Nauka i etika u vezi s navodnim rizikom od nevakcinisanih

“Izraelsko javno hitno vijeće za krizu COVID-19” objavilo je dokument o stavu u kojem se detaljno opisuju, kako oni kažu, pogrešne pretpostavke i etički problemi svojstveni okrivljavanju nevakcinisanih za posljednji val COVID-19.

Prva, i vjerovatno najčešće prijavljivana pogrešna pretpostavka je da se nevakcinisani ljudi više zaražavaju COVIDOM-19 nego vakcinisani. U dokumentu se navode podaci koji pokazuju da je „stopa vakcinisanih pojedinaca među pojedincima sa potvrđenim slučajevima COVID-19 blizu, pa čak i identična njihovom relativnom udjelu u populaciji, čak i kada se sortira prema starosnoj grupi, i iako propisi Ministarstva zdravlja podstiču veliki broj testova među nevakcinisanima.”

Druga lažna pretpostavka je da nevakcinisani lakše zaraze druge od vakcinisanih. Podaci iz CDC, Public Health England i drugih studija pokazuju da je jednom zaraženo, virusno opterećenje slično i kod vakcinisanih i kod nevakcinisanih. Budući da je virusno opterećenje najznačajniji faktor u sposobnosti zaraze drugih, i vakcinisani i nevakcinisani predstavljaju sličan rizik prenošenja virusa na druge.

Treća pogrešna pretpostavka je da je asimptomatski prenos uobičajen. U radu se navodi: „Studije pokazuju da je stopa prenosa asimptomatskih osoba 20 puta niža od one kod simptomatskih pacijenata (koji su ionako testirani i izolirani, bez obzira na njihov status vakcinacije), tako da je vjerovatnoća da asimptomatska zdrava osoba ne znajući da nosi virus inficira drugu osobu značajno niža od 1 %”

List takođe ističe da visoko vakcinisane zemlje, poput Islanda, takođe doživljavaju novi talas COVIDA-19 uprkos njihovoj veoma visokoj stopi vakcinacije (80 % – 90 %). „Dakle, nevakcinisane osobe nisu ono što uzrokuje nastavak pandemije, niti ugrožavaju vakcinisane u tom aspektu. U stvari, čini se da se nada da će se iskorijeniti COVID-19 postizanjem „imuniteta stada“ vakcinacijom dovoljno visokog procenta populacije pokazala nerealnom.

Stavljajući teret na zdravstveni sistemu perspektivu nevakcinisanih, u Izraelu je oko 3 % bolničkih kreveta namijenjeno pacijentima sa COVIDOM-19. U vrijeme pisanja ovog članka, oko 30 % njih su okupirali nevakcinisani ljudi.

Zaključujući naučne argumente, rad navodi:

„Ne postoje nikakvi naučni dokazi koji potkrepljuju tvrdnju da nevakcinisani pojedinci na bilo koji način ugrožavaju javno zdravlje više od vakcinisanih ljudi“ i da „vakcinaciju treba tretirati kao primarno sredstvo za pružanje lične zaštite od teških bolesti ili smrti, posebno za osobe sa visokim rizikom.“

Uprkos nedostatku naučne osnove, političari, zdravstveni zvaničnici i mnogi mediji i dalje krive nevakcinisane za najnoviji porast COVIDA-19. Ovo otvara niz etičkih pitanja kojima se vijeće pozabavilo u svom radu.

Ovi napadi na izbor pojedinaca da ne preduzmu medicinsku intervenciju su klizavi. Bilo da se radi o nekome ko ima plućnu bolest i nastavlja da puši, ili je preživio srčani udar ali odbija da promijeni ishranu, ili, da ne pominjemo nekih 80 % ljudi koji ne primaju vakcinu da bi spriječili sezonski grip. “Misija zdravstvenog sistema je da služi javnosti i ne smije uzeti u obzir bilo šta što bi ograničilo slobodu pojedinca.”

Zdravstvene odluke treba donositi slobodno, u suprotnom će doći do gubitka povjerenja između pacijenata i pružalaca zdravstvene zaštite: „Politika javnog zdravlja je efikasna samo ako se zasniva na obrazovanju i dijalogu. Agresivni diskurs mogao bi dovesti do gubitka povjerenja značajnih sektora javnosti i dovesti do smanjenja stope drugih rutinskih vakcinacija koje su od presudnog značaja.”

Okrivljivanje nevakcinisanih moglo bi „podstaći iluziju da vakcinacija štiti od zaraze“ i može dovesti do toga da vakcinisani ljudi misle da su sigurniji nego što zaista jesu.

Zaključujući njihov stav, Vijeće piše: „U demokratiji, u čijoj su srži ljudsko dostojanstvo i ljudska prava, nema prostora za pozive i huškanja ove vrste. Pravo društva na zaštitu prevladava nad pravom pojedinca na slobodu samo kada postoji stvarna opasnost (kao što je to slučaj kod nasilnih psihotičnih pacijenata, ili u vrlo različitom slučaju zatvorenika). Pogrešno je ograničavati slobodu osobe zbog udaljenog potencijalnog rizika.”

„Izbor da li će se vakcinisati treba da ostane u rukama svake osobe, u skladu sa njihovim razumijevanjem i vrijednostima. Pozivamo vladu da odmah zatraži prekid pomenutog agresivnog diskursa, dajući javnosti objašnjenja koja su naučna i dostupna, koja ističu da pojedinci koji još nisu vakcinisani nisu faktor koji održava pandemiju i ugrožava javnost.“

Autor: David Heller