Bakini saveti o savremenim dijetama

dijeta, izbor između voća i slatkiša.

Dijeta je možda nova reč – pravilna ishrana nije

Priznajmo, najlakše je uzeti tabletu ili pomešati prašak u vodu, nego čak i razmišljati o ishrani. Mnogo je lakše zacrtati jelovnik za deset dana i pridržavati ga se, nego zauvek promeniti prehrambene navike. Verujemo da nismo mi krivi, da zapravo ne jedemo mnogo a gojazni smo, da mnogo radimo pa se zato gojimo lakše. Stalno u žurbi, a slabo se krećemo. Kako to?

Činjenica je, međutim, da nismo ni svesni koliko nas taj pogrešan način života kvari i kako je ta hrana koju jedemo pogrešna baš zato što je brza. Onda posežemo za nekim novim receptima, čitamo nove dijete i pravila, ne shvatajući da su principi ishrane ostali isti od doba naših baka. One su po svojoj volji i pravilima spremale namirnice i hranile se ispravno, negujući svoj organizam. Njihovi saveti nisu uzeti iz knjiga, a one i nisu znale da objasne zašto su dobri.

Osim što su ti saveti bili korisni za njih nekada, oni su i danas sadržani u dijetama i priručnicima pravilne ishrane da toga nismo ni svesni. I zato, ako želimo da usvojimo nov način života, možda je najbolje da pođemo od njih.

Bake nisu znale šta je brza hrana

Sve prerađevine koje danas skoro svakodnevno stavljamo na sto naše bake nisu ni imale. One su kuvale predano, brižljivo, provodeći sate uz šporet. Njihova hrana sadržavala je vrlo malo začina, a bila je puna povrća, jer mesa nije bilo mnogo.

Uobroči se

A šta je drugo hrono dijeta ako ne ovaj bakin savet primenjen na svaki minut dana? Osnova hrono dijete je jesti na svaka tri sata. Naše bake doduše nisu imale takvu satnicu, ali su vrlo dobro znale kako je važno jesti uvek u isto vreme.

Pij vodu

Ako ste nekada sa bakom išli na put, makar i kraće putovanje od nekoliko sati, onda ste primetili da u torbi ima flašicu sa vodom. Naši stari su znali da je presudno imati uvek vodu kraj sebe i nisu dozvoljavali da budu žedni.

I povrće je hrana. I to najvažnija

Kod naših baka nije bilo mesta za prženo meso uz malo krompira. Nisu imale meso u kuhinji tako često, ali su zato imale povrće, i to raznovrsno te su ga sa zadovoljstvom spremale na razne načine. Naši stari su cenili salatu i nosili je čak i na rad na njivi. Tu je posebnu ulogu imao luk i krastavac, i to ne slučajno. Budući da je pun vode, krastavac odlično gasi žeđ, a ujedno dugo drži sitost. Luk je pak antiseptik.

Kod naših baka nije postojao šećer

Stari nisu imali šećer ili su ga imali u vrlo maloj količini. Žene bi ga koristile u vrlo retkim situacijama i najčešće u marmeladi, koju su opet jeli u retkim situacijama.

Jaja su izvor života

Sve što priroda stvori da odgaji mladunče je puno najhranjljivijih sastojaka, zato su jaja fabrika zdravlja u malom. To su znale i naše bake kada su ih kuvale i nosile na njivu ili dug put. Verovale su da će im to dugo držati sitost i hraniti i kada ne stignu da jedu.

Proteini su snaga

One su pile mleko, jele jaja i malo mesa. Sve ono što hrani mišiće i čini nas jakim. Pri tom, nisu ni znale šta je to protein, niti su mogle pročitati iz fitnes časopisa.

Stvari su jednostavne ako pokušamo da razumemo njihovu osnovu. Kod ishrane je nekada bolje poslušati one koji su nas odgajili, ako ništa drugo, bar su to znali.

Ostavite komentar

avatar
10000
  Pretplati se  
Obavijest

POVEZANE VIJESTI

Izbornik