Jedna mala priča koja može da se prepozna u svakodnevnom životu.
Ide Medo šumom i naiđe na Sovu
Medo: “Zdravo Sovo, kako to da ne spavaš?”
Sova: “Pravo da ti kažem Medo ne spavam danima – muče me ekonomski problemi”
Medo: “Meni ovde ništa nije jasno. Šta se ovo događa? Kao da nisam izašao iz brloga posle zimskog sna već da sam pao sa Marsa.”
Pogleda ga Sova trepćući zbog neprijatne svetlosti
Sova: Dok si ti spavao Lija je preporodila šumu, učinila nam je život mnogo lakšim. Jednog dana je sazvala šumski skup i ljutito povikala: “Ovo više nema smisla – danima pletem čarape i onda mi Zeka plati šargarepom. Šta će meni šargarepa? Došlo je vreme da se modernizujemo, od danas ćemo plaćati ovim kamenčićima. Crveni će biti najjeftiniji, žuti skuplji, a zeleni najskuplji.”
Magarac odmah poskoči
Magarac: “Odlično, znam gde ima puno ovih zelenih…”
“Kako si samo glup” povika Lija, “važiće samo ovi ovde inače bi tržište brzo propalo.”
Magarac se počeša po glavi: “Ali ko garantuje da ti nećeš…”
Lija: “Nisi samo glup nego si i teoretičar zavere – evo Vujo će da sve nadgleda. Ima li neko nešto protiv?”
Sada Medo poče da se češe po glavi, a Sova nastavi: “I sve je išlo kako treba ali je ubrzo nestalo kamenčića.”
Lija opet okupi šumu pa reče: “Nema više dovoljno kamenčića, a mraz je zamrzao i zemlju i potok pa moramo do proleća nešto drugo da smislimo. Evo, ja predlažem da uvedemo nekakav znak – recimo ugazim u blato i napravim otisak na onome ko duguje. A na proleće ćemo da ih operemo i zamenimo kamenčićima.”
Magarac: “Ali tvoje šape su velike…”
Lija: “Šta se ti samo buniš – pa na tebi ima mesta za stampedo.”
Medo pogleda Sovu
Medo: “Sada mi je jasno što si tako izgažena, već sam se uplašio da nije bila neka velika tuča, svi su “pečatirani”. Posle ove priče mi je malo jasnije ali mi nije jasno kako Lija stiže da stavlja otiske – šuma je velika, ima puno stanovnika a trgovina je živa?”
Sova: “To nije problem, Lija u džipu i danju i noću kruži šumom i gazi koga treba, ponekoga po potrebi i više puta odjednom a ponekad i Vujo prođe u tenku da proveri je li sve u redu.”
Medo: “Odakle Liji pare za džip, pa još jesenas nije imala pare da plati magarcu da joj donese vunu… kad smo kod vune, malopre videh ovcu – jadnica je sva gola i plava koliko se smrzla.”
Sova: “Da, ovca je prodala vunu još sredinom zime da bi namirila kamatu za kupljeno seno. I ja imam sličan problem, mnogo dugujem za žito kojim hranim miševe – sada i da ih sve prodam ne mogu da pokrijem dug. Ni meni nije jasno odakle Liji džip a čula sam da je uplatila jahtu…”
Meda se samo nasmeši
Medo: “Vidim da sve funkcioniše kao sunčani sat. Ne znam samo da li je ikome jasno koliko je sati.”
Da..
Ezopovski ali prilagođeno našem dobu. Ja bih jedino stavio pacova kao glavnog kamatara umjesto lisice a krokodila kao vojnu silu koja tenkom osigurava poredak umjesto vuka. Znam da je to više simbolično jer lisica slovi kao lukava dok vuk neopravdano uživa lošu reputaciju u narodnoj tradiciji kao siledžija koji napada stada (pa mora i on jesti). U suštini lisica i vuk su vrlo inteligentne i pozitivne životivnje. Pacovčina je idealan za ulogu kamatara, opstaje u svim sistemima, brzo stekne imunitet na svaki otrov. Krokodil kao vojna sila za plašenje jer je predstavnik porodice reptila i srodnik strašnim zmajevima iz legendi. Ali dobro je i ovako, važna je poanta priče. Što se tiče sati 12 je odavno prošlo i jedino ostaje nada da sat ipak malo žuri.
Basne su dobar način da se ukaže na probleme u društvu. Pa eto, znam i ja jednu. Higijenska basna (ili tko jači taj tlači) Dosadilo životinjama u šumi da je sve zasrano jer se svako olakšava gdje i kako mu paše. Pa odlučile da se od sad, kad je kome sila, ima ići na jedno zajedničko mjesto. Javni WC. Svi su se držali dogovora i šuma je postala ugodnije mjesto gdje se više ne mora paziti da se ne ugazi. Ali je lisica primijetila da se jedino zec ne drži dogovora. Doduše pazio je da ga ne vide, i da ipak ne ostavlja mine baš na putevima i stazama, ali u WC nije išao. Zbog toga su ga pozvali da objasni zašto je izuzetak. A zec je to ovako obrazložio: Išao sam kao i svi drugi na zajedničko mjesto sve do prije koji dan. Tada sam došao baš kad je… Čitaj više »
@ shumadinac – a da se liji na mjesec – dva onemogući pristup hrani, pa da onda zekinu šargarepu dočeka k’o friško serviranu janjetinu s ražnja.