Weifert – najstarija pivara na Balkanu

0

Za pivo se u Srbiji znalo još u ranom srednjem veku, a pravilo se i pilo na dvorovima, manastirima i privatnim posedima. O tome postoje i zapisi kralja Vladislava. Prva srpska piva su se pravila od pšeničnog slada. Seljaci su davali manastirima hmelj i slad od kojih se pravilo pivo. Jedno od prvih piva u Pirotskom kraju bilo je poznato pod nazivom „alovina“ i pravilo se od ovsenih žitarica.

Pivo se pilo i za vreme despota Stefana, a početkom 18. veka dolazi do naseljavanja Nemaca koji sa sobom donose znanje i tehnologiju pravljenja piva. Na Dorćolu se otvaraju prve male pivare. Po povratku Turaka, Nemci se sele na levu stranu obale Save i Dunava i u Pančevo. Tada nastaje najstarija pivara na Balkanu – Pančevačka pivara koja je počela sa proizvodnjom piva davne 1722. godine. Vlasnik pivare je bio Abraham Kepiš, poreklom Jevrejin, koji je ugovor zaključio sa Zemaljskom administracijom Austrije. Proizvodnja je bila u potpunosti zanatska i iznosila je oko 6000 hektolitara. Ova pivara prelazi 1847. godine u vlasništvo porodice Vajfert. Pre Prvog svetskog rata, pivara je proizvodila 31.000 hektolitara piva, a nakon rekonstrukcije, u perodu od 1921-1927. godine, proizvodila je 50.000 hektolitara godišnje. Otac Đorđa Vajferta, Ignjat,  otkupio je ovu pivaru koja je uspešno poslovala narednih 20 godina. Zbog povećanja obima posla, 1856. godine prelazi u Beograd i zakupljuje Kneževu pivaru čiji je vlasnik bila knjeginja Ljubica Obrenović. Piavara je bila mala ali je zadovoljavala potrebe potrošača. U njoj se proizvodilo svetlo i tamno mercen pivo. Kasnije je zbog povećanog obima potražnje, i manuelnog funkcionisanja pivare, Ignjat Vajfert krajem šezdesetih godina 20. veka kupio plac Smutekovac (današnji Mostar) od advokata Petra Markovića. Izgradnja pivare na parni pogon je počela 1971. godine.

Glavna prednost ove pivare je bila prelazak primitivnih kazana za kuvanje piva na zagrevanje pomoću pare. Na taj način, proces proizvodnje je ubrzan, a bio je znatno jeftiniji. Đorđe Vajfert je rešio problem pravljenja leda koji je bio neophodan za proizvodnju, postavljanjem  instalacija za pravljenje leda. Od početka XX veka pivara je proizvodila dve vrste piva – obično crveno-braon mercen pivo i svetlo eksport pivo. Do kraja XIX veka porodica Vajfert nije imala ozbiljne konkurente sve do pojave pivare „Ignjat Bajloni i sinovi“ čija pivara je bila modernizovana u parnu. Na svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine Vajfertovo pivo biva nagređeno zlatnom medaljom za kvalitet piva. U XX veku bilo je sve više nemačkih i austrougarskih piva pa Vajfert i Bajloni udružuju snage 1904. godine. Po završetku  Prvog svetskog rata pivara je bila razorena, ali ubrzo biva obnovljena pod novim nazivom Prva srpska parna pivara „Đorđe Vajfert AD“. Tada pivara proizvodi dve vrste piva – tamno (Sveti Đorđe i gambrinus) i svetlo pivo (eksport i porter). Tokom Drugog svetskog rata pivara je konfiskovana i nacionalizovana. Pivara posluje kao državno preduzeće pod nazivom „7. juli“ od 1963. godine.

Ova pivara je imala u kasnijim godinama uspone i padove gde je konačno bila zatvorena 2008. godine. Od stare Pančevačke, nekada najstarije pivare na Balkanu, ostale su samo ruševine fabrike i njena postrojenja. Sam objekat je u privatnom zakupu od 1994. godine, a svakako najznačajniji za pančevačku arhitetkturu. Međutim, pivara je ponovo zaživela kada je udruženje građana „Muzej pivarstvaĐorđe Vajfert“ 2015. godine osnovano, sa idejom da se od celokupnog prihoda od prodaje piva pomogne adaptacija starog proizvodnog pogona. Danas se proizvodi devet  vrsta  piva od samo četiri sastojka, po recepturi staroj gotovo tri veka. Ovo pivo je vrhunskog kvaliteta, nefiltrirano i nepasrterizovano je. Prave se tamna, svetla i voćna piva. U ovoj pivari se takođe pravi i crveno pivo od tri vrste ječmenog slada, hmelja, kvasca i vode.

Stara Vajfertova pivara je bila jedini i prvi industrijski objekat na ovim prostorima. Narednih 100 godina nastupa zlatni vek pivare, zahvaljujući porodici Vajfert.

2022. godine pivara će proslaviti jubilarnih 300 godina svoga postojanja.

Ostavite komentar

avatar
10000
  Pretplati se  
Obavijest

POVEZANE VIJESTI

Izbornik