Borba protiv nasilja nad ženama se nastavlja i mora biti sve veća. Srbija je zemlja u kojoj se godinama stopa svakog kriminala smanjuje koliko je to moguće, samo nasilje nad ženama raste. Da li su se žene osmelile pa tek sada prijavljuju nasilnike ili muškarci postaju sve nasilniji – još uvek nije poznato.
Važno je znati da postoji nekoliko vrsta nasilja od kojih se izdvajaju 3 najznačajnija a to su: fizičko, psihičko i ekonomsko nasilje. Fizičko nasilje se odnosi na fizičko maltretiranje ženske osobe, koje obično kreće od jednog šamara, a nekad se, nažalost završi i ubistvom. Psihičko nasilje je širok pojam, od ponižavanja i naređivanja do kompletne kontrole, tipa ‘gde si bila?’, ‘šta si radila?’, ‘daj telefon da proverim’, zvanje prijateljica radi provere itd. a ekonomsko nasilje se vrši po više principa, od ponižavanja ukoliko žena zarađuje manje od muškarca, do ponižavanja ako zarađuje više, gde bude optužena da koketira sa šefom, da radi neke nemoralne radnje kako bi dobila povišicu i sl. a nije redak slučaj da se, kod ekonomsko zavisnih žena, tj. žena koje nemaju svoje primanje, muškarac odnosi prema njima nasilno, prigovara im za kupovinu, određuje koliko novca mogu uzeti…Sve to prati konstatno psihičko nasilje koje veoma nepovoljno utiče na psihofizičko stanje žene koja nasilje trpi.
Femicid
Femicid je, ukratko rečeno, ubistvo žene zato što je žena. Femicid spada u najgori oblik nasilja nad ženama koje proizilazi iz rodne nejednakosti. Prema podacima koje je iznela Sigurna kuća, femicid godišnje ubije jednak broj žena kao i kancer, u starosnoj grupi od 15 do 44 godine. Da nevolja bude veća, žene ne ubijaju samo mužev, već i svekrovi, bivši muževi pa čak i sinovi, što je najdrastičnije, no, nije nepoznanica da žene ubijaju i zetovi i drugi muški članovi porodica. U Srbiji, svake godine ima između 20 i 30 žena, žrtava femicida, a u poslednjih deset godina, prema statistici, ubijeno je čak 327 žena, samo zato što su žene!
Kako pomoći žrtvi?
Vrlo je važno znati da žrtva dugo trpi i da neće lako potražiti pomoć. Neke nažalost pomoć ne zatraže nikad, neke kada je već suviše kasno i kada im je psihofizičko stanje drastično narušeno. Ljudi kada primete nasilje trebalo bi da reaguju, da ostvare kontakt sa žrtvom i pruže joj, prvo poverenje a zatim da, zajedno sa njom naprave plan kako će se iz toga izvući. Najgore je ćutati jer su to ”njihova posla”. Mnogo ljudi je bilo svedok neke vrste nasilja, npr. stojite na autobuskoj stanici i čekate bus, momak viče na devojku, vuče je i udara, vi se samo sklonite s tog mesta, jer, nećete probleme. Sad, zamislite da se to dešava vašoj majci, sestri ili kćerki, kako biste okarakterisali ljude koji su se prosto sklonili? Nisu hteli da pomognu vašoj dragoj ženskoj osobi. Ne smemo ne reagovati. Ne smemo ćutati. Ne smemo se držati po strani! Borba protiv nasilja nad ženama mora postati još aktivnija!
Mediji kao podrška
Mediji se moraju uključiti kao neko ko će podizati svest o borbi protiv nasilja nad ženama iz dva razloga. Prvi je da će podstaći žrtve da se obrate za pomoć, a drugi je da će podići svest kod ostalih ljudi da budu spremni da podrže žrtve pa čak i da prvi reaguju, da ponude pomoć. Pored toga, mediji bi trebalo da apeluju na nadležne organe da donose zakone, da sprovode zakone, da kazne budu što oštrije i srazmerne zločinu.
Ovog 25. novembra želimo da borba protiv nasilja nad ženama bude plodotvorna a da se nekih narednih godina, ovoga datuma sećamo samo po uspesima u toj borbi, a da živimo u društvo koje ne ubija žene, u svakom smislu!