo većinu, grešimo?
Da li se nedovoljno molimo Bogu ili od Boga tražimo nešto što nam on ne može pružiti? Mnogi ljudi traže sreću, ali šta je sreća do samo lični osećaj da vam nešto godi? Ono što nekoga čini srećnim, drugome donosi nesreću, reći će vam ovi duhovni posrednici. Ako od Boga tražite da vam podari više novca, isti ti duhovni medijatori će vam objasniti da materijalne stvari Boga ne dotiču, jer Bog novac nije izmislio, već ljudi. Da, reći ćete, ali ovaj svet nekim čudom ipak funkcioniše tako da ljudi bez novca ne mogu da žive. Čak hiljadama godina ljudska zajednica ipak počiva na jednom merilu vrednosti – a to je materijalno bogatstvo. Neko ga ima u izobilju, a neko nema uopšte. A novcem se mogu priuštiti upravo ta materijalna bogatstva.
Naravno, ova filozofija o Bogu i novcu bi mogla da bude beskonačna, jer su vešti duhovnici razradili čitav sistem učenja kojim će vas ubediti da novac ljude ne čini srećnim, te da je spokojan i miran život u zdravlju i veselju ipak najvažnija stvar u životu.
Nekada su zato sveštenici morali pred narodom da idu u pohabanoj odeći lišeni svakog materijalnog bogatstva, pa je tako izmišljen asketski monaški red sveštenika. Monasi su bili slika i prilika „srećnih ljudi“ samo zato što su bili „u kontaktu“ sa Bogom. I tako je narod u njih imao poverenje. A Nekome je upravo to i bilo važno – vera u crkvu i vera u Boga. Ali, mi ćemo ovde upravo povezati ova dva pojma, oba veoma apstraktna – Boga i novac.
Na žalost o povezanosti ova dva pojma u školi nas nikada ne uče. A oni se savršeno vekovima dopunjuju i funkcionišu upravo za dobrobit elite.
Ako ste dobri i poslušni, Bog (ili kralj kao bog na zemlji) će vas nagraditi, a ako niste sledi vam paklena kazna. U stvarnosti to funkcioniše ovako: kada imate materijalna dobra možete sebi priuštiti raj na zemlji, a kada ga nemate vi živite u paklu. Neko teško radi čitavog života da bi zaradio crkavicu, a nekome novac kao da pada sa neba. Kao Božja nagrada. Dakle, šta uraditi da vam bogatstvo pada sa neba? Poenta je upravo tu što se NEKO setio da bogatsvo ubire baš tako – sa neba iz vazduha, a da pri tom od sebe napravi Boga stvoritelja čitave ljudske zajednice i najvećeg bogataša na zemlji. I to svoje saznanje je naravno sačuvao kao tajnu i posvetio bi ovu tajnu samo odabranim svojim naslednicima i zakletoj braći po krvi i po sablji i što je najvažniji po gramzivosti i lopovluku.
Da formulišemo jasno: svet u kome mi danas živimo je svet u kome vlada novac (i kao kult i kao sušta potreba) i taj svet su stvorili po svom interesu u svom gramzivom duhu ti dosteljivi „bogovi na zemlji“, a koji zapravo potiču od najvećih prevaranata, iluzionista, kriminalaca, mafijaša, šićardžija, manipulanata i lopova koji su ovom planetom ikada hodali. Oni su stvorili „božje zakone“ koji danas vladaju na zemlji (paklenom dužničkom ropstvu za većinu ljudi) i oni upravljaju i održavaju ovaj svet sa malo bogataša i mnogo zadužene sirotinje.
I taj svet je počeo da se stvara još u drevnom Sumeru, kada se kako nas uči istorija“ pojavljuje prva organizovana društvena zajednica koja je imala razvijenu trgovinu, državnu upravu i višak hrane i druge robe. Ali, ova zajednica je imala još nešto – manipulatore sa novcem i korupciju.
Kolika je moć prodavaca novca tj. bankara (kako se danas zovu) i kako oni već hiljadama godina terorišu sve živo na ovoj planeti tema je knjige „Vavilonski jad“ (Babylonian woe) kanadskog vojnika, kapetana Dejvida Estla (1916-2008). On je knjigu napisao tragajući za tim ko je izopačio sve društvene vrednosti danas.
Podsetimo da ljudi koji rade najmanje ili ne rade uopšte su najbogatiji, da su neproizvodne, tj. uslužne aktivnosti kao gluma, sport, pilotiranje, pevanje i sl. enormno plaćeni, dok se istinski proizvodnji poslovi kao rudarski, građevinski, zemljoradnički plaćaju najmanje. Moderna sociologija tako pravi razliku između proizvodnog i nepoizvodnog rada, kao i društveno korisnog i nekorisnog. Ali život bez stvarnog privređivanja je nemoguć. Na žalost, kod novčanog vrednovanja rada – sve je okrenuto naopačke: ogroman broj ljudi i dalje radi robovski za bedne nadnice, dok njihovi poslodavci – kapitalisti ubiru ogromno bogatsvo. I tu se ništa nije promenilo čak hiljadama godina.
Ivona Zivkovic, zbilja mi nedostaje…
Da, zbog prijetnji koje je dobila je morala začepiti gubicu, kako se to popularno kaže.
Promenila se samo naša iluzija – što danas mislimo da smo slobodni ljudi, da na “demokratskim” izborima o nečemu odlučujemo i nismo više robovi bez prava glasa. A onda smo razočarani kada shvatimo da vlada uopšte ne radi ono što nam je obećala, već služi istim kapitalistima koje je svojim predizbormim parolama kritikovala. I onda stižu sledeći kritičari vlasti, i mi glasamo za njih i oni nas opet varaju i tako u krug… I tako je u svim današnjim demokratskim društvima… Ko tu u stvari odlučuje, ko zaista ima moć?
Estl to upravo i zaključuje: pravu moć nad našim životima ima jedna mala nedodirljiva i tajna klasa zaverenika koji već hiljadama godina tako funkcioniše i oni su potpunom mraku naše svesti, dok im je moć zaista božanska.
Oni kontrolišu svo naše znanje, sve naše škole, naš um, sve medije i jednostavno kontrolišu čitav socijalni krvotok – a to su razgranati finansijski poslovi čitavog sveta. Globalizam, a pre toga liberalizam je njihova izmišljotina za pokoravanje svih ljudi na svetu i kontrolu apsolutno svega od čega naš život zavisi, a to su najzad hrana i voda i naše zdravlje.
Estl se tako zapitao, proučavajući istorijske udžbenike o drevnim civilizacijama, zašto se u njima veoma malo ili gotovo nikako ne pominje način kako je funkcionisala robno-novčana razmena drevnih civilizacija: Sumera, Asirije, Vavilona, Egipta, i kasnije Grčke i Rima. Oni malobrojni istraživači koji su se bavili samo istorijom novca i bankarstva i te kako su otkrili, u oskudnim spisima, da su plemeniti metali bili korišćeni kao novac u robnoj razmeni hiljadama godina pre Nove ere, ali najpopularniji istrorijski udžbenici su ovo jednostavno izostavljali kao nebitno.
U popularnoj knjizi na engleskom “Asirija” od Džastroua, Estl primećuje da uopšte ne postoje reference o novcu.
U Brestedovoj “History of Egypt”, u knjizi od 600 stranivca novac je pomenut samo na dve strane. O iskopavanjima u Mesoptamiji takođe ima malo podataka o tome kako je korišćen novac u gradovima-državama.
Značajnije im je bilo da napišu kako su građene kuće, iz čega se jelo, šta se jelo, kako se oblačilo, kako su ljudi sahranjivani, ali trgovina i finansije su gnorisane. Tako učimo istoriju i u školama: znamo za sve moguće ratove, godine njihovog izbijanja i završetka, ali tokovi novca su nepoznati: ko ga je kovao i izdavao, ko je držao rudnike srebra, zlata i drugih plemenitih metala, ko ga je prenosio i distribuirao, ko ga je čuvao, ko pljačkao, ko je određivao njegovu vrednost i razmeru legure u novcu… Ako se danas sve vrti oko prodaje novca sa interesom, da li je i tada bilo toga?
“Ko god kontroliše količinu novca u nekoj zemlji on je apsolutni gazda čitave industrije i trgovine. I kada shvatimo da je čitav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj način, od strane nekoliko veoma moćnih ljudi sa vrha, neće niko morati da vam kaža odakle potiču periodi inflacije i depresija”, reči su američkog predsednika Džejmsa Garfilda, koji je nekoliko nedelja nakon što je ovo javno izrekao ubijen – 12. jula 1818. Tačno pre dvesta godina. I ništa se od tada nije promenilo.
Dejvid Estl u pomenutoj knjizi upravo to i tvrdi: oni koji su jednom dobili moć da određuju količinu i vrednost novca u opticaju, još u vreme drevnog Sumera, nastavili su to da rade do danas. Misli se na istu klasu ljudi. I to je tajna veština koja se hiljadama godina prenosi sa generacije na generaciju Prosvetljenih (Iluminata) sve do danas. I strah od Boga, i velelepni hramovi, i crkve i sveštenici i tajna društva, i religiozni obredi… sve je u funkciji prenošenja ove Svete Tajne Vladanje na zemlji pomoću korupcije i kontrolom novca.
„Dozvolite mi da izdajem i kontrolišem novac u jednoj državi i neće mi biti važno ko donosi zakone“, poznata je rečenica bankara Majera Amšela Rotšilda iz 1838.
HRAMOVI KAO KNJIGOVODSTVENI CENTRI
“Na žalost obični ljudi nikada nisu postavili pitanje o razlogu postojanja velelepnih hramova osim kao mesta gde je volja bogova sprovođena preko njegovih sluga – sveštenika”, piše Estl. A da su direktno povezali novac i Božiju volju videli bi da je “linija komunikacije od Boga ka ljudima išla preko sveštenika i kraljeva (božijih sinova kako su sebe nazivali) upravo zato što je morala da bude presečena i krišom zamenjena njihovim sopstvenim isprepletanim ciljevima i interesima…”
“Sankcije od Boga na nebu kao odlučujuća sila iza onoga što je označavano kao pravična razmena dobara, bilo je zamenjeno voljom onih klasa koje su vremenom počele da kontrolišu ‘Božje darove’ tako što su distribuirali novac i određivali trgovačke puteve i razvoj ili propast drevnih civilizacija…”
Tako su njihovi glavni dileri postali goniči robova, naoružani čuvari karavana, a zapravo kriminalci i društveni marginalci. Ko god nije imao znanje i veštinu da nešto proizvede, priklanjao se templarima (čuvarima hramova) nudeći svoje kriminalne i prevarantske usluge.
“Tako je religija sa svojim obredima u stvari oduvek bila instrument ‘pročišćenja’ za međunarodne trgovce koji su se bavili pored prodaje robova i kreacijom novca. A zapravo su bili kriminalci”, primećuje Estl.
Isklesane recke na pločama ili zidovima hrama govorile su možda o veličini duga i kreditnoj zaduženosti kao i o prispeću kamate sa određenim datumom. I svaki put kada bi krenuo neki karavan natovaren zlatom počinjalo je da teče bankarsko odbrojavanje duga. Onaj ko bi pljačkom doneo zlato u hram kod templara, bio bi nagrađen procentom i postajao bi deo velikog kriminalnog bratstva koje je ovo blago čuvalo.
Nije poznato ko je i kada smislio izreku: „Nema ’leba bez motike’“, ali je ona nesumnjivo nastala kod seljaka koji su shvatili da se novac ne može posejati u zemlju i da iz njega nikada ne može nići pšenica. Samo ljudski rad i zemlja stvaraju ono što je čoveku neophodno za život. Novac je, videli smo, od samog uvođenja kao zamene za vrednost u trgovini, počeo da se zloupotrebljava od strane onih koji su želeli za sebe jedan parazitski život – bez motike i na tuđoj grbači.
Ali, kako je moguće da se prevarantska i pljačkaška veština u igri sa novcem i zlatom održi hiljadama godina, te da ogroman broj ljudi ni danas uopšte nije svestan da novac suštinski nema vrednost? Što je još gore novac je danas postao pravi kult, pa se i ljudi vrednuju isključivo po tome koliko imaju novca, a ne da li nešto znaju da naprave ili ne. Znanje i veštine su zato odavno proterane iz škole, a iluzija o znanju se stiče preko parčeta papira koje se naziva školska diploma. I ovde je vrednovanje običnog papira (diplome) odnelo prevagu nad suštinskim umećem. Zato i ne čudi da danas ljudi kao omađijani zajme novac od banaka, a za uzvrat zalažu istinske vrednosti – zemlju (koja rađa hranu i donosi vodu) i sopstveni rad (energiju bez koje nema stvaranja).
Jer da bi ste mogli da prodajete NIŠTA, tj. da NIŠTA zamenite za vrednost, morate kod kupca stvoriti iluziju da je vaše NIŠTA – vrednost. Tako su bankari postali najveštiji upravo u stvaranju iluzije da je novac najvažnija stvar na svetu bez koje nema života.
I život je vremenom počinjao da funkcioniše upravo tako svuda u svetu gde bi udruženi bankari dobili od vlastelina (cara ili kralja ili parlamenta) ekskluzivno pravo da izdaju „legalno sredstvo plaćanja“ tj. novac u nekoj državi ili carevini.
Iz istorijskih spisa Judeji (tj. vavilonski i egipatski trgovci) se prvi put sreću u Evropi nešto pre nastanka hrišćanske ere, posebno u regionu Grčke. Nisu bili dobro prihvaćeni u Grčkoj, pa su mnogi Grci govorili o njima kao o “azijatskim osvajačima”. Ali, oni su izgleda od moćnih vlastelina imali dozvolu za unosne trgovačke poslove po grčkim polisima pa su se polako bogatili i širili dalje po Rimskoj imperiji i na užu Evropu.
Rimski filozof Seneka (koji je naivno podržao dolazak Nerona na vlast) napadao je Rimljane zbog uskraćivanja trgovačkih prava ovim judejskim trgovcima, verovatno ne znajući razmere zavere i korupcionaške spletke tadašnje političke elite.
U svom delu: “Decline and Fall of the Roman Empire”, istoričar Edvard Gibon je u 18. veku pripisao propast Rima (zapravo njegov bankrot) upravo koruptivnom uticaju judejskih trgovaca. Sam dolazak Nerona na vlast, putem intriga, prodičnih obračuna i konačno paljenjem Rima (za šta su okrivljeni upravo ovi getoizirani “domaći stranci”) pokazuje kako se u borbi za tron i državnu kasu nisu birala sredstva.
Stiže zadnji čavao u ukrajinski sanduk. Ukrainci što ste imali, imali ste. Sada možete sve zaboraviti.
nema više ko ni zaboravit. sve u frontu. osim na ci brigada. netaknute
Danas sam cuo od sluzbenice da skandinavske banke tretiraju EU Hrvatsku kao visoko rizicnu zemlju za transakcije novca.
Sta je Ukraina onda
ode nam struja u nebo.
Nema vise Ukrajine na njenom teritoriju nastale su dvije nove jedna je Ruska federacija a ostatak
blackrock &pimco.Ukrajinci zajedno sa Palestincima ostaju bez drzave