Britanski dobrovoljac kaže da je “izmanipulisan” da se pridruži liniji fronta u Ukrajini

Andrew iz Plymoutha kaže da je otputovao u Ukrajinu kako bi liječio ranjene civile, ali je za nekoliko sedmica bio granatiran, upucan i zarobljen. Oporavljajući se u bolnici, on je za RT rekao da su on i njegovi kolege volonteri bili “izmanipulisani” upravo na dužnost koju su se zakleli da će izbegavati.

Andrew, 35-godišnjak koji je radio na skeli kod kuće u Britaniji, bio je pridružen jedinici ukrajinske Internacionalne legije u blizini Nikolajeva kada se našao pod razornom ruskom artiljerijskom baražom. Ruske trupe su pucale na njegovu poziciju, Andrew je pogođen metkom u ruku i on se predao.

“Nisam bio tamo da se borim pa sam se predao”, rekao je za RT. Što se tiče njegovih saigrača koji su se borili, “poginuli su”, objasnio je. Andrew je rekao da nikada nije namjeravao sudjelovati u borbi, niti joj se čak približiti. Gledajući medijske izvještaje o sukobu u Ukrajini u martu, rekao je da je stekao utisak da “Ukrajina traži pomoć od ljudi”, te je kontaktirao ukrajinsku ambasadu.

Ostavljajući svoju djecu, odletio je iz Velike Britanije u Poljsku i stigao do ukrajinske granice. Nakon kratkog boravka u “pomaganju izbjeglicama” tamo, rekao je da mu je prišao čovjek po imenu ”Jacob” iz Međunarodne legije, koji mu je rekao da se njegovo osnovno medicinsko iskustvo – stečeno u britanskoj vojsci – može dalje koristiti unutar Ukrajine.

“Osjećam se tužno”, rekao je za RT. “Osjećam da su me lagali, masovno. Ne samo od strane Legije stranaca, već se osjećam kao da su me lagali u Velikoj Britaniji preko zapadnih medija.” Andrew je rekao da su novinski izvještaji o tome da su “svi ljudi dolazili pomoći, odlazili u Ukrajinu, pomagali Ukrajini” učinili da se putovanje čini lakim.

Kada je bio u Ukrajini, Andrew se prisjeća kako je putovao u zgradu u Lavovu, gdje su on i grupa stranaca nekoliko dana držani u zatvorenom prostoru, navodno zbog vlastite sigurnosti. Iako je služio u britanskoj vojsci, Andrew je rekao da nema nikakvog borbenog iskustva, te da su dobrovoljci poput njega držani odvojeno od veterana koji su došli u Ukrajinu da se bore.

Odatle je grupa autobusom prebačena do Javoriva – gde je ruskim projektilom uništen centar za obuku stranih regruta – a zatim u Kijev, gde im je ukrajinski rukovodilac rekao da će situacija biti slična onoj u Lavovu: „Vi ćete biti zaključani, ne možete napustiti zgradu, morate ostati unutra, bit ćete nahranjeni, voda će vam biti snabdjevena, pričekajte dalje instrukcije.”

Andrewova prva interakcija sa ukrajinskim civilima dogodila se početkom aprila u gradu Buča, gdje je rekao da je kuhao i dijelio hranu. Iako je u Buču stigao nakon odlaska ruskih trupa, rekao je da nije vidio znakove ratnih zločina koje je ukrajinska vlada kasnije pripisala tamošnjim Rusima.

“Ja lično nisam vidio leševe, nisam ništa vidio, izgledalo je netaknuto”, prisjetio se on i dodao da je ostao na periferiji grada. “Sve je izgledalo normalno. Nije bilo znakova borbe.”

Nakon samo jednog dana u Buči, još jedna vožnja autobusom odvela je Andrewa i njegove pratioce do Nikolajeva, za koji je rekao da je „bliže frontu nego što sam znao”.  Čak i nakon što je premješten u borbenu jedinicu od šest drugih stranaca izvan grada, Andrew je rekao da je sve izgledalo mirno. Međutim, dan nakon što je poslat na front, položaj je napadnut.

“Pogođen sam u ruku, slomio sam kosti”, rekao je za RT. Kako su ruske trupe napredovale, Andrew je ležao na zemlji sa zdravom rukom iznad glave, sve dok ga ruski vojnik nije odvukao u lisičju rupu i pružio mu prvu pomoć. “Veoma sam srećan što sam preživio,” prisjetio se. “Ruski vojnik koji mi je pružio prvu pomoć spasio mi je život. Metak mi je presekao arteriju i krvario sam.”

Andrewov otmičar ponudio mu je cigaretu prije nego što su ga vratili preko ruskih linija na operaciju i ispitivanje. Trenutno čekajući još dva kruga operacije u bolnici pod upravom Narodne Republike Donbas (DNR), on je za RT rekao da ima mnogo dobrovoljaca poput njega koji su završili “u situaciji u kojoj ne želite da budete”.

„Činilo se da su svi normalni ljudi koji žele pomoći“, rekao je o svojim kolegama volonterima, grupi koja je uključivala britanske, kanadske, američke, njemačke i danske članove. Međutim, rekao je da su se mnogi osjećali “isto kao i ja”, jer su se osjećali kao da su “izmanipulisani” da pomažu vojnicima, a ne civilima.

Od svog hapšenja, Andrew je rekao za RT da se “veoma dobro” liječi u bolnici. “Svi su veoma prijateljski raspoloženi. Svaki dan dobijam medicinsku pomoć, hranjen sam tri puta dnevno, dobijam vodu, čaj, kafu, sve što mi treba” , objasnio je on. On je rekao da vlasti DPR-a trenutno traže da ga vrate u Veliku Britaniju, ali im je potrebna saradnja britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova i ukrajinske ambasade u Londonu da bi transfer dogovorili.

Ni London ni Kijev ne sarađuju na zahtjevima DPR-a, rekao je on za RT.