Naučite o pet tipova hrane koju unosimo u organizam, a o kojima pišu mediji

Tipovi hrane
0

Hrana je ono što vrlo često uzimamo zdravo za gotovo, konzumirajući sve ono što se u prodavnicama prodaje. Poslednjih godina sve više pažnje se obraća na način ishrane, svojstva namirnica i njihovo delovanje. Prvi korak je učenje o tipovima hrane.

Da bismo razumeli principe ishrane, prvo moramo poći od vrste i tipova hrane koju unosimo u organizam. Po jednoj vrsti podele, sva hrana se deli na meso (neki odvajaju ćuretinu i ribu na zasebne kategorije), povrće, voće, semenke, mlečne proizvode, jaja, dečju hranu, minerale i vodu. Drugi polaze od klasične podele na životinjsku i biljnu hranu, u zavisnosti od njenog izvora. Međutim, današnje podele insistiraju na svrstavanju hrane u pet tipova – organsku, celovitu, prerađenu, dijetalnu i vegetarijansku.

Organska – naročito popularna poslednjih godina, organska hrana predstavlja otpor prema sve većoj i nekontrolisanoj upotrebi pesticida, zbog čega se urušava zdravlje krajnjih korisnika. Iako se smatra modom poslednjih desetak godina, koncept organske hrane nastao je još 1940. u knjizi engleskog agrikulturologa o neophodnosti uzgajanja prirodne i zdrave hrane, bez uticaja hemije i bilo kakvog veštačkog dodatka. Danas, organska hrana koristi izvesne vrste pesticida, ali u strogo kontrolisanim uslovima, poštujući karencu. Konačno, nijedan proizvođač ne bi mogao da uzgoji dovoljno vrsta voća i povrća za prodaju da nema makar nekog dodatka u uzgoju. Šta je organska hrana definišu brojni međunarodni zakoni ali i svaka zemlja ponaosob svojim regulativama.

Celovita ili neprerađena hrana – definiše je grupa namirnica koje se konzumiraju u obliku ili najpribližnije obliku u kojem se i nalaze u prirodi. To je hrana koja se ne sprema i ne konzervira. Iako postoje brojna tumačenja šta može pripadati ovoj vrsti hrane, međunarodne institucije je definišu kao voće, povrće, neprerađene semenke, ali i meso i ribu ukoliko nije sušena ili prerađena u fabrici. Jedno je sigurno, ova vrsta hrane puna je antioksidanasa i veoma korisna za zdravlje organizma.

Prerađena hrana – za razliku od prethodne, prerađena hrana je ona koja je u fabrikama konzervirana ili na bilo koji drugi način spremljena za trpezu, uz mnogobrojne dodatke. Problem sa ovom hranom nije što je ona ubrana ili spremljena ko zna kad, već što se za njihovo pakovanje koristi niz dodataka koji su izuzetno štetni za ljudsko zdravlje ako se konzumiraju u velikim količinama. Pored raznih konzervanasa koji čuvaju kvalitet i svežinu hrane, dodaju se i razni aditivi, kako bi mogla duže vreme biti ukusna, zatim soli, šećeri, ugljeni hidrati i slično. Posebno su riskantni „low-fat“ proizvodi (poput mleka, jogurta, žitarica), jer se u procesu odstranjivanja suvišnih masnoća koristi niz aditiva i hemijskih preparata.

Dijetalna hrana – poslednjih deceniju-dve koristi se izraz dijetalna ishrana, koja podrazumeva izbacivanje iz redovne ishrane sve ono što goji ili na bilo koji način ugrožava zdravlje ljudi. Iako su tumačenja različita, ova hrana se bazira na izbacivanju na bilo koji način prerađene hrane, naročito konzervirane ali i pržene u dubokom ulju ili sa previše soli i šećera. Uvreženo mišljenje da treba izbegavati masno može biti i pogubno. Masnoća nije toliko opasna kao ugljeni hidrati, pa je bolje jesti hranu sa prirodnom masnoćom, nego testa, špagete i slično.

Vegetarijanska hrana – ishrana koja se oslanja na konzumiranje voća i povrća. Može obuhvatati nekoliko podtipova, koji su najčešće i faze kroz koje prođu vegetarijanci kada žele da pređu na potpunu vegetarijansku ishranu. Pored odricanja od mesa, oni mogu konzumirati mleko i mlečne proizvode i jaja, mogu se odreći i toga ali zadržati termičku obradu namirnica, dok konačno, postoji i veganska ishrana, koja podrazumeva sirovu hranu, bez meda i testa.

POVEZANE VIJESTI

Izbornik