”Hipertenzija belog mantila” podrazumeva registrovanje povišenog arterijskog krvnog pritiska isključivo u lekarskoj ordinaciji.
Osobe koje imaju hipertenziju isključivo tokom posete lekaru doživljavaju boravak u ordinaciji kao značajan stres. Problem tzv. hipertenzije belog mantila je u tome što postoji velika mogućnost propisivanja lekova za lečenje hipertenzije osobama kojima to zapravo nije potrebno.
Strah od belog mantila
Da bi se odlazak kod lekara pretvorio u mučno iskustvo kod mnogih ljudi nije potrebno dugo čekanje ili neljubazno medicinsko osoblje. Kada se pomešaju neprijatnost od mirisa dezinficijenasa i strah od onoga što će lekar reći, rezultat može biti izraziti stres kod pacijenta. Mnogi pojedinci i ne doživljavaju boravak u lekarskoj ordinaciji posebno dramatično, ali su svesni da im je ipak u osnovi neprijatno. Ovo su neki od osnovnih razloga zbog kojih u lekarskoj ordinaciji mogu redovno biti registrovane povišene vrednosti krvnog pritiska, dok vrednosti izmerene u kućnim uslovima spadaju u normalne. Sasvim je jasno da problem nastaje ukoliko pacijent krvni pritisak meri isključivo kod svog lekara. Nakon određenog broja poseta biće mu propisani lekovi protiv povišenog krvnog pritiska, pa će ovakvi pacijenti terapiju uzimati bespotrebno.
Hipertenzija – česti, tihi ubica
Pacijenti koji boluju od hipertenzije ovu bolest trebaju shvatiti ozbiljno. Tokom niza godina povišen krvni pritisak oštećuje krvne sudove. Posledice mogu biti fatalne, kao što je to slučaj kod opsežnog infarkta srčanog mišića ili šloga. Hipertenzija odraslih osoba podrazumeva stanje kod kojeg je arterijski krvni pritisak stalno iznad vrednosti od 140/90 mm živinog stuba.
Broj bolesnika je izuzetno visok. Smatra se da trećina odraslih Amerikanaca, oko 67 miliona ljudi, ima hipertenziju. Korišćenje antihipertenzivnih lekova kod obolelih jeste izuzetno korisno, što se ogleda kroz smanjenu učestalost kardiovaskularnih bolesti. Zastupljenost pacijenata koji imaju stalno povišene vrednosti krvnog pritiska u lekarskoj ordinaciji, ali uredne u kućnim uslovima, također je vrlo visoka. Smatra se da oko 20% pacijenata kod kojih se redovno registruju povišene vrednosti krvnog pritiska kod lekara ima hipertenziju belog mantila.
Kako dijagnostikovati hipertenziju belog mantila
Način da se izbegne pogrešna dijagnoza hipertenzije u slučajevima hipertenzije belog mantila nameće se sam po sebi. Često merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima, zapisivanje datuma merenja i izmerenih vrednosti, kao i dostavljanje podataka lekaru, predstavljaju izuzetno značajne postupke. Postoji i poseban aparat kojim se periodično meri krvni pritisak tokom celog dana, što zapravo predstavlja najbolji način dijagnostikovanja hipertenzije belog mantila. Ovo ambulatorno celodnevno merenje krvnog pritiska se prema navodima stručnjaka nedovoljno koristi i u najrazvijenijim zemljama sveta. Krvni pritisak je u kućnim uslovima lako izmeriti, ali je bitno da to bude i pravilno. Jedna od čestih grešaka jeste merenje krvnog pritiska neposredno nakon fizičke aktivnosti. Ambulatornim celodnevnim merenjem krvnog pritiska mogu se dobiti dragoceni podaci o iznosu krvnog pritiska tokom sna.
Značaj hipertenzije belog mantila
Ukoliko nema potrebe da se uzimaju lekovi, svakako ih je bolje izbeći. Dijagnozom hipertenzije belog mantila upravo se to i postiže. Ipak, smatra se da osobe sa hipertenzijom belog mantila jesu u većem riziku od pojave kardiovaskularnih obolenja u odnosu na osobe sa stalno normalnim krvnim pritiskom. Taj rizik je značajno manji od onog kod bolesnika sa pravom hipertenzijom. Takođe, smatra se da su osobe sa hipertenzijom belog mantila sklone pravoj hipertenziji. Čitava priča postaje složenija zbog činjenice da osobe kod kojih antihipertenzivi odlično deluju, mogu imati u ordinaciji redovno povišene vrednosti krvnog pritiska. Ovo takođe može dovesti do prekomernog propisivanja lekova, iako su vrednosti izmerenog pritiska u kućnim uslovima uredni. Treba dodati da se hipertenzija belog mantila vrlo često može naći i kod dece.
Suprotnost hipertenziji belog mantila
Hipertenzija belog mantila ima svoju potpunu suprotnost. Oko 10% pacijenata kod kojih se mere normalne vrednosti krvnog pritiska u ordinaciji imaju povišene vrednosti u kućnim uslovima. Ovde je jasna opasnost od odsustva prave dijagnoze. Naziv ove bolesti jeste maskirana hipertenzija. Bolesnik sa hipertenzijom belog mantila uzima lekove koje bi trebao uzimati bolesnik sa maskiranom hipertenzijom. Pomalo konfuzno, ali često istinito. U dijagnozi maskirane hipertenzije od najveće pomoći je pravilno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima, kao i dostavljanje podataka svom lekaru. Najbolju metodu u djagnostici ipak predstavlja ambulatorno celodnevno merenje krvnog pritiska.