EU nema plan za život bez jeftine ruske energije, pa šta se dalje dešava?

Spoljnotrgovinski bilans Njemačke u maju pokazao je deficit od milijardu eura. Ovo je navelo mnoge analitičare da dovode u pitanje budućnost ekonomije zemlje i izglede za Evropsku uniju uopšte.

Ni tu se ne zaustavljaju loše vijesti. Od 3. jula, ukupna globalna tržišna kapitalizacija Njemačke, što znači ukupni udio njemačkih kompanija na globalnim berzama, bila je na istorijskom najnižem nivou od 1,97%. U međuvremenu, 5. jula euro je pao na najniži nivo u odnosu na američki dolar od 2002. godine.

Robin Brooks, glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije, prilično je dobro sumirao situaciju u vezi s njemačkom trgovinom. „Njemački model rasta bio je uvoz jeftine energije iz Rusije, korištenje toga za sklapanje proizvedene robe i izvoz te robe u ostatak svijeta. Dok Njemačka sada traži nove dobavljače energije, njen trgovinski bilans i bilans eurozone će izgledati ružno”  , napisao je on na Tviteru.

Pitanje je da li je ovaj pad trajan ili ne. Michael Pettis, profesor finansija na Univerzitetu u Pekingu, također je na Tviteru podijelio svoje mišljenje, ali je rekao da njemački trgovinski deficit nije toliko historijski. “Njemačka će sa trajnih viškova preći na trajne deficite samo ako je došlo do trajnog povećanja njemačkih investicija ili trajnog smanjenja njemačke štednje”  , rekao je.

Pettis je nastavio da se nijedna od ovih stvari nije dogodila, pri čemu je prva “malo vjerovatno”, a druga nema “ništa veze s nedavnim prilagođavanjem njemačkog trgovinskog bilansa”. Zbog toga smatra da je situacija privremena.

Čini se razumnim, međutim, da postoji jasna korelacija između rasta cijena energije i ovog udarca po njemačku proizvodnju. Rast cijena energije također podrazumijeva smanjenje ušteda zbog inflacije. Dana 7. jula, sused Nemačke,  Češka Republika, prijavio je spoljnotrgovinski deficit od skoro milijardu dolara – što jača korelaciju između rasta evropskih cena energije i nižeg izvoza.

Dakle, čini se da je glavni problem upravo ono što je Brooks iznio, odnosno izvor energije EU. Ako se zaista jeftina ruska nafta i gas trajno isključe iz EU, onda će logično da će efekti toga na ekonomije EU biti trajni – osim ako, u vrlo malo vjerovatnom scenariju, ne ponude alternativne ponude koje su i dovoljne i po uporedivim cijenama.

Jedno rješenje na stolu je da EU uvozi tečni prirodni plin (LNG) iz Sjedinjenih Država. Međutim, isporuke američkog LNG-a u EU i Veliku Britaniju već su porasle otkako su počele političke tenzije između Evrope i Rusije. Prema američkoj Upravi za energetske informacije , SAD su izvezle 74% svog LNG-a u Evropu u prva četiri mjeseca 2022. godine, što je više u odnosu na 34% prethodne godine. Ali to očigledno nije bilo dovoljno da evropske cijene energije budu stabilne.

Ovo postavlja fundamentalno pitanje, a to je da li Evropska unija zaista može priuštiti da zadrži svoje sankcije Rusiji. Ekonomski modeli članova jednostavno nisu kompatibilni sa realnošću koju njihove sankcije stvaraju, a to već šteti dobrobiti ljudi i dovodi do društvenih i političkih nemira.

Spoljna politika Evropske unije trebalo bi da sledi doktrinu „strateške autonomije“, ali ovo što se dešava nije ni strateško ni čin autonomije. Bez sumnje je situacija u Ukrajini zastrašujuća i navela je Evropljane da dovode u pitanje postojeću sigurnosnu arhitekturu regiona, ali, ako je najnoviji strateški koncept NATO-a ikakva sugestija, pucanj se javlja iz Vašingtona.

Poznati stručnjak za međunarodne odnose John Mearsheimer nedavno je u svom govoru požalio da  će „Historija suditi Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima s velikom oštrinom zbog njihove glupe politike prema Ukrajini“. Zapravo, preovlađujuća saveznička politika prema Ukrajini čini sve kako bi osigurala da se sukob produži – što ima dvostruku prijetnju uništenja Ukrajine i narušavanja budućih ekonomskih izgleda Evrope.

To je zato što što duže traje sukob, ili ako se nastavi u nedogled, to znači da će bifurkacija između Rusije i Zapada biti trajna. I logično slijedi da će to uticati na ekonomski model evropskih zemalja, posebno Njemačke. Ako je to eventualnost kojoj idemo, onda sudbina EU postaje pitanje.

Ljudi u glavnom gradu Češke, Pragu, već počinju da se šale da će Evropa za nekoliko godina biti ništa više od letnjeg mesta za odmor Amerikanaca i Kineza. Ali ima li zaista dovoljno poslova u turističkoj industriji za sve nas ovdje? I možemo li svi izdržati zimu van sezone?

Šalu na stranu, vjerujem da je njemački trgovinski deficit značajan. Za nekoliko dana trend bi mogao biti izraženiji ako bi i druge industrijske evropske zemlje prijavile slične deficite. U najmanju ruku, ovo bi trebalo da zvuči alarm o tome kakvi su dugoročni planovi Evropske unije u odnosu na Rusiju i da li evropska industrija može preživjeti sa sankcijama na rusku energiju.

Kladim se da ne može. I ovo samo pokazuje koliko je slepo praćenje spoljne politike Vašingtona destruktivno, uvek iznova, za Evropu.