Nemanja Dragaš, najnagrađivaniji mladi srpski pesnik i najmlađi član Udruženja književnika Srbije. Iako star samo 24 godine, iza sebe, pored nagrada ima čak 5 štampanih knjiga poezije.
Nemanja Dragaš, rođen 6. jula 1992. godine u Beogradu, najnagrađivaniji je mladi srpski pesnik i najmlađi član Udruženja književnika Srbije. Iako star samo 24 godine, iza sebe, pored nagrada ima čak 5 štampanih knjiga poezije. Diplomirao je Produkciju na Akademiji umetnosti. Njegove samostalne zbirke poezije, poređane od najstarije pa do najsvežije izdate su sledeće: Fantazija u plavom (2008), Mikrofonija zrelosti (2010), Obećani svemir (2014), Okovani satima (2015) i Izbor iz poezije (2016) što je trenutno njegova najsvežija zbirka poezije koja je prevedena i izdata i na nemačkom jeziku pod naslvom Gedichtauswahl.
Kako je počeo da piše?
Nemanja Dragaš je, kako i sam kaže, počeo pisati vrlo rano, još u detinjstvu i kasnije u adolescentskom period a sve je to podstakao jedan nesrećan slučaj odnosno smrt u porodici. To je pokrenulo lavinu emocija koje su nekako morale izaći iz mladog bića. Izaći na najbezazleniji i najlepši mogući način a to je pisanje. Za njega je posedovanje talenta za negovanje pisane reči, kao i afinitet ka književnom stvaralašvu bio izlaz. Talenat mu je poslužio kao terapija a kasnije je mnoge obradovao svojim, naizgled nejasnim pesmama, ali kada se pažljivo čitaju, poseduju izuzetnu dubinu, filozofska pitanja kao i odgovore na ista i delove svemira, obećanog svemira, kako je nazvao jednu od svojih zbirki.
Poezija za njega predstavlja suštinu življenja. Kako kaže, naročite uzore koje bi istakao nema. Voleo je da čita a sada već ima prepoznatljiv stil u izražavanju onoga što on smatra suštinski bitnim za svaku osobu, čoveka kao kreativno biće. Za sebe voli da kaže da ‘’diše slovom’’ jer moć pisane reči je najveća pokretačka snaga i nešto što ne nestaje. Nešto što je svima dostupno jer svako može pesme doživeti na svoj način. Zbog toga je poezija za njega važna, jer može da dopre do svakoga.
Nagrade su brojne, ali on voli istaći onu koja mu je bila odskočna daska u svet pisane reči i poznatih pesnika a to je prva nagrada Festivala poezije mladih u Vrbasu, čiji je Nemanja Dragaš bio laureat 2013. godine.
Planovi za budućnost
Nemanja Dragaš je diplomirao Produkciju na Akademiji umetnosti. Stoga će se, u budućnosti, pored pisane reči sigurno nastaviti baviti umetnošću. Spreman je poneti teret koji talenat sa sobom nosi. Što se tiče odlaska iz zemlje, on to ne smatra problemom već preporučuje da, ukoliko im se ukaže prilika, iskoriste internacionalno iskustvo. Kaže da je važno za mladog čoveka da upoznaje nove kulture i tako duhovno uzrasta. Upoznavanje novih kultura, saradnja sa stranim kolegama ne treba da znači da se jednoga dana neće vratiti u zemlju i stvarati tamo gde je njegov, ne samo fizički već i pesnički život započeo.
Za kraj izdvajamo jednu od nagrađenih pesama Nemanje Dragaša:
BLAGOSLOV
Podigao sam svoj hram.
Ne dam nikome pravo na ključ.
Osveštan je vodom iz bistrog Jordana
I Bog zna da ovde se rađam svakog jutra.
Mislim o prošlosti kao što mislim o borbi
I žrtvujem svoj duh zbog pravde na koju čekam
I vjere u postojanje života koji mene čeka.
Dok gledam sjaj oltara, sanjam.
Sjećam se stvarnosti koju sam imao.
Glasovi su mi rekli da čuvam sve svoje
I da nikad ne zaboravim molitvu robova.
Nije lako oplakati sve freske
I zapaliti svijeće stotinama duša
Koje se kriju od posipanja prašinom
I momenta koji hvata pokrete među šake.
Izazivam krv u arteriji da nastavi igru
I ponese bar jednom osjećaj svetosti.
Kao priča o Avramu i Isaku, snažna je moja nada.
Pišu ljudi da će biti bolje potomcima koji nas naslede,
Ali ja nisam čuvar samo jedne istine. Ja gradim iznova.
Vjera koju imam u ljude,lišila me je metamorfoze duha
I nisam više ni mlad ni hrabar, ali dišem i spokojan sam
Jer imam hram u kojem još uvijek osjećam sreću
Kada spojim prste desne ruke. Blagoslov.
NEMANJA DRAGAŠ