Život norveškog šahiste Magnusa Karlsena pokazuje kako šah ne mora biti sport za strogo disciplinovane i knjiški orijentisane šahiste, već je ponekad potrebno osloniti se na inuticiju i iskustvo kako biste pobedili.
Ponekad nam se čini da neki ljudi lako postanu popularni i uspešni. Dok je nekima potrebno da provedu godine učenja i vežbi, drugima kao da sve ide od ruke, bez mnogo truda. Nešto slično ćemo videti i u novom filmu o norveškom šahisti Magnusu Karlsenu. Film govori o odrastanju mladog šahiste od njegovog najranijeg detinjstva, kada je počeo sa igranjem šaha, pored ostalih dečjih aktivnosti.
Njegov otac objašnjava kako je bio veoma čudno dete kao mali. Dok su ostala deca volela da se igraju, Magnus je razvijao neku neobičnu veštinu intuitivnog razmišljanja. Njegovo neobično ponašanje išlo je toliko daleko da je otac bio zabrinut za njegov razvoj. Već sa četiri godine, čitajući knjigu o državama, pokazao je da razume o kojoj se državi radi i kako izgledaju njihova obeležja. Negde u to vreme otac mu daje šah i uči ga da igra.
Sa 22 godine postaje svetski šampion u šahu, što je za sve njegove u porodici bio potpuno logičan put. Ipak, za razliku od ostalih šahista koji su marljivo i disciplinovano razvijali svoj talenat, Magnus se u šahu oslanjao isključivo na svoju intuiciju i radoznalost, kao i na sve ostalo u životu. Nije mnogo mario za knjige o šahu i teorije. Šta više, otac prepričava kako je prvi učitelj šaha rekao da će Magnus propustiti šansu da razvije talenat zbog lenjosti i nezainteresovanosti. Njegove strepnje ipak se nisu obistinile.
Sam Magnus je o šahu govorio kao o izazovu. Tvrdio je da će ga napustiti onda kada mu postane dosadan i bez motivacije, što se još nije dogodilo. O svemu ostalom pogledajte u dokumentarnom filmu o njemu koji izlazi u novembru.
