Deo postavke bečkog Sigmeund Freud muzeja gostuje u Beogradu u i galeriji Kolarčeve zadužbine predstaviće posetiocima žene, koje su dale značajan doprinos utemeljenju danas najpopularnijeg dela psihologije – psihoanalizi. Među njima, Anna Freud, Emma Eckstein, Marie Bonaparte i druge, čije biografije čine postavku izložbe nazvane „Dakle ovo je jači pol“.
Sinonim psihoanalize je kauč, na kome pacijent ležeći govori o svojim osećajima. Terapeut sluša, ne osuđujući želje, fantazije, sećanja, strahove ili depresije pacijenta, već im nalazi uzroke, vezu sa stvarnim životnim pojavama i metodama psihoanalize nalazi način da otkloni uznemirujuće osećaje iz iskustva i sećanja. Psihoanaliza je međutim i mnogo više od terapije, ona je i nauka i metod u ispitivanju ljudskog mišljenja i ponašanja.
Anna Freud, se smatra osnivačem dečje pshihoanalize. U njenim bolnicama, prvo u Beču a kasnije u Londonu, svi zaposleni su bili obučeni kako da u svakom obliku dečjeg ponašanja prepoznaju osećanja i motive koji ga izazivaju. Bavila se metodom pristupa deci koja se nađu u posebno teškim situacijama, ratu ili u dugotrajnim bolničkim terapijama kao i u specijalnim sudskim postupcima.
Teorije iz njenog rada “Ego i mehanizmi odbrane“ i danas se primenjuju u terapijama, iako psihoanaliza doživljava stalne promene, dajući prednost tumačenjima pacijenta u odnosu na tumačenja analitičara. Kao posebno čest mehanizam odbrane ega i kod dece i odraslih, Anna je vrlo rano uočila identifikaciju. U nekim tekstovima metod se naziva i „Identifikacija sa agresorom“, a predstavlja prihvatanje navika i stavova okoline kada se pojedinac nađe u novoj sredini, školi ili radnom mestu, a potiče od straha da ne bude odbačen i tako doživi neprijatnost i bol.
Iako često kritikovana da joj u odnosu sa decom nedostaje strogost, Anna svoje pristupe nikad nije promenila. I sama nestašna u detinjstvu, o čemu je Sigmund Freud, njen otac govorio, ona je planetu je zadužila svojim otkrićima u oblasti dečje psihologije. Do svoje smrti 1982. godine u Londonu bavila se proučavanjem dečjih osećanja i potreba.
Do 27. decembra 2016. izložba će biti otvorena za posetioce svakog dana u galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu.
