Zamislite na trenutak svijet u kojem police supermarketa zjape prazne. Gdje se za osnovne namirnice čeka u redovima. Gdje cijene hrane divljaju, a kvaliteta uvoznih proizvoda postaje sve upitnija. Zvuči kao scenarij iz nekog distopijskog filma? Nažalost, ovo nije znanstvena fantastika – ovo je realnost s kojom se već danas suočavaju mnoge zemlje koje su izgubile svoju prehrambenu neovisnost.
Povratak prirodi, povratak sebi
Dok kopamo po vrtu, sadimo sjeme ili gradimo vlastiti dom, događa se nešto magično. Naše ruke se ponovno povezuju sa zemljom, a um pronalazi mir koji je nemoguće naći u užurbanom digitalnom svijetu. Svaki trenutak proveden u vrtu postaje mala meditacija. Svaki pokret pri građenju vlastite kuće postaje vježba za tijelo i duh.
Upravo taj fizički rad, koji smo gotovo zaboravili u modernom društvu, budi u nama duboko uspavane sposobnosti. Naše ruke ponovno uče fine pokrete koje su izgubile tipkajući po ekranima. Naš mozak aktivira dijelove koji su zakržljali zbog pretjerane uporabe tehnologije. To nije samo rad – to je iscjeljenje.
Kad uvozna hrana postane luksuz
Sjećate li se kako je vaša baka uvijek govorila da trebamo cijeniti domaću hranu? Ispostavilo se da je bila u pravu. Danas, dok promatramo kako globalni lanci opskrbe pucaju pod pritiskom kriza, postaje jasno da regije koje mogu same proizvesti svoju hranu vrijede zlata.
Zamislite da možete znati točno odakle dolazi vaš kruh. Da poznajete poljoprivrednika koji je uzgojio pšenicu. Da znate da su rajčice u vašoj salati ubrane jutros, a ne prije dva tjedna. Ovo nije nostalgična fantazija – ovo je stvarnost u regijama koje su zadržale svoju prehrambenu autonomiju.
Gradimo svoj dom, gradimo sebe
Ali nije samo hrana u pitanju. Pogledajte oko sebe – svaka cigla, svaka greda, svaki komad namještaja u vašem domu ima svoju priču. Što ako bi ta priča počinjala u vašoj regiji? Dok gradite vlastiti dom, gradite i sebe. Svaki pokret zidarskom žlicom, svaki zamah čekićem, razvija vašu motoriku i budi drevne vještine koje leže duboko u našim genima.
Zašto je ovo važno baš sad?
Živimo u vremenu kad se svijet mijenja brzinom koju je teško pratiti. Jučerašnje sigurnosti postaju današnje neizvjesnosti. Ali postoji nešto što možemo učiniti – možemo preuzeti kontrolu nad osnovnim potrebama naše zajednice. U tom procesu ne stvaramo samo materijalnu sigurnost – stvaramo unutarnji mir i snagu.
Zamislite zajednicu gdje djeca u školi uče o uzgoju hrane u školskom vrtu. Gdje lokalni obrtnici prenose svoje vještine mladima. Gdje susjedi razmjenjuju proizvode na tjednim tržnicama. Gdje stare recepte i tehnike gradnje ne nalazimo samo u muzejima, već u živoj upotrebi. To je zajednica gdje ljudi nisu samo fizički zdraviji, već i duševno ispunjeniji.
Duhovna dimenzija autonomije
U svijetu gdje je sve instant i digitalno, rad na vlastitoj autonomiji vraća nas osnovama ljudskog postojanja. Dok promatramo kako sjeme koje smo posadili raste, učimo o strpljenju. Dok gradimo vlastiti dom, učimo o ustrajnosti. Dok radimo s drugim članovima zajednice, učimo o povezanosti. Ovi trenuci tišine i koncentracije u vrtu ili na gradilištu postaju naša svakodnevna meditacija.
Pogled u budućnost
Zamislite na trenutak svoju regiju za 10 godina. Kako bi izgledala kad bi bila stvarno neovisna? Vidite življe zajednice, zdraviju okolinu, zadovoljnije ljude. Ali više od toga – vidite ljude koji su ponovno pronašli svoju unutarnju ravnotežu, koji su povezani sa zemljom i jedni s drugima. Ovo nije samo san – ovo je budućnost koju možemo izgraditi zajedno.
Dok svijet postaje sve nesigurniji, naša sposobnost da se brinemo sami o sebi postaje naša najveća snaga. Regionalna autonomija nije samo ekonomska strategija – to je put prema cjelovitijem, ispunjenijem životu. Put prema ponovnom otkrivanju vlastite snage i mudrosti koja leži u našim rukama i srcima.
Možda se pitate je li to moguće. Je li prekasno? Je li preteško? Odgovor je jednostavan: nikad nije prekasno za graditi bolju budućnost. I najbolje vrijeme za početak je – sad.
64 komentara
….postavlja se pitanje, koliko će njih “čuti” i osvjestiti ovo što je napisano i koliko će njih poduzeti aktivnosti po tom pitanju… …zivmb…
CIJENE U HRVATSKOJ VIŠE NEGO U NJEMAČKOJ: Baksa kaže kako Hrvatska postaje zemlja u kojoj građani ne mogu priuštiti osnovne namirnice
naslov kao i link dovoljan. Hrvati će i pored Slavonije i mora Jadranskoga biti gladni i bjedni !!!
Sami ste krivi kao i mi u Srbiji.
Nama parizer i dva jaja da budemo siti ceo dan, a oni skoknu na večeru u Pariz ili Njujork i šetaju krpe od par hiljada evra.
Vi, žao mi je što ovo moram napisati, ste jedini koliko toliko sačuvali prehrambenu industriju, mi svi ostali smo je gotovo skroz uništili!!
Nismo. Ili je prodato ili je otišlo u stečaj.
PS Meni ne bi bilo ni žao ni krivo da je HR ili neka druga republika zadržala svoje firme, da im dobro ide i da su radnici zadovoljni. Ovako kako vidim svuda je manje više isto, što nije dobro. Imali smo sve dobro i kvalitetno i ostali smo bez svega toga.
Svaka čast na članak 👍❗
Voli i čuvaj svoje – poštivaj tuđe!! Svako od nas redom.
Je, dok….ali, da sam ja ovako što napisala onda bi me ovdje ratni huškači i morončine prozvali: fašistom, nacistom, radikalnim ekstremnim teroristom, itditd. Naravno kako je jedini otpor protiv globalizma i ovih luđaka koji zazivaju izgradnju Trećeg Solomonovog hrama – u svome. U svojoj zemlji i svojim ljudima. Jedino što vrijedi i što će vrijediti zauvijek. Nije nitko bezveze ili slučajno rođen tu gdje jest i ima pretke i povijest kakvu ima. Glup je tko to ne kuži. To jest jedna od najjednostavnijih i najvećih istina. Samo, prvo i osnovno, treba ipak dobro kuću počistiti od svog nakupljenog smeća (domaćih izdajnika). Pozdrav.
Ko cijeni i voli svoje, ne traba mu tuđe.
tako i ovi što se bave duhovnošću kažu, da moraš cijenit i volit sebe.. puzdrav sportdamo!
Ko cijeni i voli svoje, ne traba mu tuđe.
tako i ovi što se bave duhovnošću kažu, da moraš prvo cijenit i volit sebe.. puzdrav sportdamo!
Ja ću pratiti kolega fjaku, verujem da će mi sa kakvih zidina istresti korpu punu lišća od kupusa, ljuske od krompira, paprike sa uvenulim vrhovima itd… možda bude i koja pileća grbina, nebi valda do koske sastrug’o meso… okrajak od slanine npr! Vešte ruke od toga mogu napraviti vrlo ukusnu čorbu, da
Bravo za ovakav članak ! Slažem se da je rad u vrtu i kući … zaista vrijedan truda i jača psihofizičke sposobnosti jer dok radiš u prirodi udišeš svijež zrak , razbistriš glavu , očistiš pluća i zadovoljno gledaš plodove svoga rada . Kad gradiš svojom rukama tad nisi tako spreman rušiti tuđe jer znaš da je u to uloženo puno rada i umješnosti .
Hehehe… ajoj 🙂
Ili kako mali Perica gleda na svet. Jeste li pričali sa nekim seljakom o duhovnoj dimenziji rada na zemlji?
Zaista, ništa ne doprinosi ravnoteži duha i tela kao povezivanje sa prirodom. Bilo da radite u bašti, berete pečurke, pecate ili samo šetate divljinom (pod uslovom da nije prevelika divljina pa da divljina šeta vas… u stomaku). Kreativni rad je takođe blagotvoran, šta god da radite ako možete da pogledate šta ste uradili i da uživate u tome.
Ali poljoprivreda je posao! Možete malo da začeprkate po bašti radi uživanja pa ako ne uspete nikom-ništa, to onaj koji gaji kako bi obezbedio dovoljno hrane ne može sebi da priušti. On (ona) mora da okopa baštu na vreme jer je sve teže što se trava dublje ukorenila, mora redovno da poliva (nema ono “odoh na odmor pa ću politi kad se vratim”), mora da se bori protiv štetočina (u nekom slučajevima da ustaje noćuili rano ujutro da rasteruje napasnike)… Mnogo toga mora inače će rod da podbaci ili ga neće biti. E, kad dođe do mora onda je malo onih koji i dalje uživaju u tom poslu. Da vam otkrijem tajnu kako i to što se mora ne mora da ugrozi uživanje – jednostavno računate na to! Ako unapred znate šta vas čeka manje će vam teško pasti kad to dođe na red. Ako možete da prihvatite težak rad, obavezu, ako vam godišnji odmor nije životni cilj onda ćete videti kako vas sve to očvršćuje i posmatraćete život kroz realnije okvire.
————————–
Prehrambena neutralnost države? Pogledajte kako se Rusija razvijala za vreme Putinovog mandata…
….i čekati par godina da priroda poništi semenu ono što je čovek modifikovao, prčkao oko gena! Dakle, par godina sadnje u prazno, genetski midifikovano seme ne može dati zdravu, razvijenu biljku sa lepim i sočnim plodovima a da u selu nemaš dobro snabdevenu poljporivrednu apoteku! Isto je i oko prasića, teladi, pilića….bez premixa, mixa, tov 1, tov 2 a bogami i tovt 3 nećemo se baš mesa najesti! Sve to pod uslovom da imaš dobar kalaš i da čučiš u sred imanja, da
Dobro, sa semenom uglavnom nemam problema jer ovde još ima dobrog semena. Štaviše, ima i napretka u semenarstvu: za mene je bilo pravo otkriće seme krompira “Rudolf” – lepi okrugli plodovi, puno rađa, otporniji na plamenjaču od recimo Dezire koja se najmasovnije gaji, belji unutra od svih ostalih koje sam video a ukus… najbolji! I ne, nije reklama 😉
Nigde generalizacija nije dobra pa ni ovde. Ali treba pažljivo birati i dobro se raspitati šta posaditi.
Imas fazon i za sjeme – kod mene ima lik koji koji daje besplatno sjemena stari sorti povrca, ali uz uslov da mu na jesen vratis sjeme u vecoj kolicini. Za prasice ima fazon – kupis bijele krmace, a onda ih odvedes prascu koji je napola divlji vepar, od majke domace krmace i divljeg vepra. Dobijes prasice koji su cetvrt divlji i to ti je najukusnija prasetina. Za kokosi se ne brini – kupis pilice na pijaci i pustis ih po dvoristu da ceprkaju. Ne dajes im koncentrat vec, zito, stari hljeb i sl. Dobijes jaja drugacijeg okusa od kupovnih.
Istina je to šta pišeš, samo treba “energičnih” ljudi koji će to i odraditi! Što se tiče te, potrebne “energije” kod ljudi ja nebi sad…drugom prilikom, da nebi sada “raširili” temu! Ima još po neki rariret od muških što bi krenuo u tu priču ali kod većine tih “rariteta” žene bi im “oči izvadili” jer su izašli iz reda pred Lidl-om….stigli ćevapi, pilići…”sveži”! Da..
sve je to odlično ali uzmi u jednadžbu susjeda koji viri preko ograde. a i brazilce.
sve je to odlično ali uzmi u jednadžbu susjeda koji viri preko ograde. a i brazilce.
Da su naše bake i deke tako razmišljale, svi bi pocrkali od gladi. Bilo im je sto puta teže nego danas, pa su opstali na selu. Danas samo kuknjava.
Što bake – ja sam na selu. I ne kukam, da to ne želim odavno bih otišao ali ne bih otišao ni za pola Beograda na vodi (kad bih morao tamo da živim).
Ali isto tako znam da ogromna većina mladih ode sa sela i ja ih razumem. Znaš li koliko je stara izreka “seljački je hleb sa sedam kora”? Toga bi bila svesna tek kad bi mesec dana živela takvim životom ali bez ikakve poštede, da radiš ravnopravno sa ostalima.
Napisala sam zašto bake. Nisi pažljivo čitao. 🙂 Moja mama je odrasla na selu, ima skoro 80 godina. Pričala mi je kako su živeli, koje je sve obaveze imala pored škole. Nije bilo lako.
Znam da si na selu i to je tvoj izbor. Ne razmišljaš kao većina mladih i nemaš iluzije o životu u Beogradu kao oni. Tek kad dođu ovde vide da nije baš tako. Opstaju i uspevaju snalažljivi pre svega devojke koje se dobro udaju. Malo njih uspe zato štu su vredni i sposobni.
Za tvoju informaciju nisam kročila U Beograd na vodi niti ću.
Teško da bih u ovim godinama izdržala mesec dana, uz to fizički sam dosta slaba.
Dali možete zamisliti ili još bolje shvatiti misao HR ministra poljoprivrede pred koji dan.
Odnosi se na pitanje, kako to da su isti proizvodi skuplji u HR super marketima (u stranom vlasništvu) nego isti u EU? I što namjerava poduzeti u tom smislu?
A ministar na to odgovara: “suprostavimo im se na taj način da kupujemo HR i bijkotiramo strane uvozne proizvode”. I prisiliti ćemo ih da spuste cijene.
Ja jednostavno ne pronalazim smislen i zdravorazumski odgovor na ovako “pametnog ministra”
Jbt. ma di ih samo pronalaze?
Dragi moji Logičari, često razmišljam kad se pokrene ovakva tema o nezavisnosti (hrane) s svime što slijedi, dali je moguće donositi neke zaključke i raspravljati o bilo čemu?
Zemlja koja ne može prehraniti svoje stanovništvo i obezbjediti osnovne uvjete preživljavanja u slučaju velikih katastrofa ne može se zvati nezavisnom a još manje samostalnom.
Lp
Orao izbaci iz gnezda dva od tri mladunca kada proceni da ih ne može sve odgajiti! Ljudi takođe imaju svog “farmera”, svaki dan im sipa u valov sem tog, poslednjeg dana….dana kada sledi nož!
Ja imam izbor izmedju sranih proizvoda slovenackih, hrvatskih, domacih, srbijanskih i makedonskih.
Hrvatski su najskuplji, a za njima slovenacki.
Zato kod vas carinici ne daju da se prenese ni tegla ajvara iz BiH.
Komisijski ga spale, odma’! Msm…zapisnik o tome postoji ali ajvar je završio na trpezi, da
Sipak spale – tip je sjeo na ivicnjak i nije mrdao dok nije pojeo teglu ajvara, a onda je dao cariniku da je zaplijeni.
I što ti to govori? Da nam Bosanski ajvar uništava poljoprivredu.
A što se tiče Slovenaca, oni su lijepo uveli pravilo da strani trgovački lani na teritoriju Slovenije moraju imati određeni % robe koja je izravno proizvedena u Sloveniji.
Pa onda kad ideš tamo u kupovinu možeš bez problema naći na policama Slovensko izvorno voće i povrće. I u onoj bivšoj Jugi, Slovenci i njihovo rukovodstvo su uvijek bili pametniji od drugih. Znali su čuvati svoje, pa smo im mi na neki način zavidili, čak i gledali mrko.
A na kraju se pokazalo da su najbolje prošli u onim sukobima i bespotrebnom razaranju.
Lp
Odakle Slovencima tada a i danas voće i povrće? Tada, za vreme juge znam odkud’ im dolazilo.. pojasni mi za danas? Sećam se zelenih Man-ova, prikoličara… voze iz Vojvodine briketiranu detelinu direkt talijanima… plate je siću a žabarima full cena! Dobro.. nije sva lova od “zarade” bila njihova, deo je morao ići i direktoru kombinata koji seje tu detelinu a isti je morao i uredno namirivati lika iz Bg-a! Da..
U SLO je skoro sve iz MAK i SR, nešto malo iz BiH i sa zapada EU, ima nešto malo i iz Poljske!
Ne znam što da ti odgovorim na ovo tvoje pitanje? A što ti misliš da ako je klima drugačija nego kod tebe da tamo ništa ne raste?
Ma čovječe i banane će ti narasti ako im omogućiš temperaturu i vlažnost. Samo je pitanje konačne cijene i isplativosti tj. konačne zarade ili minusa.
Nemoj biti ograničen u razmišljanju. Ja ti to tvrdim iz prve ruke jer živim uz neposrednu granicu Slovenije.
Kad imaš vrijedne i pametne ljude a političari omogučavaju svojim propisima da ljudi uz razne pogodnosti ostanu na svojim djedovinama, onda imaš i rezultate.
Lp
Perutnina Ptuj, Argeta, itd. imaju svoje tvornice u BiH ALI ima i Franck, Kraš, itd. iz HR a opet HR proizvodi u HR su bezobrazno skupi!!
Jedan lanac marketa, da ga ne reklamiram, u BiH prodaje SVE vrste Dorina čokolada od 100 grama rok trajanja do polovice 02-2025 1 KM ili BAM!! SVI proizvodi, sa uračunatim BiH PDV od 17%, su skoro duplo jeftiniji u BiH nego u HR !!
Zakašnjenje je veliko, kod mene u selu, odgovorno tvrdim, osim mene ima još dva uzgajivača a na desetke napuštenih kuća i domaćinstava, neka su zarasla u šikaru najmanje 10 godina!
Ah koja čarobna bosna a napuštena…
Sad mi pade na um pjesma yt:
“Sto si pusto selo moje”
ah koja pjesma!? i koji prizor; što si tužno selo moje malooo, neka tuga mo moju dušu slama, gledam njive i zarasla polja… pogađa u srce
Nigdje nikoga!! Osim oko par većih gradova SVE je pusto! Kod mene ovdje, “selo” par stotina metara zračne crte od centra grada prije par dana ženka sa troje medvjedića, nikada nije zabilježeno, srećom medvjedi zvani “kruške” jer na “meniju” im je većina voće! Dok sam do prije dvije godine vozio, od Zvornika do Trebinja, cesto 300 kilometara više ćeš vidjeti divljih životinja nego ljudi ili auta iz suprotnog smjera! Tako lijepa država sa budalama koji je nastanjuju je Bosna!
sve če nas elon musk spasit.
Prosečan čovek može u životu prosečno, 4 puta da pogreši.
U trećem braku verovatno neće imati dece.
Posle četvrtog braka neće imati ko da ga sahrani.
#
Istorijske greške nacija verovatno imaju istu tendenciju ali nam tu trebaju nezavisni istoričari i akademici koji su još pri pameti.
Malo sam se nasmijao na tvoju teoriju. Nemoj se ljutiti ali teorija ti je više nego zastarjela.
Ma tko se danas ženi i kome je od ovih woke generacijama stalo do djece, oni su već odavno u “trećem braku”.
Pa kolica se više ne kupuju za bebe nego za pse.
I koji su to akademici i povjesničari koji samo pričaju već pola stoljeća o nekoj promjeni koja se mora dogoditi ali ništa ne poduzimaju (utjecaj akademske zajednice) da se stanje duha i svijesti promijeni.
Problem u tim ljudima je što oni prepričavaju nešto što se je već dogodilo ali ne daju smisla nekom istraživanju kako da kao društvo napredujemo.
Lp
Nije smiješno. Čovjek je napisa apsolutnu istinu. Nažalost osjećam na vlastitoj koži: pogreške se zbrajaju.
Psihička atomska bomba je već bačena na čovečanstvo.
Ili što Kornel otprilike reče “magijsko čaranje” je urodilo plodom
Atomizacije društva na pojedince, i sexualno razelektrisanje svakog ponaosob.
…👍živio!
Ja sam te prazne police prvi put videla kada sam bila na zimovanju (januar 1991.) u Češkoslovačkoj. Bilo je jedino hrane za bebe, sira za mazanje i hleba i nešto malo peciva. Jedva sam čekala da se vratim kući i jedem ko čovek. Ali je zato bilo svih drugih stvari koje nemamju veze sa hranom. Malo kasnije te prazne police sam viđala kod nas, čekanje u redovima postalo je neizbežno. Jedino su se pijace dobro držale, tu je bilo svega i svačega i što je najvažnije svu robu su prodavali proizvođači. Preživeli smo i te dane i godine. Danas ima svega i u prodavnicama i na pijaci. U prodvanici je sve bez veze, a nije bolje ni na pijaci – hrana iz uvoza iz Albanije, a ono malo domaće hrane na pijaci sto puta tretirano hemijom. Sve u svemu, ne znam šta mi se više gadi.
Ta bajka o selu, domaćoj proizvodnji i hrani kod nas je naučna fantastika. I da ne zaboravim, na korak smo od regionalne autonomije, a to znači kraj svega do sada. Male i slabe tek će da nas gaze kako hoće. Ko preživi, pričaće.
Pa, Iva….ja sam sa ekipom bila za tu Novu godinu i onda ostali slijedeća 2 tjedna – u Pragu. Može biti da smo se negdje usput i srele, a pojma nemamo. Nama se uredno događalo da ostanemo bez klope, jer bi obično zakasnili uhvatiti mjesto u nekoj birtiji (sve dok nije odradila posao dobra stara korupcija i mito: skompali smo se sa konobaricom i gazdom u jednoj pivnici, pa smo ostavili love neka ostave uvijek kobasice i malo kiselog kupusa). Da. Tih dana nije bilo dobro ljudima tadašnje Čehoslovačke. Mada su ljudi fenomenalni. Odlični. Pozdrav Iva.
P.S. ako sam dobro vidjela negdje kod nas u medijima – onaj mali što je ubio svoje razredne kolege je dobio nekakvi status “oštećenog”, te je ispalo kako su ga roditelji zanemarili. Jel’ to moguće i da li sam ja to dobro shvatila?
Ja sam bila u Liptovskom Janu, a na skijanje smo išli u Donovale. Uprkos nedostatku hrane lepo smo se proveli. Uvek sam volela letovanja/zimovanja sa školom. Jedne godine sam bila u Crikvenici. Tamo je klopa bila top i mesto mi se baš svidelo.
Da, dobro ste videli to za ubicu u Ribnikaru. Jadni roditleji ubijene dece kroz šta prolaze. To je sudstvo u Srbiji.
Pozdrav i svako dobro.
Roditelji nisu jadni, oni su indirektni krivci! No, direktni, oni dakle pravi krivci neće nikad pred ovozemaljski sud! To je ono što jebe naše koke, to
Zbog čega bi roditelji ubijene dece bili indirektni krivci?
Pitanje ko su pravi krivci. Da li je mali sam u ovoj priči?
Ovaj clanak je pisao neki seljak da navuce vikendase da nasade svega pa da mu obere radnim danima dok njega nema. Tako je bilo sa mojim prvim komsijom – za vrijeme korone nakupovao je sjemena i rasade i zasijao veliku bastu. Na jesen ubrao je samo par sugavih paprika kad vikendom ode. Seljaci su mu obrali sve. Danas na 10 sela nacicete jednog sto drzi krave, seljaci odavno ne rade zemlju.
Zaboravite zemljoradnju ako se ne mislite vratiti na selo. Ne moze se iz grada uzgajati povrce, voce, zivina, stoka. I ne moze bez puno rada. Na selima malo ko radi, vecina builji u telefon. Dobro bi im doslo naivcina da zasiju povrce i nasade voca da ne moraju ici do grada u market.
točno, priča mi tip s tržnice da odkada on sadi povrće niko u selu više ništa ne sadi.
ja pitam jel plate šta?
ahahahaha
Kaze mi jedan djed iz okoline BL: kod mene u selu sve je krenulo niz brdo ’70-ih kad je stalo stizati mlijeko iz banjalucke mljekare i i hljeb iz zitoprodukta. Vise ni jedna zena nije htjela da mijesi hljeb, a broj krava se stao smanjivati.
Tekst je optimističan, lijepo je to.
A sad ja: Najveći neprijatelj bilo kakve autonomije su velike aglomeracije stanovništva: gradovi, gradurine, gadurine… i urođeni (svima!) mentalitet: kruha bez motike! Rijetki su ljudi… ma ne mogu da duljim. Ukratko: sviđa mi se tekst, jbg 😛 😛
Mudro ali za mene uzalud. I ovo sad pišem u mraku jer mi nitko ne želi upaliti svjetlo
utopija je riječ koja se dobiva od utopiti i ja
Samodovoljnost je ključ opstanka u 21 veku.prvenstveno to vazi za “male”drzave.narod ako to shvati opstace,ako li ne shvati ( ne želi da shvati)ko mu je kriv.dosao je kraj najboljeg od svih svetova.ne proizvodis dovoljno hrane ,a svi siti,ne proizvodis tehnologije a svi imaju sve.Nemas nafte,gasa,ruda a,nikome ne fali,Ne proizvodis automobile,aparate,a svi imaju polja prazna,svi u kancelarije,plata mala ali redovno leze na račun…
Sad je nedavno došla jer sam pola sata trpio što moram na wc pa je počela mahnitati o tome kako su bijesni na nju. Kad sam ja na to odgovori svašta. Ti šuti i nemoj govoriti jer će nas zbog tebe izbaciti na snijeg?? Brat joj je isti pa mi nema života s takvima.
Ima alternativa Švabu gde svaki živi sam u megapolisu, radi nešto virtualno ili granatirani dohodak.
Pretpostavljam da ste svi gledali Avatar ili istorija Inka, Maja, Indijanaca. Može da si miroljubiv ili veliki silni ratnik ali kada je tehnosfera primitivna dođe neko jači od tebe i te porobi.
Ali kao kompromis razvijena civilizacija decentralizirana, bez megapolisa većina imaju kucu i 2 dekara, silna infrastruktura, sami gledaju piper, luk patlidžan…
Mali deo je posvećen naučnom radu, radi se 3-4 dana u nedelju. Nešto kao socijalizam ali decentaraliziran, u svaki slučaj treba da je inkluzivan, nema potrebe da BVP raste, i progres ima limit, nema potrebe od robota, a mi samo odmaramo. Neki kompromis tehnika, tehnologija i malo truda, koje gradi ljudski karakter. realizira.
Ne znam iz juge iskustva ili zapadnog kapitalizma ili drevno egipatskog stroja uvek se nađe neka elita koja hoče da je iznad drugih, imam predvid KPJ nomenklatura, kapitalisti na zapad, aristokratija, robovlasnici..
Ipak sam optimist, to je praktično KOB DOTU ideologija, mislim da može da se realizira.
Kada Vladimir dencificira Uktrainu, zajedno sa Trampom desataniziraju Evropu, Ameriku, svet stane mnogopolarni ima i svetlih varijanta budućnosti.
Sunce li vam j… ž…… pa to je Tito, bravar, šepavac pričao stalno ali gospoda hoće demokraciju, da upravljaju, da mogu kupiti uvoznu robu a naše tvornice zatući, da mogu kupiti smeće iz Mcdonaldsa a našu hranu prestati proizvoditi, da ne upravljamo svojim vodama, zemljom i šumama i prepustimo to strancu jer će on to bolje voditi od nas. izda li vam terina četničko-ustaško-balijska, trebalo vas je sve pobiti.
Pomešao si babe i žabe
Vec je proveden globalni eksperiment od strane Pol Pota. 70 % stanovnistva umire u roku od godinu, dvije. Bez struje umire 95% stanovnistva u roku od 6 mjeseci. S obzirom da se pod utjecajem digitalizacije općem stanovnistvu pada kvocijent inteligencije i socijalizacije, prvo teži zamjeni slobode sa sigurnošću. Naravno sve ide u orwellizaciju u kojoj nema ni slobode ni sigurnosti. Taj proces je trenutno najdalje odmakao u Putinovoj Rusiji. I tamo se pretpostavljaju “tradicionalne vrijednosti sa kupusom u bradi”.
Eno u Britaniji uvode potez na nasledje poljoprivrednog zemljista od 20%.
A na vlast dovodimo veleizdajnicke svinje poput Plenkovića koje nas vode u feudalizam.
Ma džaba ti rad u vrtu ako iza tebe ne stoji država koja te štiti..npr mala, nemoćna država nije kadra pružiti otpor jačoj kompaniji (Monsanto) i dođe do toga da institucija tvoje države pokuca na tvoja vrata i kaže ti koje sjeme možeš da koristiš! Jednu grančicu slomiš lako, nekoliko grančica teže, a snop grančica nikako…ma svi znaju ovu azijatsku ali je istina..ali eto mi Slaveni se mrzimo i u tome se veoma slažemo..dok zlo oko nas trlja ruke.
Treba posadit jedno drvo kruha, jedno drvo tjestenine i najbitnije jedno drvo na kojem rastu euri! I sve riješeno!
Из мог детињства, шездесетих година прошлог века:
У мојој улици, ми другари смо организовали „шаховски турнир“. Награде су били пољопривредни производи из наших дворишта. Златна медаља је носила награду један велики краставац. Сребрна медаља је био један леп парадајз из мог дворишта. Бронзана медаља је била једна лепа паприка.
Турнир је текао како је текао, у финалу смо се састали ја и један комшија. Комшија је био одличан шахиста, много бољи од мене, али је на крају он ипак изгубио. Намерно је изгубио зато што му се много свидео мој парадајз који је доносила сребрна медаља. Ја сам добио краставац, који сам у сласт појео, и данас се сећам.
Зашто вас колеге давим овом причом?
Зато, што ме је овај изврсни чланак подсетио на неко прошло лепо време.
„Dok kopamo po vrtu, sadimo sjeme ili gradimo vlastiti dom, događa se nešto magično. Naše ruke se ponovno povezuju sa zemljom, a um pronalazi mir koji je nemoguće naći u užurbanom digitalnom svijetu. Svaki trenutak proveden u vrtu postaje mala meditacija. Svaki pokret pri građenju vlastite kuće postaje vježba za tijelo i duh“.
Пола дворишта ми је било посађено са зеленом салатом, неке комшије су се за време ручка ужелеле салате, послали неког другара да купи, једна салата 5 дин (бела монета), шест салата карта за биоскоп, Гари Купер, Стив Ривс (Херкулес), Кирк Даглас, Ричард Видмарк. И остала братија америчке филмске културе.
Ја сам већ био поодрастао да сам могао да риљам башту и припремам је за садњу салате. Док сам риљао, око мене су се сакупљале кокошке и неопрезно потурале вратове испод ашова. Неопрезно, зато што су ту хватале глисте и у сласт их кљуцале. Глисте су страдале, срећом екологија је тада била у повоју, па се није нашао неки гретен који би ме оптужио за огавно нарушавање „биодиверзитета“. Као што сада раде са Мини хидроелектранама и попрдљивим кравама.