Emocionalno jedenje: zašto jedemo i kako da se toga oslobodimo!

Glad

Sigurni smo da je današnja tema u vašem interesu! Zaista, ko od nas ne jede iz emocionalnih razloga? Hrana je udobnost koju koristimo redovno, ne samo da bi nam pomogla da zadovoljimo svoju glad, već i da oslobodimo naše emocije!

Zašto to radimo? Zašto je “zavisnost” od emocionalnog jedenja najteža za suočavanje. I koji je pravi način da je se rešite?

Zašto jedemo sa emocijama?

Baš kao što američka stručnjakinja, Tricia Nelson,  za tu temu kaže: obično jedemo sa emocijama iz tri glavna razloga. A to su:

  • Da oslobodite bol ili emocionalni stres,

  • Da “pobegnete” malo, na neki način, iz stvarnosti,

  • Da na neki način, kaznite sebe.

Koji se slučaj tiče vas? Prvi, drugi ili čak sva tri.  To su glavni razlozi zbog kojih jedemo sa emocijama!

Naravno, mnogi od nas jedu da se nagrade, ali u ovom slučaju to je obično nešto što radimo dobrovoljno i to nije pravi problem.

Pa, ako malo razmislimo o tri uzroka, ima smisla, zar ne?

Znate kada imamo naporne i stresne dane i kada idemo kući, odlučimo da jedemo bilo šta da pokušamo da se utešimo. Problem je u tome što nakon toga obično tuga ne prestaje, već završi sa drugim lošim osećanjima, kajanje, obeshrabrenje težinom, zdravljem itd. Ovo je samo primer.

Najinteresantnije je da znamo, racionalno, da jedenje sa emocijama nije dobro za nas. Ali ko je rekao da naš razum ima više moći od naših emocija?

Čak nam i svesnost da imamo “emocionalnu glad” uopće ne pomaže. Nije dovoljno samo imati volju da popravimo takve stvari. Mi, ljudska bića, ne upravljamo emocijama! Oni odlučuju zašto i kada radimo stvari, tako da sva naša pažnja treba da se fokusira na njih!

Emotivno hranjenje je zaista zavisnost, pa čak i jedna od najtežih zavisnosti za izlečiti iz veoma zanimljivih razloga. To ćemo vidjeti u nastavku.

Zašto je teško zavisiti o hrani?

Pa, za početak, kada jedete sa emocijama, budite iskreni, da li idete u frižider da pojedete brokole? Pa ne! Tražite hranu samo da vas uteši, da vam odmah pruži zadovoljstvo.

Šta mislite kakva je ta hrana? Od čega je napravljena? Od ugljenih hidrata, naravno. Preciznije, ŠEĆERA!

Većinu vremena tražimo nešto slatko! Naša DNК je kodirana da bude magnetizovana za slatke stvari! Zamislite, sa stanovišta preživljavanja, slatka hrana koja se nalazi u prirodi, je gusta u kalorijama i daje dragocenu energiju našem telu. Međutim, u prirodi su zaista slatke namirnice retke. Dakle, kada ga nađemo, imamo tendenciju da zaista uživamo. Problem je u tome što danas možemo naći hranu bilo kada i bilo gdje.

U svakom slučaju, činjenica je da želimo hranu koja nam pruža zadovoljstvo, a slatkiši su obično prva opcija. (Ako želite da znate više o slatkišima i kako mogu da utječu na vas, pročitajte članak: Da li ste zavisni od slatkiša? Saznajte kako možete to da pobedite!)

Sada pogledajte zanimljivu statistiku: u 18. veku ljudi su u prosjeku konzumirali 2 kg šećera godišnje! Danas, u modernim vremenima, osoba troši u proseku 65 kg šećera godišnje! Šta kažete? Ovaj podatak je pomenuo Dr. Nicola Bird.

Šećer je svuda i pristupačniji je nego ikad! Sada vidite zašto je ovo loše.

Šećer je vrlo zarazan. Da, profinjeni i gusti ugljeni hidrati kao što su testenine, hleb i kolači dovode do fiziološke zavisnosti u mozgu! Većina nas je već zavisna, a da to ni ne zna.

Jednostavan način za testiranje je uklanjanje bilo koje vrste slatkiša i pšeničnih derivata iz vaše prehrane u trajanju od 1 sedmice. Većina ljudi oseća ludu želju da jede hleb, testeninu i slično dok drugi mogu imati simptome apstinencije kao što su glavobolje i tako dalje. To je činjenica, koja je naučno dokumentovana.

Sada, pročitajte, ove stvari praktično nisu postojale kroz istoriju čovečanstva, surova stvarnost koja nam je nametnuta je da ove namirnice nisu ni suštinske ni neophodne našem telu, a ipak imamo žudnju. Da, zavisni smo.

Napomena: Ovo se dešava gotovo magično ako nastavite sa apstinencijom i počnete da unosite zaista hranljivu hranu.

Sada ćemo vidjeti druge razloge zbog kojih je ovisnost o hrani lako pogoditi i teško je rešiti.

Biti ovisnik o hrani, za razliku od ovisnosti o drogama, alkoholu, cigaretama je društveno prihvatljivije, zar ne? Niko vas neće nužno raspeti ako jedete sa svojim emocijama, za razliku od onoga što se dešava ako ste zavisni od drugih droga.

Još jedna stvar, kada smo ovisni o emocionalnom jedenju, nemamo načina da izađemo iz toga.  Moramo jesti! Teško je otarasiti se zavisnosti ako smo primorani da je praktikujemo svaki dan, zar ne?

Ne morate svakodnevno pušiti cigaretu da bi preživjeli, ali svaki dan, morate jesti! Dakle, biti u svakodnevnom kontaktu sa zavisnošću čini ga mnogo tešim za izlečenje.

Ostali faktori takođe komplikuju. Obično, kada emocionalno jedemo, skloni smo da budemo pod stresom iz nekog razloga. Ako smo pod stresom, naše telo prirodno smanjuje naš metabolizam, odnosno, trošimo manje kalorija dnevno. Međutim, upravo zato što smo pod stresom i nemamo podršku (većinu vremena), tražimo utehu u hrani i na kraju jedemo previše.

Loša kombinacija, zar ne? Stres čini da naše telo smanjuje metabolizam, troši manje kalorija i tako jedemo više!

Кoji je pravi način da se izleči ova situacija?

Кoliko god očigledno izgledalo, moramo shvatiti da je beskorisno pokušavati oslanjati se isključivo na našu volju. Moramo ići prema našim emocijama!

Jedini način da se to shvati i popravi je pronalaženje korena problema.

Ako radimo ono što većina ljudi čini, odnosno pokušavamo da se fokusiramo na ishod umjesto na uzrok, nikada nećemo uspeti. Beskorisno je naterati nas da ne jedemo čokoladu kada je želja previše važna! Gubi se unapred, jer ako ne jedeš čokoladu, završiš sa oslobađanjem te emocionalne želje sa nečim drugim, bilo da je to hrana, borba sa porodicom, zdravstveni problemi i slično. Ionako će biti potrebno bekstvo da bi se oslobodili tog emocionalnog naboja.

Dakle, moramo se pomiriti sa svojim emocijama. Zvuči jednostavno, još! Mislim da je to jedna od najtežih stvari.

Ono što predlažem, kao i Dr. Nicola Bird, američki psihoterapeut, je da razmislimo o našem odnosu sa hranom. Кako?

Pa, prvi korak u rešavanju bilo kog problema je da budete svesni da taj problem postoji. Dakle, kada jedete iz emocionalnih razloga, prvi korak koji trebate uzeti u obzir je da budete svjesni ove stvarnosti. Кada se osjećate depresivno i uzimate čokoladu u vašu ruku, razmislite o tome što radite i budite svesni da u vama postoji emocija koja pokreće želju da se jede čokolada. I tu ste.

Zatim pokušajte da se zaustavite na 10 sekundi i pokušajte da identifikujete kakve emocije osećate. Želite da jedete čokoladu, veoma dobro, ali onda pokušajte da identifikujete emocije u sebi i to vam daje želju da ga pojedete. Da li je to zato što ste danas bili uznemireni na poslu i imali nisko samopoštovanje? Je li to zato što nemate pojma kako ćete platiti svoje naredne račune? Da li je to zato što ste se posvađali sa svojim partnerom? Ili je to zato što ste jednostavno obeshrabreni od života?

Кao što vidimo, razlozi mogu biti brojni, a biti svestan vrste emocija koju osećate je pametan korak koji treba poduzeti i važan korak ka “ozdravljenju” situacije.

Sada, čak i ako nađete pravi razlog, još uvijek postoji navika koja je izgrađena! Vidite, ako jedete sa emocijom još neko vreme i ako su to stvari kao što su slatkiši, testenine to je navika.

Čak i ako izlečite emocionalni deo, navika će uvek biti prisutna. Ali navika je mnogo lakša da se izleči nego prvi deo koji ste već uradili.

Sada, evo velikog plusa: kada ste uspeli da odredite emocije iza svoje proždrljivosti, sada možete dobro iskoristiti način i razlog da ih stavite pod kontrolu i zamenite ih drugim emocijama.

Sledeći korak je pokušati povezati pozitivne emocije, čak i ako to nije lako.

Morate da smislite nešto poput: “Ako je ceo svet u plamenu i sve pada oko vas, to je i dalje vaše.”

Vi, vaše biće, vaša duša ili ono u šta verujete, još uvek postoji i vaša je dužnost da se pobrinete za to! Ako ništa drugo ne postoji, uvek ćete biti vi i vi ćete se pobrinuti za njega, slažete li se ili ne, to je najvažnija stvar na svetu, u vašem svetu! Vi želite i trebate se brinuti o sebi.

Кada razmišljamo na ovaj način, mi uvek završimo da prihvatamo sebe, čak i sa svim našim manama i nesavršenjima, okrećemo ključ za promenu u sebi, i počnemo da cenimo sebe više i da se više brinemo o sebi.

Da … Znamo, reći ćeš da pričamo o samopomoći, zar ne? Da li imate predrasude o ovoj temi, mislite šta želite, ali znajte da RADI! Jednostavno je.

Кada budete vrednovali sebe i prihvatili da budete najbolji, postaćete zavisni od ispravne hrane! Počećete da želite da jedete namirnice koje će vam pomoći da živite i da ne patite.

Vi ćete kontrolisati vašu pohlepnost. Naravno, ponekad će se i dalje manifestovati. Ponovo ćete jesti zbog emocionalnih razloga, bez problema. Ali razlika je u tome što vi odlučujete da to učinite kada to želite, vi ćete kontrolisati sve to i više nećete biti žrtva nekontrolisane zavisnosti.

Кada su u pitanju emocije, nema pilula za rešavanje našeg problema. Promena se zaista dešava samo kada postepeno počnemo da vidimo koliko smo mi važni za sebe i da smo mi, naše telo, naš um, jedine stvari u univerzumu, da imamo pravo, dužnost i sposobnost kontrole.

Povežite pozitivne emocije sa svojom navikom jedenja sa emocijama! Dajte prednost jelu da biste proslavili nešto, a ne samo utjehu. Utjeha je vrlo dobra, ako ste svesni onoga što radite! Imate kontrolu!

najnoviji najstariji najviše ocjenjeniji
Obavijest
octopus
Member
octopus

Hajde jedno osnovno pitanje: Zašto se oslobađati emocija kod jedenja? Zašto bih se liječio od užitka koji mi pruža čokolada od 300 grama? Osim ako si kao moj usisavač koji troši struju (garantirano bez emocija)…. Dragana, koji je to bolestan mozak koji ovakvo nešto piše?

Kruško
Gost
Kruško

Clanak kaze da negativne emocije uzrokuju autodestruktivno ponasanje, izmedju ostalog pretjerano jedenje junk fooda i ako si malo posvijestis i zamijenis te emocije mozda pocnes jest jabuke umjesto cokolade (cisti secer i 5% kakao mase) pa ce ti zivot biti malo ljepsi i duzi.

octopus
Member
octopus

Ne, hvala, ne dam da me se “posviješćuje” i da mi netko soli pamet o tome što bih trebao jesti, a što ne. Čokolada NIJE junk food, već vrhunska slastica. Ljepota života se sastoji da budeš sretan, a ne da glođeš jabuku i dulje živiš. Pokušaj malo ostaviti ljudima da sami odrede kako će živjeti. HLADNO PIVO – EZOTERIJA!

Kruško
Gost
Kruško

Odgovaram ti na pitanja koja si postavio, i ako sam uvrijedio tvoj integritet to je zato jer si mozak autora teksta nazvao bolesnim sto nije u duhu bratstva ovog portala.

DŠ.....
Gost
DŠ.....

Bolje jesti datulje i svi će biti siti. Čokolada nije vrhunska slastica jer je jedino zdrava crna. Ali ona je neukusna. Zato su datulje najbolji zbor. A pozivanje na sreću samo je prikrivanje činjenice da forumaš hrani svoj ego. A ne organizam koji ga služi 24 sata. Umjesto da mu zahvali najkvalitetnijim “gorivom”, a to su datulje i slični proizvodi, on ga nastavlja trovati. Prvo negativnim emocijama, a onda štetnim proizvodima iz laboratorija.

Haralampije
Gost
Haralampije

“Biti ovisnik o hrani, za razliku od ovisnosti o drogama, alkoholu, cigaretama je društveno prihvatljivije, zar ne? ”
Ne.

Majk Majers
Gost
Majk Majers

Da!

@Rope
Gost
@Rope

Postoji pilula i zove se Wellbutrin

POVEZANE VIJESTI

Izbornik