Ne, nije ovdje riječ o „mačku“ i „kokama“ u prenesenom značenju, nego o pravom, prvcatom mačku i o pravim kokama koje uistinu kokodaču i nesu jaja.
Sve je počelo ovako: Moja svastika Dana već tri godine ne ide na odmor jer baš u to vrijeme mora spremati neke namirnice za moju obitelj. Pošto sam ja ove godine već u dva navrata bio na moru, odlučio sam da sada ona sa svojom sestrom, a mojom suprugom, ide na odmor, a da ja ostanem kod njene kuće i pazim na domaćinstvo.
Ipak, Dana je odlučila maksimalno me poštedjeti obaveza. Pošto nemam položen ispit za mužnju koza, kozu i jare je odvela kod jedne prijateljice i već time je nestala moja glavna briga. Slično me je oslobodila još nekih poslova i na kraju je ostalo da imam samo pet minuta posla dnevno: nahraniti mačka i kokoši i pripaziti na plastenik ako nešto zatreba. No, time je moja žrtva izgledla minimalna, a ja sam želio učiniti bar malo veće djelo koje bih kasnije mogao dobro naplatiti. Zato sam, u nedostatku stvarnog rada, odlučio malo uveličati svoje poslove bar na riječima, kako bi supruga i svastika shvatile koliko muke imam, samo da bih njima omogućio da se odmore. Ovako im opišem jedan radni dan koji se u stvarnosti sastoji od jednog reza nožem salame koju ostavim mačku i nasipanja hrane svakog drugog dana kokama, kad usputno i pokupim nekoliko jaja:
„Jutros sam ponovo poranio da na vrijeme sve uradim. Prvo sam pokupio jabuke koje su popadale po stazi, a onda jedva uglavio ključ u bravu da otključam vrata jer komarnik, koji je postavljen na pogrešnu stranu, smeta ključanju. Jedva sam se pri tom otarasio mačka koji je uporno želio ući u kuću kad sam otvarao vrata. Morao sam ga bar deset minuta zavaravati da ugrabim ući u kuću i zatvoriti vrata prije nego što se on ubaci pored mojih nogu. Onaj nož je tup, pa sam s teškom mukom odsjekao komad salame, a plastičnu košuljicu nisam ni uspio presjeći, nego sam je morao zavratiti. I kad sam pokušavao izbaciti salamu mačku, on je uporno pokušavao ući u kuću, ali ja mu to nisam dozvolio. Znam kakav bi nered i štetu mogao napraviti da uđe i prenoći u kući, a znate da sam ja odgovoran i da to ne mogu dopustiti.
Nisam ni sjedao kad sam ušao u kuću, nego sam odmah otišao nahraniti koke. Uzkokodakale su se čim sam se približio kao da pet dana nisu jele, a imale su hrane sasvim dovoljno. Znate već da je doći do njih pravi podvig. Kiša je pala i blato je bilo kao da je po zemlji hodalo krdo slonova, a ne koke. Ja sam došao u nekim papučama koje su mi odmah zapale u blatu i jedva sam ih našao i izvadio, a bio sam kaljav do koljena. Uz to jedna koka zalepeta krilima i isprska me od glave do pete, samo su mi oči i zubi ostali čisti. Kapija je zatvorena trostrukim kalauzom, kao da je Alkatraz, da ne mogu ući lisice. Poduprta je kocem, opasana žicom i još osigurana kvakom. A za svaki slučaj, u donjem dijelu zaštićena i crijepom. Ma, ne bi mogao provaliti ni medvjed, a kamoli lisica! E, to sve prvo treba osloboditi da bi se otvorila kapija; treba izvesti niz građevinskih radova i praviti prave vratolimije da se savlada takva prepreka. Ali prije nego što otvoriš kapiju, šest koka kao šest aždaja već navaljuju da izađu, pa ti budi junak i uđi, a da ni jedna ne izađe! Svaki put mi srce siđe u pete dok nahranim koke, jar ako mi neka promakne i izađe, nema šanse da je uhvatim, mogu joj samo mahnuti i poželjeti sretan put u lisičju čeljust. A kako onda objasniti goropadnoj Dani taj gubitak?! Ma, samo da i ovaj odmor prođe, a da živu glavu izvučem!
O plasteniku da vam i ne govorim! Stalno procjenjuj treba li ga zatvoriti ili otvoriti, a vjetar sad puhne kao orkan, sad se odjednom smiri i pojavi se Sunce pa ugrije kao u Sahari. Ni baba Vanga ne bi mogla pogoditi kakvo će vrijeme biti preko noći, a kamoli ja, pa noću ne mogu zaspati kako treba jer stalno osluškujem ima li vjetra ili kiše. To dežurstvo traje non-stop već danima. Uh, samo da dočekam da se kao čovjek naspavam!“
I tako, kad svastika i supruga pročitaju na kakvim sam ja ovamo mukama, proradi im čak grižnja savjesti. Kako su me samo mogle ostaviti u tolikim obavezama, dok one planduju?! Pitaju me treba li da se ranije vrate, a ja junački uzvratim kako to ne dolazi u obzir, jer sve to što trpim je ništa u odnosu na ono što su one zaslužile. Ako treba, izdržat ću i cijeli mjesec, samo da njima bude lijepo.
U stvarnosti, u plastenik nisam ni ušao niti sam ga i jednom otvorio ili zatvorio. Koke sam do sad tri puta nahranio i mačku svaki dan dao komadić salame. Za deset dana ne vjerujem da bih uspio nakupiti cijeli sat rada. Ali kad se moje dame vrate, vjerujem da će mi dodijeliti orden za požrtvovnost i sve do narednog odmora mi se „oduživati“.
Živjeli mačak, koke, i ja s njima! A i svastika i supruga!
49 komentara
Nadam se da svastika i supruga Nece citati ovo jer bi,sljedeći put,mogli ostati i koza i jare u vašim rukama😬hvala.
Ko nije svast taj nezna šta je slast .Pa se ti sad misli .😁😁😁
radije se ne bi mislio,hehee..ajde,pohvali text gospodina kobaša,neki dan si ga zazivao..njegova lijepa pisana rijec ce ti pomoci prebroditi ovu golijadu u spanjolskoj..
Znate Tuckeru, ovaki ka šta je Mladen, nisu vam oni taki doma i tako neustrašiva jezika. To su vam doma sasvim drugi ljudi, fini i pitomi. U protivnom bi mu vlajinja šiju zavrnula ka pivcu. Jakog su karaktera sve njihove supruge.
hahahaaa..ma sve je to meni jasno,kolegice..ionako je komunikacija izmedju mladena i mene ovdje,uglavnom,navijacko podjebavanje.blesava nogometna relaksacija medju muškičima na ozbiljnom portalu.pogadjas u sridu i,ako je moguce,nemoj u mnozini sa mnom..bez ljutnje ali nisam ja takav tip.postovanje,borjana.hvala.
Ne, ne Tuckeru, niste raztumjeli množinu: samo oni šta su im supruge vlajine. Oli je i vaša supruga vlajina?
hehee..ma nije supruga vlajina.furlanijka po ocu iz udina i purgerica po materi.izmjesalo se puno gena i drago mi je radi toga.
Moja supruga nije vlajna ona je Imoćanka 👍🏾👻😆
ahahahaa..to ti bas ne podize rejting slobode govora unutar 4 zida,jbt..osim ako nisi otkrio elixir mladosti..sprdnju na stranu,nikad me put nije odveo u imotski ali zelja mi je doci dolje i pokloniti se pred rodnom kucom vlade gotovca.mozda i najveca licnost u hrvatskoj za moga zivota.fala.
Vlado Gotovac je bio Čovik i po .Mislim da sam sve rekao za tu veličinu .
…..hahahaha….. ajme…… a štaš….. samo polako š njome biće ok
Kaže mi jedan stari Torcidas da su Hajduka stavili na drugi program državne televizije da se cila država sprda na račun njihova neznanja .Kobaš je pravi džentlmen starog kova .
to je definitivno stari torcidas,malo prekritican,hehee..vecina koja nije uhvatila kartu za spanjolsku,a nije posla put birtija veceras,gledala je hayduta na internetu.ova zadnja ti je zlatna..hvala,mladjo.
Sjajno. I nema brige, bitna je kvaliteta, ne kvantiteta posla..
Baš lep iskren tekst. Vidi se da pisanje ide bolje nego ti neki poslovi.
Pa vidiš da stigne i jedno i drugo. Doduše, potrajalo bi duže da pusti kokice da se malo prošetaju jer bi ih poslije trebalo tjerat u kokošinjac. Jedino mi malo smeta što mačku nijednom nije dao jaje, a mi mačke ih baš volimo.
Gde si, mače?:))
Dobro se snašao gosn Ivo.
Kad smo kod maca, skoro sam videla jednu mnogo slatku i blesavu.
..nije tebi lako Ivo.
Pozdrav, IVO, dugo vas ne čitasmo.
ivo, ne skrivaj mi komentare ..jbmt! …napisao sam ti samo da: “nije tebi lako, ivo”… e sad, cu ti rec i da, nisu makli kozu od tebe, “jer ti nemas polozen ispit”, …ivo. ..tolko da znas.
..vidim da je proso komentar. ajd, sori za kozu… nisam te dosad cito, a vidim da imas obozavatelja, tako da sam zaluto, ocito na neki teletabis-trance-party, kojeg ne razumim.
svejedno, moram ti prenijeti neugodnu, losu vijest. ovaj “sastavak”, sto si ga objavio je STRASAN! ..sigurno imas dobar “bonus”, zbog kojega te ljudi ne sprdaju zbog ovakvih clanaka, necim si ih zaduzio. al, mozda je sreca sto mene nisi, pa ti mogu rec bez uvijanja. iako me malo cudan podnaslov kocio, (nesto, macak, pa nije, pa koke, al, ne ovakve-onakve..fuu), mislio sam da se urednistvo “logicnog”, konacno sjetilo dat koji dobar info o zivotu na obiteljskom gospodarstvu, tehnicki i idejno barem korektno opisan i koristan. to bi bila bomba. uz kvalitetne komentare, ludilo.
dakle ivo, pod hitno nauci osnovne stvari bez kojih nemos rec, da si covijek. otares triput noz o klupicu na prozoru, ako je kamena, il o ciglu svejedno, da mos rezat salamu.. prije nego izlazis iz kuce pogledaj kroz prozor, da znas kako se obuc.. macku mos otjerat tako, da viknes nesto, opsujes joj nesto, ..nece se ona uvrijedit. itd. kako volim ljude, i zivot opcenito, uvijek sam malo ljut, kad vidim da ce nekog “zdravog”, u frci trebat “nosit”.. jer on nezna ovo, ne zna ono. sretno Ivo, i oprosti.
kolega,predoslovno si shvatio pisanje gospodina koji nije gradsko dijete,zna on narezat salamu i otjerati macku,hahaaa..textovi ive kobaša su,ogromnim dijelom,tracak ljudskosti u kojima se vecina moze prepoznati.mozes,kroz arhivu,naci vecinu njegovih pisanja ovdje.uglavnom su to lijepe ljudske price.kada zeli napisati pricu sa sela,to nece biti kako pripremiti zemunicu u slucaju nuklearnog rata ili zastite od nevidljivog neprijatelja.po tvome,lp.
ne mogu ti dati link ali evo ti naslov jednog njegovog texta koji me odusevio..-PREDSTAVLJANJE KNJIGE IZ DRUGOG UGLA-..stariji od godinu dana.ako nadjes,procitaj.hvala.
procitat cu svakako, puno hvala TC.
sam se uvaljo, barem sto se mene tice, ..ne znam, .. prekrasne gogoljeve novele su bile obvezna literatura u osnovnoj skoli.. kome to nije islo.. baustela il sofer, sve je to za ljude. ..da ne budem nepravedan,.. iso sam ja citat ivine tekstove, one odprije, ono “idiot”, “komarac” i to, pa sam brzo pobjego i sad to pokusavam potisnut iz sjecanja.. al to je samo moj kut gledanja, pa sam se izrazio… da. i to je to. ..nevidljivi, kazes, po mom. haha, lp
ma ne nevidljivi po tvom..nego lp po tvom.kao moj famozni hvala,hahaa..postovanje,profesore.
razumio. ..evo, ja bjezim od sramote, vidim postovani g. ivo kobas ima i dobrih godina, i zelim mu jos puno lijepih… a tebi havla sto si me istimario, i svako dobro.
Dan mi je zaista bija grozan, hvala vam Ivo na ovom članku, baš san ga s gušton i uz kavu proćitala. I da znate da san ga jako dobro razumila, imam jednog takvog ka šta ste vi, cili mojo život. Sve šta doma napravi u junaćka dila triba upisat, a dok napravi, e to stvarno triba doćekat. Zna se to razvuć od jednog godišnjeg doba pa do drugoga, a nekad i do trećeg.
I hvala mom malon susidu Jerki, dok me ugleda eto ti ga:
znaš li moja Ane šta je sinoć bilo?
A šta je sad mislin u sebi – a ne znan Jerko moj mali, reci mi.
Oni Jozo opet sinoć s bicikla skentra, vas se razbija. Inaće Jerko sve zna, samo kupi.
Pa jeli živ, pitam mog Jerku. Je, al ga sve živo boli.
Ajde dobro je, velin. I onako više za sebe nego za malog Jerku velin – jednog će ga dana stvarno đava odnit, i njega i to vino i rakiju.
Kad će Jerko na to: je, je moja Ane, i ja to velin, ali mi niko ne viruje. I ode.
Morala san se od sve muke i nasmijat.
Ah, vi žene!
Ako čovjek kaže da će nešto uraditi, tako će i biti!
Ne morate nas napominjati svakih 3 mjeseca 😀 😀
hahaha, dobri ste stvarno.
Znaći ima vas još. Ali ne kapiram, u ćemu je razlika: sad ili za tri miseca? Šta van to znaći, ako se nešta mora uradit, onda se mora uraditi. U međuvremenu ja san naućila i sama dosta toga napraviti, pa tako da dobijen na vrimenu dok se gospon nakani.
Pa jedan od najmrzih kućnih poslova za nas muškarce je podignuti noge dok vi usisavate pod .I još se to uvik poklopi taj zvuk usisavača kad je nekakva dobra pisma na radiju ka za ne falit .
A odnija ti đava te vlaške noge, ćuj teško mu noge dignuti. A jesi muško nema govora. A šta, ti ka da nikada ne usisavaš? Ma Bogati?!? Aj pričaj to nekom drugom, sve se bojim da te tvoja vlajinja nije jednom natrala. Usisa si, nije smilo falit.
Pita me prije par dana jedan moj godišnjak dali mogu još onako s nogu ?A šta se tiče nogu – mogu ,lipo objasnim ukratko .😁💪
…ja priprijetim da ću naći “na internetu” majstora za kojekakve kućne popravke,on odmah skače,evo sad će on,počne,radi,ali za vraga stalno ima na TV nekakav sport, usred posla bojanja vrata, sve sa valjkom u ruci,sjeda na kauč i odgleda prijenos ,pa nastavlja, pa to traje…od četvrtog mjeseca pa do baš danas-kada je, završeno bojanje,doduše “dvije ruke”,ovo malo stambenog prostora.Za to vrijeme morala sam ponoviti prijetnju najmanje još tri puta. Sve gledam kako bi se trebalo malo osvježiti zidove….ali,odmoriću živce,pa krenuti opet istim protokolom.
A šta ćete, morate se nekako snać. Dokle god ta strategija daje rezulatata, ne odustajte.
Ma ovaj moj nije stvarno tip od tv, kauča i gemišta, osim kad igra hajduk, reprezentacija ili rukomet. Kad je doma uvik je u nekom poslu, živa mira nema, ka hiperaktivan. Samo šta san uvik ja i kad meni nešta triba, zadnja na listi prioriteta. Uvik ima nešta priće i sutra će… Ali nikad nestat toga “sutra”.
Dobar……
Bravo! Osobno, lično i personalno bih rado češće čitao tekstove Ive Kobaša.
Također, umoriše više sa Rusijom i Ukrajinom. Mogu oni o Rusiji, ali ne uvijek o ratovanju, mogu malo i o slavenskoj kulturi.
potpisujem.malo svjetlo ljudskosti u moru negative.covjek se dobro osjeca kad procita ovo.hvala.
Lijepa basna.
Lijepa basna i hercegovina.
…razumijem da ljudi trebaju,s vremena na vrijeme,otputovati negdje, ali nazivati,kako učestalo to nazivaju ODMOROM, meni se čini kao zafrkancija.Gledam svaki dan turiste kako prolaze sa ogromnim ruksacima na leđima,ko zna koliko dugo su se vozili, i još toliko za nekoliko dana nazad, meni ih dođe žao jer su daleko od svoje kuće,a ako se naoblači,padne kiša,zahladi, odmah pomislim na njih,opet mi ih žao jer propada dan sunčanja i kupanja. Tako da,vi ste se fino odmorili,a gospođe će tek da se odmaraju,kad se vrate.Tada se pazite, ( i koza i jare će se vratiti!).
Vjerovala ili ne ponekad je kopanje kanala sa dobrom ekipom pravi odmor, tako da ja sve te planinare, turiste sa ruksacima razumijem, bitno se maknuti od svakodnevice koja te umara.
mozda malo vezano za temu..svjedocio sam starijim njemcima koji su bili spremni platiti da beru masline u lunu,kraj novalje..a to je naporan posao.zivio sam nekoliko godina dolje i znam kako je to tesko.mi smo isli radi nekog gusta i iskustva..stare svabe su isli jer su platili za to..mislim da mi nase guste i slobodu prihvacamo zdravo za gotovo.ti njemacki penzioneri su mi ocitali lekciju.hvala.
Pa ti imas svaki dan vise obaveza nego da si ministar.
Sve super, samo ljudi trebaju napokon shvatiti da im za ništa što bi u životu radili ne treba dozvola, jednostavno uzmeš kozu i muzeš kad je vime napunjeno, naravno pod pretpostavkom da shvaćamo i razumijemo prirodu i duh života sebe i svega oko sebe, jer ako nije tako tada smo na razini malog razmaženog derišta, bez obzira koliko godina imali.
Kad “Sabornici” pročitaju reći će ajme al’ nas ovaj “provalio”. Moramo samo provjeriti da li ima “autorizaciju” ili dozvolu, da li je cjepio mačka i da li kokoši pate od depresije. I plastenik treba provjeriti da se nije uvukla kakva autohtona biljka i da li je registriran i da li se plaća prihod? Mačak nije iz vreće, ali svejedno pokušava ući u kuću svakom prilikom. Baš njega briga što je dom nepovrediv. Koke? Eh one bi na slobodu. Imaju jesti i piti, a svejedno bi na slobodu ne paše im torić. Glupe kokoši. Što se ne ugledaju na ljude. Daš im jest i piti i oni sami s QR kodom ulaze u tor slavit Novu godinu. Čak s ponosom pokazuju žig. Odličan tekst Ivo. Lp.
Pozelim biti u drustvu ovakvih ljudi. Podsjete me na sve one lijepe stvari koje grle medjusobne odnose putem pisama, a u njima lijepa rijec, zafrkancija, sitne prevare, dubok i iskren smijeh, cista ljubav.
Zasramili ste me ovim clankom. Ponekad mi se cini da mi je zivot prosao u borbi za svoja prava i nista drugo.
Za srecu tako malo treba, samo kad bi se sjetili kako.
Nepada mi napamet zeniti se pa da ovakve probleme imam. Vama Ivo svaka cast, zanimljivi, ustrajni, posteni, dobri i pomalo naivni.
LP