Čak i ako bi neko uzeo u obzir „dizajnere, organizatore, nadglednike“ i druge radnike angažovane na cijelom projektu izgradnje piramide, njihov broj bi i dalje bio manji od 7000, pretpostavlja istraživač.
Velika piramida u Gizi, jedno od legendarnih Sedam čuda drevnog svijeta, odavno plijeni pažnju naučnika koji razmišljaju o tome koliko je radnika bilo potrebno da se podigne ova masivna građevina teška približno 6 miliona tona i koja se sastoji od oko 2,3 miliona blokova krečnjaka i granita.
Ipak, dok je Herodot pisao da se oko 20.000 ljudi trudilo da dovrši taj projekat tokom 20 godina, a britanski fizičar Kurt Mendelssohn 1971. smanjio je ove brojke na „70.000 sezonskih radnika i do 10.000 stalnih zidara“, još jedan istraživač, profesor Vaclav Smil tvrdi da „možemo učiniti više koristeći jednostavnu fiziku“.
„Energija potrebna za podizanje mase blokova iznad nivoa tla jednostavno je proizvod ubrzanja usljed gravitacije, mase i centra mase, koji u piramidi iznosi jednu četvrtinu njene visine“, objasnio je Smil. “Masa se ne može precizno odrediti, jer zavisi od specifične gustine krečnjaka i maltera iz Ture koji su korišteni za izgradnju konstrukcije. Pretpostavljam da je prosječno 2,6 metričkih tona po kubnom metru, otuda ukupna masa od oko 6,75 miliona metričkih tona. To znači da je potencijalna energija piramide oko 2,4 biliona džula.”
Profesor je zatim nastavio da procjenjuje da je muškarcu od 70 kilograma potrebno „oko 7,5 megadžula dnevno“ da bi održao „bazalni metabolizam“.
“Stalnim naporima ta će se cifra povećati za najmanje 30 procenata. Oko 20 procenata tog povećanja pretvorit će se u koristan rad, što iznosi oko 450 kilodžula dnevno. Podjela potencijalne energije piramide sa 450 kilodžula znači da je bilo potrebno 5,3 miliona radnih dana za podizanje piramide“, tvrdio je Smil. „Ako se radna godina sastoji od 300 dana, to bi značilo skoro 18.000 ljudskih godina, što, tokom 20 godina, podrazumijeva radnu snagu od oko 900 ljudi“.
Profesor je takođe izračunao da je bilo potrebno oko 2.500 muškaraca da “postave kamenje na strukturu u izgradnji, a zatim ih izravnaju”.
„Čak i ako bismo taj broj udvostručili ako bismo uzeli u obzir dizajnere, organizatore, nadzornike i radnu snagu potrebnu za transport, popravku alata, izgradnju i održavanje stambenog prostora na terenu, kao i za kuvanje i pranje veša, ukupan broj bi i dalje bio manji od 7.000 radnika“, pretpostavio je Smil.
