Moderne Olimpijske igre obnovljene su 1896. godine naporima Pjera de Kubertena. Pre ovoga bilo je više pokušaja obnove Igara, ali ti pokušaji nisu imali snagu da prerastu u međunarodni pokret.
Nakon mračnog srednjeg veka period humanizma i renesanse doveo je do povratka vrednostima ljudskog tela i do obnove antičkih vrednosti. Sa kulturnim uzdizanjem obnavljala se i svest o značaju fizičkog vežbanja. Istaknuti pedagozi su ukazivali na značaj Olimpijskih igara i na potrebu njihove obnove.
Pokušaja obnove Olimpijskih igara bilo je više, ali nijedan od njih nije bio dovoljno snažan da preraste i međunarodni pokret. Najozbiljniji pokušaji su zabeleženi tokom19. veka u Skandinaviji i u Engleskoj. U Grčkoj je takođe bilo pokušaja organizovanja sportskih takmičenja po uzoru na Olimpijske igre, naročito u jeku nacionalnog oslobođenja.
Odlučujuću ulogu u obnovi Olimpijskih igara odigrao je Pjer de Kuberten koji je sav svoj imetak i entuzijazam uložio u širenje olimpijske ideje. Tako su se stekli uslovi da se juna 1894. održi prvi međunarodni skup na kojem se raspravljalo o obnovi Olimpijskih igara. To je zapravo bio i Prvi kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta. Tada je odlučeno da se prve obnovljene Olimpijske igre održe 1896. godine u Atini. Dogovoreno je i da se Igre održavaju svake četvrte godine u drugoj državi. Za prve Olimpijske igre napisana je i olimpijska himna. Tekst je napisao Kastis Palamas, a muziku Spiras Samaras. Tokom vremena Olimpijske igre su se menjale i napredovale. Određena je i olimpijska zastava na beloj pozadini na kojoj se nalazi pet povezanih krugova koji simbolizuju pet kontinenata. Krugovi su različitih boja i to: plave, žute, crne, zelene i crvene. Pjer de Kuberten je napisao i tekst olimpijske zakletve koju na ceremoniji otvaranja čita zaslužni sportista zemlje domaćina. Prvi put je pročitana na 1920. na Olimpijskim igrama u Anversu, u Belgiji, a izgovorio ju je belgijski mačevalac Viktor Bue. Tekst olimpijske zakletve: “Obećavam u ime takmičara, da ćemo se na Olimpijskim igrama boriti časno i poštujući propise takmičiti se viteški za slavu sporta i čast naših ekipa.” Osnivačkim aktom nije bilo predviđeno takmičenje žena, ali je ovo brzo ispravljeno i one se takmiče već od drugih Olimpijskih igara 1900. Održavanje modernih Olimpijskih igara u početku se poklapalo sa održavanjem Svetske izložbe u nekoj zemlji. U čast porekla Olimpijskih igara grčka zastava i sportisti Grčke imaju posebno mesto na defileu otvaranja.
Pravo učešća na Olimpijskim igrama bilo je u početku predviđeno samo za sportiste amatere, ali se sa razvojem biznisa i marketinga to sve manje smatra pravilom. Na Olimpijskim igrama nastupaju i profesionalci poput tenisera i NBA zvezda. Olimpijske igre su postale poligon za stvaranje velikog profita. Novac koji se vrti oko prava TV prenosa i reklama meri se milijardama dolara. Otuda i ne čudi veliko zalaganje zemalja kandidata u kampanji za dobijanje organizacije. Olimpijske igre su idealna prilika za promociju neke zemlje, njeno otvaranje svetu, prijem velikog broja ljudi i modernizaciju sportske i druge infrastrukture.
Iako Olimpijske igre donose veliku radost pobednicima i čast zbog samog učešća, ne treba zaboraviti da su u prošlosti bivale zloupotrebljene na najbrutalnije moguće načine. Ova napomena je podsetnik da treba razmisliti i očuvati izvornu olimpijsku ideju o jednakosti i važnosti učestvovanja, kako bi one opet predstavljale svojevrstan praznik sporta, tokom kojeg će sportisti težiti pomeranju spostvenih granica vođeni geslom: “Brže, više, bolje!”
