fbpx

NATO želi slobodu kretanja do “istočnog fronta” bez procedura s nacionalnim vladama

voz nato Bundeswehr

Američki portal Defense News navodi kako europske zemlje članice NATO pakta, zbog neadekvatne brzine prijenosa vojnika i opreme na “potencijalni istočni front”, unaprijed moraju dopustiti saveznicima da prijeđu njihove granice i zračni prostor.

To bi u praksi značilo da se preskače parlamentarne i ustavne procedure europskih članica NATO pakta, od kojih mnoge za ovakvo prebacivanje trupa i jedinica vojne opreme trebaju suglasnost vlade ili parlamenta.

Prema riječima čelnika Međunarodnog vojnog stožera NATO pakta, generala Jana Broeksa, “s vojne točke gledišta, kretanje vojnika nije dovoljno brzo”.

U članku se navodi kako europske članice NATO pakta trebaju “pronaći putove koji mogu podnijeti težinu vojne opreme, povećati nosivost ključnih luka ili popraviti zastarjele željezničke pruge”.

Međutim, ovi se zahtjevi iz sjedišta Sjevernoatlantskog saveza čuju više od godinu dana, iako od nacionalnih vlada traže ogromna ulaganja u prometnu infrastrukturu koju treba prilagoditi vojnim potrebama.

Novost u izvješću generala Jana Broeksa je zahtjeva da zemlje koje sudjeluju u vojnom bloku moraju što prije dati dopuštenje saveznicima da prelaze njihove granice i zračni prostor.

Načelnik vojnog stožera Europske unije, Ese Pulkkinen, istaknuo je kako su ova pravna pitanja djelomično u rukama EU, a djelomično u nadležnosti zemalja članica organizacije.

General Broeks nije zadovoljan i ukazao je da prema smjernicama iz 2016. za  dozvolu za kretanja na području nekih zemalja treba čekati “tjednima i mjesecima”.

“Kad razmišljam o brzoj pokretljivosti u zraku, to je vrlo kritičan element. U ovom trenutku, to je proceduralni element i  kada  ne bi trebali proći kroz procedure, onda bismo imali bržu pokretljivost u zraku. Mi to u Europi kontroliramo, ali ipak moramo ići ka nacijama, jer je to njihov zračni prostor”, zaključio je general Jan Broeks.

Defense News

NATO: Civilnu infrastrukturu EU, ceste i željeznice, prilagoditi “ruskoj prijetnji“

Gubitak vremena je gubitak rata – EU infrastruktura u slučaju rata jamči pobjedu Rusiji

0 0 vote
Ocijenite članak
Sviđa li vam se Logično? Ako niste već lajkali, učinite sada: ❤
Pretplati se
Obavijest
guest
45 Comments
najstariji
najnoviji najviše ocjenjeniji
Inline Feedbacks
View all comments
Trubadur
Gost
Trubadur
2 godine prije

Šta če NATOu, sloboda kretanja… Pa gdje če dobit danas bilo, koga, da bude toliko glup, pa da za njih ponovi “drang nacht oesten”….Mislim, da na novi Stalingrad ne bi danas išli ni Poljaci.. A i Hrvati bi danas težko skupili neku novu 369. pešadijsku pukovniju, da jim iztrune pred Stalingradom…Ja sam čak potpuno siguran, da če se uz ozbiljni rat sa nekim relevantnim protivnikom ( Rusija, Kina), taj ista papirnati NATO, razbiti u paramparčad…

Busola
Gost
Busola
2 godine prije
Reply to  Trubadur

Ne podcjenjuje ljudsku glupost i sluganstvo…

Riddick
Gost
Riddick
2 godine prije
Reply to  Busola

Ako iko nesto zna o kampanjama na istoku znaju Nemci , mislim da oni nece tamo opet ni za zivu glavu.
Za ove ostale isto sumljam i kakav je to rat kada oni zavise o Ruskom plinu , ko ce to da isporucuje Evropi , alternativa ne postoji ako im zavrnu Rusi plin , ima da se smrznu u Nemackoj kakva Rusija , nece ni da stignu do tamo u Nemackoj imate predgradja u koja Nemacka policija ne zalazi ni to ne mogu da rese…
Ali kao sto vi kazete nikada ne podcenjujte moc ljudske gluposti.

Bobi
Gost
Bobi
2 godine prije
Reply to  Riddick

A baš u mainstream da je u tijeku suđenje 93 godišnjem ss-ovcu. A oni bi u novu partiju meča! Ili…?

igi
Gost
igi
2 godine prije
Reply to  Trubadur

…generali,profesionalni vojnici,NATO uhljebi,vojna industrija trebaju tenzije da opravdaju vlastito postojanje….gledao sam te mlade NATO vojnike i vojnikinje na snimkama iz norveške to su večinom izrazito mladi ljudi koji su tu zbog novaca i podsjećaju me na jednu crticu iz serije – crna guja – kada boldrik priprosti vojnik upita oficira crnoga guju u rovovima u verdunskom blatu da kako se on guja prijavio u vojsku ako mrzi rat i uniformu te odbija naređenja,…a ovaj mu odgovori….ja kada sam se prijavljivao u vojsku ratovali smo protiv divljaka s bambusovim granama a sada nasuprot sebe imam milijunsku armiju i kajzerovu artiljeriju….stoga eto, povjest se ponavlja….

velebit2
Gost
velebit2
2 godine prije
Reply to  igi

NATO želi slobodu kretanja
Pa ovo praktički imaju već sada,mislim da ih austrija nešto zeza ali je to sitan birokratski problem.
Puno veči je problem što infrastruktura cesta mostova i želježnice nisu prilagođene za gabarite vojne opreme pa redovito iskaču iz šina

nime
Gost
nime
2 godine prije
Reply to  Trubadur

ko bi išo pod staljingrad? pa kaj ne prattie anemiju i vlasnicu kike, ovaj bi vratio krim a ova bi jela kavijar.

da podsjetimo zaboravne: penzioni fondovi su temeljito opljačkani po cijelom svijetu i najbolji način za rieješavanja pitanja viška penzionera je poslat ih na istočni front.

shumadinac
Gost
shumadinac
2 godine prije

Ispale raketu a onda ona čeka nedelju dana na nekoj granici da joj dozvole prelet 😉

Šalu na stranu zaista je imbecilna situacija mogućnost da opozicija blokira parlament i ucenjuje da bi dala pristanak kada je brzina reakcije od presudnog značaja.
Ali ono što je zaista bitno je da pored sve “ljubavi prema Rusiji” Tramp ne čini ništa da zaustavi konfrontaciju sa Rusijom. Na drugoj strani sve oštrija retorika iz Moskve i Pekinga – kod mene sve češći vojni letovi što je krajnje indikativno. Izgleda da vojni vrhovi tačno znaju ŠTA, GDE I KADA, samo “mi pilići” nemamo pojma…

trumba
Gost
trumba
2 godine prije

Gaće su svima već spuštene, tako sumnjam da će trebat puno pritiskat!

Dub Miroslav
Gost
Dub Miroslav
2 godine prije

U Hrvatskoj se zna postupak. Odluka ide u obliku zakona u parlament. Nakon prvog čitanja i rasprave ide na doradu i potom na drugo čitanje i glasanje. U međuvremenu “Udruga za vojnu ravnopravnast” skuplja glasove za referendum a političari djecu hitno šalju djecu na studije u Istočni Zanzibar. Budući tražitelji vojnih penzija odlaze na posjet rodbini na razne kontinente.

velebit2
Gost
velebit2
2 godine prije
Reply to  Dub Miroslav

Dub Miroslav
To je pravno uređena država, za ugledat se.

Weteran
Gost
Weteran
2 godine prije

Puno toga se piše o materijalno-tehničkim resursima. I treba, naravno.
Teško je naći kvalitetnu studiju-članak o ljudsim resursima? Kvalitetu, brojnosti, …
Naročito je teško naići na tekst o ideološko, verskom, političkom momentu, motivaciji i ubeđenju ljudstva?!
“Boj ne bije svijetlo oružje, no boj bije srce u junaka”
Ili. ” … a u ruke Mandušića Vuka svaka puška biće ubojita. ….”
Džaba čelik depiliranim tviterašima i masnim mekdonaldašima!

Alen
Gost
Alen
2 godine prije
Reply to  Weteran

Nakon nuklearne razmjene ljudski resursi nece biti bitni nista specijalno , ono sto ostane biti ce dovoljno,kome god da ostane , isto tako nikakvo ubjedjenje nece biti niti potrebno.. Zato se ne pise o tome…

Nagard
Gost
Nagard
2 godine prije
Reply to  Weteran

Bravo majstore ko Ce ratovati pa saka migranata terorizira Balkan kos smo mi ko fol divlji a Norvežani Francuzi mogu samo ovce cuvati i sir praviti a neka ipak nek rata ne bude dajmo malo veselja

tuf
Gost
tuf
2 godine prije

Nešto im se žuri.

giordano bruno
Gost
giordano bruno
2 godine prije

Posle samo jedne atomske bombe sta bi od svega ovog ostalo.
Dovoljno je samo da pogode jednu Atomsku centralu i da se svi razbeze, mili moji kud koji.
Vetar bi razeo radioaktivni otpad po celom kontinentu. To se zove tkz. prljava bomba.
Vidite koliko oni vole da zive – milijarder Dejvid Rokfeler preminuo je u 101. godini. … dokaz da je bilo koji pacijent ikad imao toliko transplatacija srca. Prošle godine uspešno je podneo operaciju presađivanja sedmog srca.
Potrebno je konstruisati neku bombu koja bi gadjala samo njih dok je jos vreme.

frki
Gost
frki
2 godine prije

A zašto im treba dozvola , kud im se žuri? Ako bude rata onda se ništ ne pita, samo prebacuj vojsku. Kakve gluposti.

Alen
Gost
Alen
2 godine prije
Reply to  frki

Zuri im se u rat..A kad dodje onda si u pravu, nece trebati dozvole…

Siniša
Gost
Siniša
2 godine prije
Reply to  Alen

Sumnjam u rat..savrseni uslovi militarizacije,ogranicavanje covjeka fizicki i psihicki,basnoslovno zaradjivanje i nada sve ugodan zivot parazitima. Kako ograniciti udare,neko spomenu atomske elektrane….zamislite da se na svakom kontinentu unisti samo po jedna,mislim da bi bilo dovoljno.

Alen
Gost
Alen
2 godine prije
Reply to  Siniša

Nadaj se…

Riddick
Gost
Riddick
2 godine prije

Potresno pismo nemačkog vojnika s istočnog fronta: „Ne oče, Bog ne postoji, ovde u Stalingradu ga nema” …

„Ne oče, Bog ne postoji, možda ga ima u tvojim psalmima i molitvama, u misama sveštenika i zvonjavi zvona crkve, ali u Stalingradu ga nema. Do maločas sam sedeo u podrumu, palio nečiji nameštaj sa samo 26 godina i glavom na ramenima, uzvikujući „Hajl Hitler“, a sada ću ili umreti ili završiti u Sibiru“.
„Staljingrad je odlična lekcija za nemački narod. Šteta je što oni koji nauče lekciju neće moći da iskoriste to znanje u svom budućem životu“.

„Rusi ne podsećaju na ljudska bića. Oni su napravljeni od gvožđa, ne znaju za umor i ne znaju za strah. Mornari na ciči zimi odlaze u borbu u donjem vešu. Fizički i psihički, jedan ruski vojnik je jači od čitave naše jedinice“.

„Ruski snajperisti i vojnici sa protivtenkovskim oružjem su sigurno apostoli božiji. Oni leže i čekaju nas i po noći i po danu i nikada ne promašuju. Za 58 dana smo sproveli samo jednu raciju i to uzalud. Niko od nas se neće vratiti u Nemačku osim ako se neko čudo desi, a ja više ne verujem u čuda. Vreme je na ruskoj strani“.

„Razgovarao sam sa glavnim narednikom V. On je rekao da je borba u Francuskoj mnogo gora nego ovde, ali čistija.

Francuzi su se predali kada su shvatili da je dalji otpor beskoristan. Rusi nastavljaju da se bore bez obzira na sve. U Francuskoj i Poljskoj bi se već odavno predali, rekao je narednik, ali Rusi se i dalje bore“.

„Voljena moja Cila. Iskreno govoreći, ovo je čudno pismo i nisam želeo da ga pošaljem poštom. Zato sam odlučio da ga pošaljem preko mog ranjenog prijatelja Frica Caubera. Svaki dan nam donosi velike žrtve. Gubimo svoju braću i još uvek ne možemo videti kraj ovog rata. Verovatno ga neću ni dočekati. Ne znam šta će biti sa mnom sutra, već sam izgubio svu nadu da ću se živ i zdrav vratiti kući. Mislim da će svi nemački vojnici dočekati svoju sudbu ovde. Ove snežne oluje i ogromna polja prekrivena snegom unose u mene smrtonosni strah. Nemoguće je pobediti Rusiju…“.

„Verovao sam da će rat biti okončan do kraja godine, ali kao što možeš videti, nismo se dobro preračunali kada je u pitanju Rusija“.

„Nalazimo se 90 km od Moskve, a to nas je koštalo velikog broja ljudi. Rusi još uvek pružaju veoma jak otpor pred Moskvom… Dok ne dođemo do Moskve, još će mnogi poginuti. U ovoj kampanji su mnogi zažalili što Rusija nije Poljska ili Francuska i što su Rusi najmoćniji neprijatelji na koje smo naišli. Ako budemo morali da ostanem ovode još šest meseci, crno nam se piše…“.

„Nalazimo se na autoputu Moskva-Smolensk, nedaleko od Moskve… Rusi se odlučno bore za svaki metar svoje zemlje. Nikada do sada nismo učestvovali u tako žestokoj borbi i verovatno mnogi od nas više neće videti svoje rođake…“.

„U Rusiji sam više od tri meseca i već sam video mnogo toga. Da, dragi brate, duša prelazi u pete kada se nađeš na sto metara od ovih prokletih Rusa…“.

Iz dnevnika komandanta 25. armije pod generalom Ginterom Blumetritom:

„Mnogi od naših lidera su u velikoj meri potcenili novog neprijatelja. To se delom dogodilo zbog toga što nisu poznavali ni ruski narod ni ruske vojnike. Neki od naših generala su se tokom Prvog svetskog rata našli na zapadnom frontu i nikada se nisu borili na istoku, tako da nisu imali pojma o geografskim predelima Rusije i naravi ruskih vojnika, a istovremeno su ignorisali brojna upozorenja eminentnih stručnjaka o Rusiji… Ponašanje ruskih vojnika je čak i bici za Minsk u velikoj meri drugačije od ponašanja Poljaka i savezničkih snaga u uslovima poraza. Čak i kada su u potpunosti opkoljeni, Rusi se ne povlače sa svojih položaja“.

Rijecanin
Gost
Rijecanin
2 godine prije
Reply to  Riddick

Savršen tekst za propagandistički uradak. U ratu to baš i nije tako. Leftard medijska škola još iz Vijetnamkih vremena.

Riddick
Gost
Riddick
2 godine prije
Reply to  Rijecanin

U kotlu Staljingradske bitke su se našle 22 divizije i preko 160 zasebnih jedinica nemačke Šeste armije i delimično Četvrte tenkovske armije, tj. 330 hiljada vojnika. Sovjetske trupe su između ostalog zaplenile ogromnu vojnu poštu neprijatelja, a takođe i dnevnike i druge beleške zarobljenih nemačkih vojnika. Na većini tog materijala stoje datumi iz novembra i decembra 1942. i prve polovine januara 1943.

Neprijateljska vojna pošta otpremljena je u Moskvu, u Glavnu političku upravu Radničko-seljačke Crvene armije, a odatle u Posebnu grupu Instituta Marksa-Engelsa-Lenjina, osnovanu početkom rata pri Centralnom komitetu Svesavezne komunističke partije (boljševika). Posebnu grupu su činili naučni radnici koji su dobro znali nemački. Oni su pregledali, čitali i, ukoliko je bilo potrebno, prevodili pisma, dnevnike i druge zapise oduzete od vojnika i oficira nemačke armije, i na osnovu tog materijala pripremali publikacije za izveštaje Sovjetskog informativnog biroa, a takođe tematske i druge zbornike.
Predstavljamo čitaocima manji deo „svedočanstva neprijatelja“.

„…Rusi su snabdeveni najmodernijim oružjem i žestoko biju po nama. To se najbolje vidi u bitkama za Staljingrad. Ovde moramo da vodimo teške borbe za svaki metar zemlje i da podnosimo velike žrtve, jer se Rusi bore uporno i žestoko, do poslednjeg daha…“

Iz pisma desetara Ota Bauera, p/p 43396 V, Germanu Kugeu. 18. 11. 1942.
Staljingrad je pakao na zemlji. To je Verden, crveni Verden sa novim naoružanjem. Napadamo svakodnevno. Ako nam ujutru pođe za rukom da zauzmemo 20 m, uveče nas Rusi odbace nazad…“

Iz pisma desetara Valtera Opermana, p/p 44111, bratu. 18. 11. 1942.

„…Kada smo došli u Staljingrad bilo nas je 140, a 1. septembra, posle dvonedeljnih borbi, ostalo nas je svega 16. Svi ostali su ranjeni i ubijeni. Nemamo nijednog oficira, tako da je podoficir prinuđen da preuzme komandu jedinicom. Iz Staljingrada se hiljade ranjenika svakodnevno šalju u pozadinu. Kao što vidiš, naši gubici nisu mali…“

Iz pisma vojnika Henriha Malhusa, p/p 17189, desetaru Karlu Vejcelu. 13. 11. 1942.
22-25. novembar. Ruski tenkovi nas obilaze i napadaju sa krila i sa leđa. Svi beže u panici. Krenuli smo kroz stepe u marš dug 60 km. Idemo u pravcu Surovikina. U 11 časova nas ponovo napadaju ruski tenkovi i ‘Kaćuša’. Svi opet beže.

6. decembar. Vremenske prilike su sve gore. Odeća se smrzava na telu. Tri dana nismo jeli i nismo spavali. Fric mi prepričava razgovor koji je čuo među vojnicima: radije će da prebegnu ili da se predaju…“

Iz dnevnika narednika vojne policije Helmuta Megenburga.

Juče smo dobili votku. Upravo u tom trenutku smo klali psa, i votka nam je dobro došla. Heti, ja sam ukupno zaklao već četiri psa, a drugovi nikako ne mogu da se zasite. Jednom sam ubio svraku i skuvao je…“

Iz pisma vojnika Ota Zehtiga, 1. četa 1. bataljona 227. pešadijskog puka 100. lake pešadijske divizije, Heti Kaminskoj. 29. 12. 1942.

„…26. decembra. Danas smo povodom praznika skuvali mačku.“

Iz beležnice Vernera Kleja, p/p 18212.

„…23. novembar. Posle ručka su nas neverovatno napadali ruski avioni. Ništa slično još nismo doživeli. A nema nijednog nemačkog aviona. Da li se to zove nadmoć u vazduhu?

24. novembar. Posle ručka jeziva paljba. Naša četa je izgubila polovinu vojnika. Ruski tenkovi prolaze po našoj poziciji, avioni nas napadaju. Imamo ubijenih i ranjenih. Ovo je prosto neopisivi užas…“

Iz dnevnika podoficira Germana Trepmana, 2. bataljon 670. pešadijskog puka 371. pešadijske divizije.

19. novembar. Ako izgubimo ovaj rat, osvetiće nam se za sve što smo učinili. Kod Kijeva i Harkova su streljane hiljade Rusa i Jevreja sa ženama i decom. To je prosto neverovatno. Ali upravo zbog toga treba da uložimo sve napore da pobedimo u ratu.

24. novembar… Ujutro smo stigli do Gumraka. Tamo je prava panika. Iz Staljingrada se u neprekidnoj koloni kreću vozila i komore. Spaljuju se kuće, namirnice i odeća. Kažu da smo opkoljeni. Oko nas padaju bombe. Zatim stiže saopštenje da je Kalač, koji su Nemci bili zauzeli, sada ponovo u rukama Rusa. Protiv nas je navodno poslato 18 divizija. Mnogi su klonuli duhom. Neki već govore da će se ubiti… U povratku iz Karpovke videli smo jedinice koje su spalile odeću i dokumenta…

12. decembar… Ruski avioni su sve drskiji. Gađaju nas iz avionskih topova i ujedno bacaju bombe sa odloženim dejstvom. Fogt je ubijen. Ko je sledeći?

5. januar. Naša divizija ima groblje kod Staljingrada gde je sahranjeno preko 1000 vojnika. To je prosto užasno. Za one koji su sada iz motorizovanih jedinica prekomandovani u pešadiju može se reći da su osuđeni na smrt.

15. januar. Nema izlaska iz ovog kotla, i neće ga biti. S vremena na vreme oko nas eksplodiraju mine…“

Iz dnevnika oficira F. P, 8. laki topovsko-mitraljeski park 212. puka.
Kako smo divno mogli živeti da nije bilo ovog prokletog rata! A sada moramo da lutamo po ovoj užasnoj Rusiji, i zbog čega? Kada o tome razmišljam, dođe mi da urlam od negodovanja i gneva…“

Iz pisma mlađeg vodnika Arnoa Beca, 87. artiljerijski puk 113. pešadijske divizije, p/p 28329 D, verenici. 29. 12. 1942.

„…Često se pitaš: čemu sva ova stradanja, da nije čovečanstvo pomerilo pameću? Ali o tome ne treba razmišljati, jer se rađaju čudne misli koje Nemcu ne treba da dolaze na um. Ali ja se tešim time da o sličnim stvarima razmišlja 90% vojnika koji se bore u Rusiji.“

Iz pisma desetara Albrehta Otena, p/p 32803, ženi. 1. 1. 1943.

„…15. januar. Front se ovih dana raspao. Sve je ostavljeno na milost i nemilost sudbine. Niko ne zna gde se nalazi njegov puk, njegova četa, svako je prepušten samome sebi. Snabdevanje je i dalje užasno, tako da se ne može odložiti trenutak sloma.

Poslednjih dana se ovako sve odvija: napada nas šest ili devet ‘SB-2’ ili ‘Il-2’ sa dva-tri lovca. Oni još ne zađu za horizont, a već izranjaju sledeći i izručuju na nas svoje bombe. Svaka mašina ima po tri-četiri teške bombe. Ta muzika se čuje neprekidno. Noću bi valjda trebalo da bude mirnije, ali brujanje ne prestaje. Ti momci lete ponekad 50-60 m iznad zemlje, a naši protivavionski topovi se ne čuju. Municija je potpuno istrošena. NJihovi avioni potpuno uništavaju naše bunkere.
Prolazeći kroz Gumrak video sam gomilu naših vojnika u povlačenju. Idu nogu pred nogu u najrazličitijim mundirima, omotali oko sebe sve vrste odela ne bi li se nekako zagrejali. Odjednom jedan vojnik pade u sneg, a drugi ravnodušno prođoše pored njega. Komentar je suvišan!

18. januar… U Gumraku duž puta i na poljima, u bunkerima i oko njih, leže nemački vojnici koji su umrli od gladi, a zatim se smrzli…“

Iz dnevnika oficira-veziste, natporučnika Gerharda Rumpfinga, 96. pešadijski puk 44. pešadijske divizije.

„…U našem bataljonu samo za protekla dva dana ubijeno je, ranjeno ili se smrzlo 60 ljudi, preko 30 ljudi je dezertiralo, municije je ostalo samo do večeri, vojnici tri dana ništa nisu jeli, mnogima su noge promrzle. Zapitali smo se šta da radimo. Čitali smo 10. januara letak na kome je bio odštampan ultimatum. To nije moglo da ne utiče na našu odluku. Odlučili smo da se predamo i samim tim da spasemo život našim vojnicima…“

Iz izjave zarobljenog kapetana Kurta Mandelhelma, komandira 2. bataljona 518. pešadijskog puka 295. pešadijske divizije, i njegovog ađutanta poručnika Karla Hotšalta. 15. 1. 1943.

„Svih 49 vojnika baterije čitalo je sovjetski letak-ultimatum.

Posle čitanja rekao sam drugovima da smo mi osuđeni na propast i da je ultimatum Paulusu ustvari pojas za spasavanje koji nam je bacio velikodušni protivnik…“

Iz izjave zarobljenog Martina Handera.
Kada sam pročitao ultimatum strašno sam se razgnevio na naše generale. Oni su očigledno odlučili da nas sve sahrane na ovom đavolskom mestu. Neka generali i oficiri sami ratuju. Od mene je dosta. Sit sam ratovanja…“

Iz izjave zarobljenog desetara Jozefa Švarca, 10. četa 131. pešadijskog puka 44. pešadijske divizije. 2. 1. 1943.

„…opkoljeni smo od 21. novembra. Situacija je beznadežna, samo što naši komandanti ne žele to da priznaju. Ništa ne dobijamo osim par kašika čorbe od konjetine…“

Iz pisma podoficira R. Švarca, p/p 02493 S, ženi. 16. 1. 1943.

„…Glavni uzrok katastrofe nemačkih trupa kod Staljingrada je nadmoć Rusa u artiljeriji, tenkovima, avijaciji, municiji i ljudskim resursima.

Ruski tenkovi su dejstvovali veoma dobro, naročito tenkovi T-34. Veliki kalibar njihovih topova, dobar oklop i velika brzina obezbeđuju ovom tipu tenka nadmoć u odnosu na nemačke tenkove. Ruski tenkovi su taktički dobro korišćeni u ovim poslednjim borbama.

Artiljerija je dejstvovala dobro. Može se reći da je imala neograničene količine municije, o čemu je svedočila snažna i veoma učestala paljba artiljerije i teških minobacača. Teški minobacači snažno deluju na moral i nanose velike gubitke.

Avijacija je dejstvovala u velikim grupama i veoma često bombardovala naše komore, skladišta municije i transport…“

Iz izjave zarobljenog general-majora Morica Drebera, komandanta 297. pešadijske divizije

Riddick
Gost
Riddick
2 godine prije
Reply to  Riddick

Kada sam pročitao ultimatum strašno sam se razgnevio na naše generale. Oni su očigledno odlučili da nas sve sahrane na ovom đavolskom mestu. Neka generali i oficiri sami ratuju. Od mene je dosta. Sit sam ratovanja…“

Iz izjave zarobljenog desetara Jozefa Švarca, 10. četa 131. pešadijskog puka 44. pešadijske divizije. 2. 1. 1943.

„…opkoljeni smo od 21. novembra. Situacija je beznadežna, samo što naši komandanti ne žele to da priznaju. Ništa ne dobijamo osim par kašika čorbe od konjetine…“

Iz pisma podoficira R. Švarca, p/p 02493 S, ženi. 16. 1. 1943.

„…Glavni uzrok katastrofe nemačkih trupa kod Staljingrada je nadmoć Rusa u artiljeriji, tenkovima, avijaciji, municiji i ljudskim resursima.

Ruski tenkovi su dejstvovali veoma dobro, naročito tenkovi T-34. Veliki kalibar njihovih topova, dobar oklop i velika brzina obezbeđuju ovom tipu tenka nadmoć u odnosu na nemačke tenkove. Ruski tenkovi su taktički dobro korišćeni u ovim poslednjim borbama.

Artiljerija je dejstvovala dobro. Može se reći da je imala neograničene količine municije, o čemu je svedočila snažna i veoma učestala paljba artiljerije i teških minobacača. Teški minobacači snažno deluju na moral i nanose velike gubitke.

Avijacija je dejstvovala u velikim grupama i veoma često bombardovala naše komore, skladišta municije i transport…“

Iz izjave zarobljenog general-majora Morica Drebera, komandanta 297. pešadijske divizije

velebit2
Gost
velebit2
2 godine prije
Reply to  Riddick

Ako je ovo sve bilo oivako u što ne sumljam zašto su rusi-sssr imali sveukupno 25-27 milijuna žrtava a švabe samo 8,5 milijuna žrtava?

giordano bruno
Gost
giordano bruno
2 godine prije
Reply to  velebit2

Zrtve u Drugom Svetskom ratu(Wikipedia)
Drzava…………………………Vojnici……………..Civili…………Procentualno
SSSR……………………….8.600.000…………16.000.000…………14 %
Nacisticka Nemacka…..4.000.000……………2.000.000…………..8 %

velebit2
Gost
velebit2
2 godine prije
Reply to  giordano bruno

Brojevi variraju od izvora do izvora ali tvoji su prilično konzervativni.

Arkaj
Gost
Arkaj
2 godine prije
Reply to  giordano bruno

Postoji još jedan interesantan aspekt kad govorimo o vojnim gubicima a to je broj vojnika koji su stradali kao žrtve ratnog zločina. Riječ je o nepoštivanju konvencija koje štite živote ratnih zarobljenika. Procjenjuje se da je u njemačkom zarobljeništvu stradalo više od 2,5 milijona ruskih ratnih zarobljenika dok je u ruskom zarobljeništvu stradalo 363 tisuće njemačkih ratnih zarobljenika. koga interesira ovaj aspekt ratnih zločina u WW2 preporučujem slijedeći dokumentarac koji mi se čini prilično objektivan, uravnotežen i s nekim zanimljivim brojkama:

https://www.youtube.com/watch?v=iNCZ881Ku2w

igi
Gost
igi
2 godine prije
Reply to  velebit2

…koliko je meni poznato SSSR je ratovao protiv finske,baltičkih SS regimenti,mađara,rumunja,italijana,valonskih,španjolskih,francuskih,danskih,norveških SS regimenti…itd,itd….ovo tvoje me podsjeća na izjavu jednog lika na neoustaškoj bujici koji je spomenuo 500 poginulih njemačkih vojnika na sutjesci nasuprot tisuća i tisuća partizana….lik nije spomenuo da su se partizani na sutjesci borili i protiv talijana,četnika,bugara,ustaša,talijana, hrvatskih legionara…i da su mnogi nastradali ne u borbi već od bolesti,neishranjenosti i od lošeg ili nikakvog saniteta i njegovih mogućnosti.

Siniša
Gost
Siniša
2 godine prije
Reply to  Riddick

Gdje si to nasao?

Spock
Gost
Spock
2 godine prije
Reply to  Riddick

Recimo memoari od Žukova su izmimno zanimljive knjige ako se preskoče partijske priče

Siniša
Gost
Siniša
2 godine prije
Reply to  Spock

Odlican prijedlog.

deno
Gost
deno
2 godine prije

Već odavno smo Natu dali svoj zračni prostror ,to vidimo svakodnevno na našem nebu mrezu Chemtrailsa

Antonio
Gost
Antonio
2 godine prije
Reply to  deno

Samo u zemljama izpod NATO okupacije ima Chenitrailsa, prijatelj koji je bio u Rusiji je rekao da tamo toga nema

Bumbum
Gost
Bumbum
2 godine prije

Procedura je temelj demokracije. Kada vojska ukida proceduru, to se zove vojna diktatura.

nonwo
Gost
nonwo
2 godine prije

Ako” rat” bude ovisio o osposobljenosti naših pruga,ima nade..

IVE OLDTIMER
Gost
IVE OLDTIMER
2 godine prije

Koji idiot se samo toga sijetio, a koji ce jos nacionalni idiot osim guske Kitalovicke i Pljenkovica ce na to pristati.

Maki
Gost
Maki
2 godine prije

Za Stalingrad spremni ? Hahahahahaha
Ajte vi.

Ivi tz
Gost
Ivi tz
2 godine prije

Ovi su baš budalasti i smiješni…hehe.PUTIN je rekao da ako rat izbije neće se voditi na teritoriji RUSIJE. Jadan ovaj evropski narod nezna sta ga čeka ako napadnu RUSIJU.zaludjen sa parama bmw meckama iphonima itd…ali neka sve u životu se desi što treba da se desi.

siniša
Gost
siniša
2 godine prije

istočni front nije u rusiji nego na granici srbije i hrvatske

Siniša
Gost
Siniša
2 godine prije
Reply to  siniša

A Republika Srpska,nismo ni mi za bacanje sa Granice NATOa.

krivA
Gost
krivA
2 godine prije

..minirat pruge kojima jezde pa nece biti nikakovih procedura sa nacionalnim vladama! Nego.., zar u eu postoje nacuonalne vlade..?!

Dopizdilomi
Gost
Dopizdilomi
2 godine prije

U potpunosti se slažem sa traženjem ali proporcionalno. Bez viza i ptanja SAD želim se šetati po njihovom teritoriju i prevoziti stvari bez provjere.

Ivo
Gost
Ivo
2 godine prije

Ovo nema veze sa bržim transportom na istočni front (kad se jedanput zarati, neće nitko pitati nikakve dozvole), već sa legaliziranjem okupacije, koju u određenom momentu može narediti vrh nato-a, ukoliko procjeni da bi neka članica željela istupiti iz pakta, da su započeli nemiri i demonstracije i slično.

Istočni front je samo izgovor za legalizaciju upadanja u suverene zemlje stranim trupama, bez privole te države. O ratovanju s Rusijom nitko od njih koji to traže ni ne pomišlja.

nonwo
Gost
nonwo
2 godine prije
Reply to  Ivo

Mislim da ima takav plan napismeno ;da su tu mogućnost “prijevoza bez pitanja” planirano unijeli u “nekakve” sporazume…i to dok današnji događaji nikome nisu u primisli bili.Netko će već pronaći…bilo je na nekom “nwo” Youtubeu.Uobičajeno je unositi tu “kvaka 22″ metodologiju u međunarodne sporazume..”tko jači taj kvači” sporazumi

POVEZANE VIJESTI

Izbornik