Istina o proteinima – šta je dobro, a šta ne!

Piletina

Jedite više proteina… Jedite manje proteina… Problematika oko unosa proteina podrazumeva, kao apsolutno sve u ishrani, mnogo, mnogo mitova! Većina mitova o ishrani i drugim oblastima ukorenjena je u verovanjima, bez ikakve osnove osim zato što ako se jedna stvar smatra istinitom, druga automatski mora biti istinita.

Treba pružiti opipljive dokaze koji bi podržali sva opravdana uverenja. S ove tačke gledišta, pogledajmo neke od najčešćih mitova o proteinima.

„Mršavi“ proteini su potrebni da se smrša

„Mršavi“ ili slabi proteini i dalje ostaju velika dogma u mršavljenju, baš kao što su i odličan primer podrazumevanja nečega što se zasniva na nečemu drugome što je dokazano, čak iako kao subjekt i nije bilo proučavano sam po sebi do danas.

Na osnovu verovanja da je mast loša za vaše zdravlje, mršavi protein je počeo da se zagovara kao ideal. Iz ovog verovanja pojavilo se i mnoštvo niskokalorične hrane sa niskim sadržajem masti, ali sada znamo da takva ishrana ne omogućava veći gubitak težine. Sa stanovišta gubitka težine, količina masti iz izvora proteina je nevažna.

Mršavi proteini su važni jer su “gusti”. Na primer: pileća prsa mogu biti dobar način da se konzumira više proteina, ako je vaš cilj, na primer, hipertrofija mišića. Što nas dovodi do drugog mita o potrebi konzumacija preteranih količina proteina.

Potrebno je konzumirati puno proteina da bi se izgubila težina

Ovo je još jedan mit koji verovatno može prouzrokovati više neugodnosti nego koristi kod gubitka težine. Lično ne mislim da je potrebno konzumirati više od 1g proteina po kilogramu težine, pravi parametar za podešavanje potrošnje je nešto veći ili manji od te količine. Računajte na 1g čistog proteina a ne 1g hrane koja sadrži proteine.

Za one koji vežbaju intenzivne vežbe, i koji žele da steknu mišićnu masu, mislim na posebno aktivne ljude (sportiste i slično), njihovo telo pokazalo povećanu potražnju za proteinima, pa će im biti potrebno povećanje dnevne potrošnje.

U slučaju manje aktivnih ljudi, njihova tela neće morati da koriste ove proteine za rekonstrukciju mišića; višak proteina će se onda pretvoriti u glukozu (šećer) u skladu sa procesom glukoogeneze. Drugim rečima, ako vaše telo ne koristi belančevine, višak se može pretvoriti u šećer i pohraniti šećer kao masno tkivo. Stoga, kod manje aktivnih ljudi ili onih koji ne vežbaju, smanjenje unosa proteina je dobra ideja ako je njihov glavni cilj da smršaju.

U slučaju onih koji smanjuju unos ugljenih hidrata kako bi ušli u ketozu, protein može bojkotovati keto adaptaciju tela. Šta više, ono može neograničeno da stavi telo u ketogenu adaptaciju (kada se telo prilagođava sagorevanju masti kao primarnog izvora energije umesto ugljenih hidrata). Višak proteina može poremetiti adaptaciju u keto dijeti.

Višak proteina je štetan za bubrege i jetru

Mi ne kažemo da je protein loš, ali smo svesni da to i nije baš pametno reći tek tako jer vas bespotrebno plašimo. Ali ako vam damo informacije o bilo čemu, onda možete donositi dobre odluke, biti oprezni i raditi nova istraživanja na pametniji i konstruktivniji način. To je razlika između straha i opreza.

Zdravi ljudi mogu konzumirati veću količinu proteina. Prema jednoj studiji (u naučnoj literaturi inače nema baš mnogo tekstova na tu temu) dokazani su odnos između problema sa bubrezima za koje se zna da su zdravi, ali kod potrošnje koja je i 2 do 3 puta veća od one koju preporučuje American Heart Association (0,8 g po kg). Ove vrednosti su mnogo više nego što je neophodno za one koji ciljaju na veliku hipertrofiju, sa izuzetno visokom granicom i do 1,8 g dnevno.

Takođe nije naučno dokazano da je veći unos proteina štetan za jetru. Naravno, i opet, ovde govorimo samo o ljudima sa zdravim bubrezima i zdravom jetrom.

Višak proteina, posebno u restriktivnim dijetama ugljenih hidrata i masti, može zaista izazvati nepotreban stres, čak i kod zdravih ljudi

Ovde vidimo još jednu zabludu kauzalnosti, zasnovanu na pogrešnoj ideji da su masti loše, da ako imate dijetu sa manje ugljenih hidrata morate povećati protein. To je jedini preostali makronutrijent. Ne slažemo se sa nekoliko tačaka Dukan dijete, na primer, ili s bilo kojom drugom “Protein Diet”. Jedan pogrešan zaključak vodi do drugog. To je i razlog zašto i izraz low carb nije odgovarajući. Više odgovara izraz low carb high fat ili LCHF.

Кada pretvorite ovaj višak proteina u energiju, nusprodukt ovog procesa je amonijak. Amonijak je vrlo toksičan za naše telo i potrebne su nam masti i ugljikohidrati kako bi se pravilno pretvorili u ureu. Ako telo naiđe na poteškoće tokom ove transformacije, to će rezultirati nepotrebnim stresom za vaše bubrege i jetru. Ovaj fenomen se naziva toksičnost proteina i javlja se samo kod zdravih ljudi koji imaju uravnoteženu ishranu sa prekomernom i nepotrebnom količinom proteina. Ali ovaj stres neće nužno oštetiti bubrege i jetru, mada još uvek može izazvati brojne simptome povezane s viškom amonijaka u tijelu.

Dakle, da zaključimo naglašavanjem, ovaj stres nije neophodan, ni za gubitak težine ni za dobijanje mišićne mase. Prihvatanje mitova za činjenice najveće je usporavanje napretka svakog ljudskog bića i čovečanstva u celini.

10
Ostavite komentar

avatar
10000
3 Grupirani komentari
7 Odgovori unutar grupe
0 Pratitelji
 
Komentar koji izaziva reakcije
Najaktivniji komentar
7 Komentatori
LogičarotpisaniDujeEmiliano ZapataTrubadur Zadnji aktivni komentator
  Pretplati se  
najnoviji najstariji najviše ocjenjeniji
Obavijest
Emiliano Zapata
Gost
Emiliano Zapata

Oprostite, imam pitanje ako se vec odlucujute objavljivati i ovakve clanke, temeljite li ih na vlastitim iskustvima, vlastitim istrazivanjima ili se puzdajete u neki drugi izvor? Pitam cisto sto kroz povijest neke namirnice malo valjaju, malo ne pa me zanima kako ste vi dosli do “istine”???

otpisani
Member
otpisani

Jako dobro pitanje…

Trubadur
Gost
Trubadur

Sve što je izpod 1.5 g na Kg telesne težine uzrokuje gubljenje mišišne mase…. I što je osoba starija, toliko više joj treba proteina, pošto je absorbcija slabija….Inače je dosta težko, konstantno jesti toliko veliku količinu proteina, da bi to imalo zdravstvenih posljedica….

Lucija
Gost
Lucija

Trubadur
Naravno. Osim što želja za mesom neki put može biti indikator manjka željeza. Nisam tehnički nikad imala taj problem. Ipak se smatra da ne bi bilo lošd da žena u fertilnoj dobi ‘šljukne’ bočicu željeza 2 x godišnje…ima stotinjak vrsta anemija.
Proteini su prava hrana, s povrćem.
Čak se smatra da je smanjeni unos proteina (meso, riba, jaja), uzrok preranog starenja…
Tu i tamo voćkicu, orahe ( orasi, mislim baš naši orasi), smatraju se super- hranom…

ja sam
Gost
ja sam

multivitamini za muske se prave bez zeljeza, iron free
ovaj tekst o proteinima mi nista nije jasan, sve neke krajnosti, ali ja bar njima nikada i nisam verovao, najbolje raznovrsno i sareno

Trubadur
Gost
Trubadur

Luce, nema šta, da se doda… Ko što kažeš… Osim možda, da su iznutrice, posebno jetra, daleko prehransko najobilnije jelo… Ako netko ne zna… Jetra ima čak više C vitamina od jabuke….U biti, su tri stvari, koje ako jedeš nemaš večeg problema… Jaja, jetra i sardine….I ako dodaš još povrče ( ono iznad zemlje), bi to bilo to…

otpisani
Member
otpisani

Ja se bar nadam da se Admin nasmijao na moj vic prije nego mi je obrisao komentar i da je vic, bio razlog za brisanje (?), ali vic je bio samo asocijacija na ovaj članak u kome autorica (po meni) u stvari ne poznaje funkciju proteina (a piše o njima) …jer napisati da se “višak” proteina pretvara u šećer a zatim taj šećer pretvara u masnoće u vidu naslaga u tijelu, zaslužuje brisanje tog članka a ne brisanje mog komentara. (“Drugim rečima, ako vaše telo ne koristi belančevine, višak se može pretvoriti u šećer i pohraniti šećer kao masno tkivo.”)???… Pročitaj više »

Duje
Gost
Duje

Autorica je u pravu isto kao i vi. Od proteina (bjelančevina) po potrebi u metabolizmu može nastati i glukoza za energetske potrebe iako je primarna svrha proteina građevna. . Jetra napravi tzv. GLUKONEOGENEZU i eto glukoze. Ljudski mozak više voli glukozu kao izvor eneregije nego ketone mada koristi oboje. Ljudski organizam, tj. mitohondriji u stanicama se mogu prilagoditi i stvarati energiju iz različitih izvora hrane. Evoluirali smo kao svejedi, jedino celulozu ne možemo probaviti, šteta, trave ima u izobilju😂 Tako primjerice sprinteri na 400 m savršeno funkcioniraju u potpuno anaerobnim uvjetima anaerobne glikolize i toleriraju laktate i preko 20 mmol/l.… Pročitaj više »

otpisani
Member
otpisani

Duje
Autorica je napisala da će višak proteina biti pretvoren u šećer i da će onda taj šećer biti pretvoren u masnoću – POGREŠNO!
GLUKONEOGENEZA – proses gdje se mliječna kiselina, glicerol i glukogene aminokiseline(esencijalne) pretvaraju u glukozu (a to nisu proteini) dakle- OPET POGREŠNO!

Logičar
Gost
Logičar

Duje je u pravu, a ti Otpisani bolje da se makneš Wikipedije, jer tamo nećeš naći istinu, nego samo dio nje.

Zaroni malo u pojam “glukoneogeneza”.

Da ti pomognem. Odakle dolaze aminokiseline koje jetra obrađuje?

Prijatelju sve što čitaš, čitaš pogrešno.

POVEZANE VIJESTI

Izbornik