Jodirana so je redovna trpezarijska so koja je obogaćena jodom u tragovima, esencijalnim mikronutrijentom koji utiče na brojne ključne procese u organizmu.
Šta je jodirana so?
Jodirana so je oblik normalne kuhinjske soli (natrijum hlorida) koja uključuje izuzetno malu količinu jodnih soli. Ovo se obično vrši prskanjem obične soli kalijum jodatom, što je praksa koja se primjenjuje od 1920-ih. Iako je so u moderno vrijeme postala mnogo širi pojam, s opcijama poput himalajske ružičaste soli, kamene soli i morske soli, većina ljudi i dalje koristi jodiranu so u svom domu. Većina kuhinjske soli na koju naiđete u domaćim i komercijalnim okruženjima biće jodirana.
Jodirana so nasuprot nejodiranoj soli
Jedina razlika između jodirane i nejodirane soli je sadržaj joda koji je uključen u prvu. Nejodirana so i dalje organizmu daje natrijum, koji je neophodan za ravnotežu tečnosti u organizmu i razne druge procese. Dalje, jod može vizuelno djelovati na hranu kada je oksiduje; prouzrokovaće tamnjenje hrane, tako da za ljude koji uživaju u kiseloj hrani ili pravljenju rastvora često se preferira nejodirana so, jer neće promijeniti boju ili izgled hrane.
Zašto se koristi jodirana so?
Primarni razlog zašto je jodirana so postala toliko sveprisutna u kuhinjama i restoranima širom svijeta je da može da spriječi niz zdravstvenih stanja, uključujući i nedostatak joda. S obzirom da je so univerzalni sastojak mnogih kuhinja i recepata, dodavanje esencijalnog hranljivog sastojka u malim količinama može biti efikasna mjera javnog zdravlja za sprječavanje mnogih efekata nedostatka joda.
Nedostatak joda
Nedostatak joda često karakteriše gušavost, povećanje štitne žlijezde na vratu koje nastaje kada tijelo pokušava da dobije više joda. Simptomi ovog nedostatka su prilično ozbiljni, jer je tiroksin neophodan za pravilan neurorazvoj i u materici i kod novorođenčeta. Takođe može dovesti do endemične gušavosti ako se ne liječi, kao što je objašnjeno u izvještaju Biltena Svjetske zdravstvene organizacije. Rašireni nedostatak joda u ljudskoj ishrani prepoznat je kao globalno zdravstveno pitanje početkom 20. vijeka. Veliki potencijal da jodiramo većinu soli bio je potencijalno rješenje.
Tijelo ne može proizvesti jod, ali je ključna komponenta hormona štitnjače (tiroksin), koji zauzvrat ima ključnu ulogu u mnogim našim metaboličkim procesima. Stoga moramo dobiti potrebnu količinu joda iz hrane koju jedemo; neki od najčešćih izvora joda uključuju morsku hranu i druge izvore hrane uzgajane na kopnu koje je nekada bilo pod vodom.
Ako ne uspijemo da unesemo dovoljno joda u našu ishranu, nastaće nedostatak joda.
Mjere opreza
Iako je sprječavanje nedostatka joda svakako važno za vaše cjelokupno zdravlje, ne želite da pretjerate sa unosom soli. Dnevna preporučena količina joda u našoj ishrani iznosi otprilike 150 mikrograma, a to se može nabaviti u samo pola čajne kašike jodirane kuhinjske soli. Većina dijeta uključuje puno više od pola kašičice soli dnevno. Razlika je da li ljudi kuvaju sami ili kupuju pripremljene obroke. Međutim, višak soli u ishrani može dovesti do visokog krvnog pritiska. Dobar unos joda je važan, ali moderiranje vašeg ukupnog unosa soli takođe je presudno za vaše zdravlje.
Jod ne pomaze samo kod tiroidne žlijezde. https://youtu.be/kxUDlfZmKIQ
Kamenu sol izbjegavati jer može sadržavati soli teških metala, koristiti samo morsku sol.
Jodirana so je relativno beskorisna kao izvor joda. Amerikanci su pre 1950. god. vršili jodiranje hleba, što je bilo daleko efikasnije, jer se jod iz hleba daleko bolje apsorbovao. Po istraživanjima koje su sproveli, stepen apsorpcije joda iz soli je tek nekih 10%, što znači da je priča o 150mcg joda iz pola kašičice soli dnevno čista glupost. Nasuprot tome stepen apsorpcije joda iz jodiranog hleba je nekih 90%… Bilo kako bilo 99% zapadne populacije koja ne živi u neposrednoj blizini mora ima deficit joda, a samim tim i nedovoljno tiroksina. Sama brojka od 150mcg kao dnevna doza joda, koju nudi zvanična medicina ( farmacija??) je zapravo ekstremno mala i nedovoljna, kao i sastav suplementa (samo kalijum jodid kojim se jodira so). Dokazano je da organizmu treba i elementarni jod i jodidi, jer organizam ne može da konvertuje ova dva oblika joda jedan u drugi – zbog toga je povidon… Čitaj više »
So? Ma tko li ti je dao dozvolu da tu išta i pišeš…
I da, so NIJE uzrok hronično povišenog visokog pritiska, nego šećer ( i visok insulin) koji izaziva oštećenja krvnih sudova (aterosklerozu).
Dakle kada čujete savet od zvanične medicine (farmacije ??) – “ne jedite slano i masno i bićete zdravi” samo uradite sve naopako – ne jedite skrob i šećer i bićete zdravi…!!!
Vjetrosolana , nova tehnologija eksploatacije minerala mora i Microsoft prehrambene industrije ! Kemijska struktura morske vode i krvne plazme je vrlo slična. Kod proizvodnje soli za hranu cilj je napraviti kristala najsličniji kemiji mora. Riješenje je solni cvijet.
Jod ulazi u organizam i putem kože! I za to vjetrosolana ima riješenje; morsko ulje.
Solni Cvijet Ramova , najbolja sol za prehranu.
Slobodno potražite internetom. Slike sve govore.
A Redakciji preporučam da obradi temu vjetrosolane.
Po dr. Sircusu (drsircus.com) čovječiji organizam prije 2. sv. rata sadržavao je od 5 do 8 puta više joda nego što je to danas slučaj. Kako je jod potreban za cca 200 do 300 procesa u organizmu (ne samo za tiroksin odn. štitnu žlijezdu), danas uobičajena vrijednost 150 mcg vjerojatno je preniska. Jednostavan test je razmazati jednu kap Lugolove otopine npr. na koži podlakta, pa ako fleka nestane u manje od 8 sati manjak joda je ozbiljan. Ako nestane u 12 sati, manjak nije toliki ali je još uvijek tu. Tek ako nestane u više od 12 sati situacija s jodom je kolko-tolko normalna.Sircus preporučuje uzimanje Lugolove otopine (5% joda i 10% kalijevog jodida) najmanje godinu dana da se popune rezerve u organizmu. Počinje se sa 1 kapi dnevno u dva deca vode, poslije par dana prelazi se na 2 kapi, pa opet poslije par dana na tri itd.