Skoro svakog dana otkrivam šta sve ne znam. Samo se začudim: je li moguće da sam baš toliki neznalica?! Ako ovako nastavim, dogurat ću do Sokrata, i na kraju shvatiti da znam da ništa ne znam. Što će značiti da sam napredovao već dva milenija unazad.
Hajde, što ne znam neka tehnička čuda, neke složene, zapetljane stvari, toga se i ne stidim toliko. To ne znaju mnogi, pa šta im fali?! Ali kad ne znam osnovno, ono što mi je svaki dan na dohvat ruke, e onda bih pukao od muke! Eto, nedavno mi moja susjeda u nekoliko minuta održa pravu lekciju. Ona je završila poljoprivredni fakultet, pa sam je pitao za neki savjet, ali da sam znao koliko ću neznanja pri tom pokazati, ne bih to učinio ni za živu glavu. Ali, šta mislite da i vi provjerite svoje znanje? Možda ja nisam jedini koji se približio Sokratu?
Evo u čemu sam se ja izbrukao, pa da vidimo jeste li vi bolji:
Želim ja obrezati mladu sadnicu jabuke, i pitam moju susjedu: ako odsiječem vrh sadnice na jedan metar iznad zemlje i na toj visini joj razvijem krošnju, koliko visoko će biti krošnja za desetak godina? A ona mi kaže, zamislite, da će ostati na istoj visini, jer samo vršni pupoljak raste u visinu, a bočni ostaju za sva vremena na visini na kojoj su i bili. Toliko godina sam gledao drveće, rastao zajedno s voćkama, a nikada nisam primijetio tako jednostavnu stvar! A vi?
Kad smo već u voćnjaku koji sam imao namjeru proširiti, upitam je i kad mi preporučuje da to učinim? Znam da se obično kaže da je saditi bolje ranije, ali mi nije baš najjasne zbog čega? A možda i nije tako? Ali moja susjeda mi objasni: „Voće je bolje saditi prije. Može u jesen ili zimu, mada može i u proljeće. No, bolje je ranije zbog toga što je korijen voćke aktivan i zimi, on i tada obavlja svoju ulogu, pri tom se polako adaptira i do proljeća, kada je aktivnost znatno veća, postaje potpuno spreman da ishrani biljku.“ Svašta! I zimi aktivan?! Ovo baš nisam znao. A vi?
Onda je pitam: koliko dušičnog gnojiva trebam baciti za kukuruz ove godine da bude dovoljno, da ne bacam suviše. Jer, u školi sam učio da biljke uzimaju samo onoliko koliko im treba. A ona me pita šta mi je prošle godine bilo na toj njivi, mada pojma nemam kakve veze to ima sa kukuruzom koji ću tek zasijati. „Djetelina“, kažem nevoljko, jer ne volim odgovarati na glupa i suvišna pitanja. „E, onda ne trebaš ni vršiti prihranu dušičnim gnojivom“, mudro će ona, pa kako vidi da se čudim, nastavi: „Znaš, djetelina može uzimati dušik iz zraka…“ „Znam, sjećam se toga iz škole! I sve druge mahunarke mogu to isto, ali kakve to veze ima s kukuruzom?!“, ubacih se ja u sred rečenice, da bar malo spasim obraz i pokažem kako i ja nešto znam. Onda ona opet nastavi: „Tako je! Ali te biljke imaju u svom korijenu kvržice koje su pune dušika, što je sasvim dovoljno za kukuruz za narednu godinu.“ Vidi, vidi! Ko bi to rekao?! Znači, ja bih džaba bacio pare da nisam ovo saznao? To stvarno nisam znao. A vi?
Imao sam još pripremljenih pitanja, ali me već pomalo bilo stid stalno se iščuđavati, a malo sam se počeo i brinuti zbog tolikog svog neznanja. Toliko dugo živjeti na selu, a ne znati tako jednostavne stvari… Mogu zamisliti koliko tek ne znam o stvarima kojima se ne bavim?! A vi? Ama, kakav Sokrat, nije on nama ni do koljena!
test
Što li će se tek dogoditi kad naš voćar iz teksta sazna da je Zemlja ravna i da je heliocentrični sustav izmišljotina…
Ako želiš da stekneš mudrost , priznaj sebi da ništa ustvari neznaš
Na prvu sam pomislio da je na slici Michelangelov kip Mojsije (koji se nalazi u bazilici San Pietro in Vincoli), ali ne, nije, nema rogove. A gle čuda, valjda je Michelangelo bio glup pa povjerovao ‘krivom prijevodu’ biblije (tako crkva objašnjava rogove na kipu Mojsija- kad se spuštao sa Sinaja Židovima na čelu su mu bili rogovi, u kasnijem prijevodu mu je iz čela izbijala svjetlost, valjda luciferijanska)) i na Mojsijevom čelu isklesao dva roga,upravo onakva kakva je sebi stavio Angus Young iz AC/DC na omotu albuma Highway to hell.
Mogli bismo dakle i Michelangela svrstati u neznalice. A možda nije bio tolika neznalica, nego je sve znao. Za koga radi i kako ostaviti poruke mnogima generacijama iza njega.
Sokratr je evropskoj publici,a i drugdje, bio apsolutno nepoznt lik sve do prve polovice 15. st, dok na zapad nije stigo Gemistos Plethon i njegov krug koji je upoznao zapad ne samo s Sokratom, nego i Platonom, a vjerojatno i svećinom onoga što znamo pod imenom grčka filozofija…kako su onda naknadno saznali za ove statue od Sokrata da su baš Sokratove ?
Tako sam i ja citav zivot pogresno kenjao dok nisam dobio hemoroide. Pokusavao sam svasta da to prodje nista nije pomoglo dok nisam poceo obavljat nuzdu u čučećem polozaju, zahvaljujuci jednom poznaniku koji mi je to slucajno rekao, tacnije cuo sam raspravu kako je zapadnjacki toalet ubistvo za debelo crijevo jer polozaj sjedenja nije prirodni polozaj za obavljanje nuzde, jer kad se povuku paralele sa zivotinjama, nema nijdne zivotinje koja obavlja veliku nuzdu sjedeci sve one cuce, tako puno lakse stvari idu. Tako sam citav zivot pogresno najnormalnije stvari radio. Zapanjujuce je kad vidimo sta sve ne znamo, od najobicnijih stvari pa nadalje.