Ekološke kuće – vraćanje izvornim vrednostima

14 komentara

Trendovi u svetu se menjaju pa tako i kod nas. Sve više ljudi se vraća izvornim vrednostima. To je slučaj i u arhitekturi.

Vekovima su ljudi gradili kuće od blata, slame i  drveta sve do pojave novih tehnologija i načina građenja koje uistinu loše utiču na životnu sredinu. Iako smo do pre nekoiko decenija koristili sve ove materijale u graditeljstvu, savremeno zakonodavstvo ih uopšte ne poznaje. Ovakve kuće imaju višestruku korisnost i praktičnost. Ekološke kuće je moguće praviti na više načina.

U Srbiji se već deceniju govori o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Ekološke kuće mogu biti građene od blata, od zemlje koja se puni u džakove – tzv. “earthbag“, ili od slame. Ovo su jeftine, ali čvrste kuće.

Vojvođanska polja obiluju dobrim izolatorima poput slame i žute ilovače. Naši preci su ih decenijama koristili za gradnju, a mi smo se ipak okrenuli manje efikasnim, savremenim materijalima.

Ponovo dolaze vremena kada ćemo se okrenuti prirodnim materijalima koji pored energetskih i ekoloških prednosti imaju i zdravstvene. U Srbiji  pored predrasuda vlada i nedostatak znanja projektanata i izvođača radova o gradnji ekoloških kuća. Takođe, nedostaje i standardizacija za ovakav vid gradnje, kakva npr. postoji u Francuskoj i Novom Zelandu.

Ako uzmemo u obzir da je vek trajanja jedne betonske kuće u proseku 50 godina i jedne ekološke kuće od zemlje, blata ili nekog drugog prirodnog materijala i do 300 godina, sa sigrnošću možemo reći da su ove kuće i ekonomski isplativije.

Ovakav tip kuća je posebno zastupljen u Vojvodini ali česti primeri ekoloških kuća mogu se videti i u drugim delovima Srbije. Za  izgradnje ovih kuća se ne koristi cement koji je najveći proizvođač štetnog ugljen-dioksida.

Danas, uz pomoć više znanja, napravljene su i prave samoodržive kuće koje štede energiju, za koje vam nisu neophodni ugalj, drva i drugi resursi u zimskom periodu. Jedini izvor toplotne energije je Sunce. Pozicioniranje ekoloških samoodrživih kuća je vrlo bitno kako bi se maksimalno isoristila sunčeva energija.

Ovakve kuće imaju mnogo prednosti. Na prvom mestu je ušteda u grejanju i do 85%, zatim, ušteda hlađenja, osvetljavanja i građevinskog materijala. Njihova cena je čak i nešto niža od standardnih kuća.

Jednu takvu samogrejnu ekološku kuću napravio je i Aleksandar Nikolić iz Novog Sada. Idejni tvorac ovih kuća je Veljko Miliković.  Samogrejna eko-kuća je najsličnija nekadašnjim zemunicama. Ona ima ogromnu temperaturnu zaštitu koju drži ogroman sloj zemlje. Sunčeva energija se koristi putem sjajnih reflektujućih površina.

U Srbiji nema mnogo ljudi koji su se upustili u ovakav poduhvat ali prirodni materijali se ponovo vraćaju u modu. Oni su, uz sunčeve zrake, od neprocenjive važnosti, što kuću i čini posebnom. Ova kuća ima reflektujuće površine koje rade po principu lupe i pozicionirana je ka jugu zbog što veće iskorišćenosti sunčeve svetlosti.

U Srbiji je do sada izgrađeno oko desetak ovakvih kuća, a prva je napravljena davne 1979. godine. Vlasnici ovih kuća u Srbiji više se ne brinu o ogrevu, zaštićeni su od buke i vibracija i ovakve kuće svrstavaju se u sam vrh svetskih dostignuća.

Nažalost, nadležni ponavljaju da pravi bum u tim oblastima samo što nije počeo, ali se u praksi sve svodi na entuzijazam pojedinaca.

najnoviji najstariji najviše ocjenjeniji
Obavijest
Emiliano Zapata
Gost
Emiliano Zapata

Zeljeli bi mnogi imati ovakvu lijepu kucu, bunar, solarne panele ili malu vjetrenjacu, vlastiti vrt, mozda kojeg pajceka, kozu i kokicu, peci domacu rakiju i biti samoodrziv, medutim i tome su doskocili. Prvo placas porez na nekretninu sto znaci da moras imati posao i biti “ukljucen u sistem” pa ovisi koliko ti ostane vremena i snage nakon robovanja za vrt i timarenje ljubimaca. Osim toga na sve ostalo se placa porez ili je u planu za naplacivanje ili je zabranjeno ili administrativno nepremostivo! Decki s vrha nista ne prepustaju slucaju, mozes robovati ili biti gonic robova (malo bolje placen, neki… Pročitaj više »

Piretis
Gost
Piretis

@E. Zapata- Trude se da nam doskoče ali još nisu. Poreza na nakretnine još nema. a sva je prilika da ćemo se i rukama i nogama boriti protiv njega, a u ostalom dijelu radimo po principu: što koga briga što sadim i uzgajam. Život u prirodi i sa prirodom nije uvijek idiličan kako se čini onima u gradu. Postoje obaveze koje se ne mogu preskočiti, puno fizičkog rada, ovisnost o povoljnim vremenskim uvjetima, štete od divljači itd. Voda je podjednako zagađena kao i u gradu, za zrak se pobrinu vikendaši koji, što iz potrebe što iz zabave, pale sve što… Pročitaj više »

Son of Alerik
Gost
Son of Alerik

Sve što je drugačije od uobičajenog, izaziva podozrenje. I nerijetko – otpor. Što on misli, da je bolji od nas, da je pametniji? – tako kreću naši obračuni s drugačijima. Zna se što je potrebno za gradnju, cigla, blokovi, cement, željezo. Sve industrijski proizvodi koji se dakako – plaćaju (iznajmljenim novcem). Nijedna vlast nikad neće podržati gradnju kuća koje bi bile jeftinije za gradnju, koje bi imali niske energetske troškove. Nema tu PDV-a, nema rasta proizvodnje, nemaju se za što uhvatiti proračunski krpelji. U EU 2020. stupa na snagu Direktiva 20 20 20. Morat će se drugačije graditi kuće. “Za… Pročitaj više »

Ivo
Gost
Ivo

Heh, soa sad i graditelj.. Skačeš sebi u usta, po običaju. Direktiva eu specificira uštede u potrošnji energije i obvezni udio obnovljivih izvora energije. Materijali kao što su ovčja vuna, trska i ostali se promoviraju,i ljudi ohrabruju da koriste.

Ako će takva kuća biti skuplja za gradnju od dosadašnjih, biti će zbog tvojih ljubljenih liberalnih gazda, ne zbog materijala samog. A kroz eksploataciju će biti znatno jeftinija, uslijed smanjenih troškova za hlađenje i grijanje.
Tvoji gazde se ovaj put ne šale s time, u pozadini svega je nastojanje da se postigne energetska neovisnost od Rusije.

IVE iz pecalbe
Gost
IVE iz pecalbe

Od svih prirodnh i ekoloskih materijala za gradnju ja bih se iapk odlucio za kombinaciju kmena i drva. Sagradis kucu od kamenaostaje stotinama godina, jos ako smisleno gradis pa ne treba velikih dogradnji i preuredjenja – adaptacija, pogledajmo samo kuce Istra,Dalmacija… Od kamena zidi i kamenom pokrita a nije monotona ni ruzna ni dosadna. Ali su mi lijepe i one Alpske kamen prizemlje ponegdije i kat a onda od drvenih oblica. Ma i pastirska brvnara je bolje rijesenje od ovoga modernoga, Ali mislim da nema deresivnije gradnje od Engleske samo cigla i jos kada je desetka i vise godina stara… Pročitaj više »

Sarka
Gost
Sarka

Imali smo vikendicu, skoro na šarafu(to je onaj dio na globusu gdje je šaraf koji drzi cijeli globus).
Izgradena, prije Drugog rata, od drveta nije zahtjevala gotovo nikakva ulaganja.
Dolazili smo zimi i na – 20 stepeni i za pola sata bi je ugrijali samo sa peci na drva. Breza grije ko luda.
100 kvadrata i za pola sata hodamo u majicama kratkih rukava.

tihobl
Gost
tihobl

E tu je stvar vec do peci. Nekad su se peci zidale. Sad je to izumrli zanat kojeg ne radi niko.
A sto se tice standarda stanovanja trebali bi objaviti o kucama iz Vince. Imali su podno grijanje, peci su im se lozile iz hodnika tako da se dim nije mogao pojaviti u prostorijama gdje se stanuje … Ne treba izmisljati toplu vodu, sve je izmisljeno jos prije 7.000 godina.

ewkrgvoqemorgfqeorfqerfqerfqe
Gost
ewkrgvoqemorgfqeorfqerfqerfqe

Drvo debljine 10 cm je izolator ko metar zida od cigle. Da bi se zagrijao zid od metar cigle treba hajcati vatru dva dana jer zid treba zagrijati a on ohlađen na minus 20 upija svu toplinu. Kad je zid od drveta ono ne oduzima toplinu kao zid koji glumi hladnjak.

Piretis
Gost
Piretis

@ewkr…- Ima jedan problem sa drvetom, jako je skupo. Kubik mekog drveta se kreće od 1600-2200 kn po m3. O hrastovini da ne govorim. Onda problem s majstorima koji znaju s drvetom. Bili su neki zainteresirani za gotove objekte iz Norveške (dolazi u dijelovima i lako je složiti) ali su odustali jer im je bilo preskupo. Inače si u pravu da su prednosti drveta u odnosu na ciglu i beton velike. Drvo bolje diše i ugodnije je od novih materijala. Jedno je vrijeme bilo za kupiti turopoljskih drvenih kuća koje su rastavili pa ih prevezli i sastavili na licu mjesta.… Pročitaj više »

Lucija
Gost
Lucija

Tihobile
Tako je! I Rimljani su imali podno grijanje.
Ugodno sam iznenađena člankom, a i komentarima.
I, na yutubeu ima raznih kućica, a i majstora – čovjek može koju idejicu pokupit.

Sarka
Gost
Sarka

Evo sam nasao sliku slicne peci https://citiboard.se/goteborg/emaljerad-vedspis,3393881 Ovo je zmaj… Obicno je uzidana u sredini kuce i kada se i dimljak ugrije, toplota drzi cijelu noc. Ne znam cijenu drvene gradje u nas, ali s obzirom na prednosti mislim da je vrijedno razmisliti o tome. Svedi koriste obicne daske, ali se one prije toga boje posebnom starinskom bojom, tzv. Falu boja koja ima neku mjesavinu raznih minerala koji cuvaju drvo tako da sljedece bojenje moze cekati i 15-20 godina. Koga zanima neka gugla Falu färg. Prije prodaje smo zamjenili juznu stranu kuce i izmedju dva zida smo pronasli novine iz… Pročitaj više »

Har Megiddo
Gost
Har Megiddo

Eto, ja sam odrastao u jednoj takvoj kući (od čerpića), a nisam imao pojma da mi je kuća bila ekološka. Inače su podunavski Švabe bili glavni majstori za gradnju kuća od blata.

AJeTo
Gost
AJeTo

Nasim precima nije prijetio 5G pa su se navukli na cement.

Kolega 105
Gost
Kolega 105

Kulu gradim a kamena nema, nema ni u pola Srijema…

POVEZANE VIJESTI

Izbornik