Iako bi svaki hrišćanin na ulici, a neko neverujući možda i pre, rekao da su “svi muslimani isti”, razlika među tih 1,6 milijardi ljudi (oko 22% svetske populacije) je tolika da se može reći da su, recimo, suniti i šiiti dve različite religije. Jaz između njih je mnogo veći nego između katolika, protestanata i pravoslavnih hrišćana.
Islamska zajednica se podelila 30 godina nakon Muhamedove smrti. Verovanja šiita usredsređena su na lik Alija. Kao poslanikov rođak, zet, on je bio i prvi musliman muškarac. Bio je i poslednji u nizu od četiri pravoverne halife koji su nasledili Poslanika kao vladari unutar islama. Alijeva harizma, koja je podrazumevala viteštvo i mudrost, je besprekorna. Poslanik je o njemu govorio: “Ja sam grad znanja, a Ali je njegova kapija”. Ali, njegova žena Fatima, i njihova dva sina mučenika, Hasan i Husein, predstavljaju glavne ličnosti u šiitskoj tradiciji. Njih u velikoj meri poštuju i suniti. Šiiti veruju u to da je Poslanik izabrao Alija za svog naslednika i da je on zbog toga bio i prvi halifa. Ali je jedini halifa koga prihvataju i šiiti i suniti. Šiiti odbacuju prva tri halifata pod vođstvom Abu Bekra, Omera i Osmana. (Šiitska manjina, zaidi, prihvataju, međutim, prve tri halife zajedno s Alijem).
Glavna podela je na sunite (85% muslimana), šiite (10%), a ima i manjih sekti od kojih su najznačajniji haridžije, religijska preteča današnjim talibanima. Suštinske razlike između njih su minimalne i tiču se običaja i prakse. Ima tu i nekih drugih razlika u nijansama, često zasnovanih na kulturnim faktorima, s malo doktrinarnog značaja… Šiiti su skoncentrisani u Iranu, južnom Iraku, i Južnoj Aziji. Odlikuje ih osećanje ekskluzivnosti. Prema učenjacima iz redova šiita, oni sebe vide kao “izabrane” koji žive među masom muslimana. Domovina šiita je ostala u regionu u kome su umrli Ali i Husein, a to su današnji Irak i Iran. U ostalim zemljama preovladavaju suniti, kao i u našem regionu, u BiH i Albaniji.
Prevara