Poklanjajući posebnu pažnji fizičkoj kulturi stari Grci organizovali su sportska takmičenja među kojima najznačajniju ulogu imaju Olimpijske igre. Olimpijada je period između dvaju Olimpijskih igara, a Olimpijske igre su samo takmičenje. Dakle, ova dva termina nisu sinonimi.
U staroj Grčkoj, fizičkoj kulturi se poklanjala posebna pažnja. Fizičko vaspitanje bilo je sastavni deo sveobuhvatnog obrazovanja, a sprovodilo se u prostoru koji se nazivao gimnazijum. Centralni deo gimnazijuma zauzimao je prostor koji se zvao palestra.
Stari Grci su sportska nadmetanja svoga doba organizovali iz više razloga, i to: u čast neke pobede, nečijeg povratka, u čast religijskih svečanosti, nekog novog saveza itd. Ovakva takmičenja u antičkoj Grčkoj nazivala su se Igre i mogle su imati teritorijalni, religijski ili svegrčki karakter. Postojalo je više Igara i to: Istmijske, Pitijske, Nemejske itd., ali su jedne Igre zasenile sve ostale. To su Olimpijske igre.
O nastanku Olimpijskih igara postoji dosta legendi i priča, ali u stručnim krugovima najprihvaćenija je ona da su njihovi osnivači spartanski kralj Likurg i elidski kralj Ifiz. Oni su igre posvetili vrhovnom bogu Zevsu po preporuci proročice Pitije, a u želji da spreče česta ratna razaranja u staroj Grčkoj, jer su u to vreme postojali brojni gradovi-države koji su međusobno često bili zavađeni. Jedno od pravila bilo je da se u olimpijskoj godini prekidaju sva neprijateljstva (tzv. sveti mir), što je davalo dovoljno vremena gradovima da se oporave i dožive izvestan prosperitet. Nepoštovanje ovog pravila povlačilo je sa sobom zabranu učestvovanja mladićima iz grada koji se nije pridržavao pravila.
Igre su se održavale na zapadnoj obali Peloponeza, u državici Elidi. Tokom vremena za potrebe Igara izgrađeno je oko 70 objekata, hramova i žrtvenika. Glavnu ulogu zauzimao je stadion usečen u padine brda Kronion koji je mogao da primi između 30 i 40 hiljada gledalaca. Stadion je imao stazu koja je bila duga 192,27m i bio je povezan sa tunelom dugim 32m i posebnom „dvoranom jeke“ gde su se sudije i takmičari sklanjali za vreme lošeg vremena.
Prve Olimpijske igre održane su 776. godine p. n. e. Ipak ovaj podatak je samo delimično tačan, jer su se u drevnoj Olimpiji i ranije održavale različite Igre. Međutim, one održane 776. godine p. n. e. su dobile svegrčki karakter i od njih se vodi lista pobednika.
Sudije su bile birane među najuglednijim žiteljima Elide i birane su 12 meseci pre Igara, a bilo ih je 12. Sudije su morale da poznaju pravila i da predvode ceremoniju. Po izboru sudija po Grčkoj su slati glasnici da je počela olimpijska godina i da počinje „sveti mir“. Po dolasku u Elidu takmičari su mesec dana vežbali u Olimpiji, a sudije su za učešće birale najsposobnije, jer je broj mesta bio ograničen.
Takmičari su bili isključivo muškarci, a da bi se izbeglo pojavljivanje žena na borilištu nastupali su potpuno nagi. Ženama je bio zabranjen pristup i u publiku, a ako bi se neka oglušila o ovo pravilo bila je kažnjavana smrću. Ipak, jedna žena se pokrila ogrtačem i došla do staze da zagrli sina, olimpijskog pobednika i tom prilikom je otkrivena. Na njenu sreću život joj je pošteđen jer su joj i muž i sin bili olimpijski pobednici.
Discipline na Oimpijskim igrama su bile raznovrsne. Krenulo se sa trčanjem na jedan stadion, a kasnije su uvedene i druge discipline. Važno je bilo da svaka disciplina ima mitološku osnovu. Pored trčanja bili su zastupljeni: petoboj, trke sa oružjem, trka na dva ili više stadiona, rvanje, boks, pankracion (mešavina boksa i rvanja).
Olimpijski pobednici bili su savljeni kao heroji svojih gradova i uzdizani na pijadestal do nivoa božanstva. Zbog toga su uz svoje ime često dodavali i ime grada odakle potiču i na taj način su pronosili slavu svog mesta.
Ipak, kao i sve civilizacije tako je i Grčka doživela dekadenciju, pa se izgubio izvorni karakter Igara u cilju stumilisanja mladih da vežbaju. Najzad, 394. godine rimski imperator Teodosije zabranio je sve paganske Igre, a samim tim i one iz Olimpije. Nadolazeći istorijski događaji odveli su čovečanstvo u mračni srednji vek u kojem se ljudskom telu nije poklanjala posebna pažnja.
bravoooooooo salim se