Urušava se jedinstvo EU-a oko sankcija Rusiji

Jedinstvo koje je EU demonstrirala nakon što je Rusija pokrenula ofanzivu na Ukrajinu počinje da se „ruši“, rekao je u nedjelju njemački ministar ekonomije Robert Habeck. Upozorenje dolazi uoči samita bloka na kojem će se razgovarati o novom paketu sankcija Moskvi i potencijalnom naftnom embargu.

“Nakon ruskog napada na Ukrajinu, vidjeli smo šta se može dogoditi kada Evropa bude ujedinjena. S obzirom na sutrašnji samit, nadajmo se da će se ovako nastaviti. Ali već počinje da se urušava i ruši”, rekao je Habeck na konferenciji za novinare.

EU se borila da se dogovori oko nametanja naftnog embarga Rusiji, a mnoge zemlje članice izražavaju zabrinutost da bi taj potez postao fatalan za njihove ekonomije. Mađarska, koja većinu svoje nafte dobija iz Rusije, bila je najistaknutiji protivnik embarga, upoređujući potencijalni efekat potpune zabrane sa “atomskom bombom”. Sličnu zabrinutost zbog embarga izrazile su i druge zemlje koje nemaju izlaz na more, odnosno Češka i Slovačka.

Ranije ove sedmice, predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen ponudila je objašnjenje zašto EU i dalje kupuje rusku naftu.

„Kada bismo potpuno, odmah, od danas isključili rusku naftu, ruski predsednik Vladimir] Putin bi mogao da naftu koju ne prodaje EU iznese na svetsko tržište, gde će cene rasti, i prodati ga za skuplje – i to bi napunilo njegove ratne škrinje,”  rekla je von der Leyen u intervjuu za MSNBC.

Diplomate EU su navodno pokušale pronaći kompromisno rješenje za zastoj sankcija, pokrenuvši embargo zabranom isporuke ruske nafte morem, dok su naftovode izuzeli od potencijalnih ograničenja. Pokušaj je, međutim, očigledno propao, jer su zemlje EU sada spremne pokušati da se dogovore o ograničenjima tokom samita zakazanog za ponedjeljak i utorak.

EU je uvela više paketa sankcija Rusiji nakon što je pokrenula veliku ofanzivu na Ukrajinu krajem februara.

Rusija je napala susjednu državu nakon neuspjeha Ukrajine da implementira uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz njemačko i francusko posredovanje osmišljeni su kako bi otcijepljenim regijama dali poseban status unutar ukrajinske države.

Kremlj je od tada tražio da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a predvođenom SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dvije republike.