Environmental Working Group, dobrotvorna organizacija posvećena poboljšanju zdravlja okoliša, rangirala je 12 voća i povrća s najviše pesticida.
Zdrava prehrana mora uključivati raznovrsno voće i povrće, ali također je važno da budu sigurni za jelo, što znači da ne sadrže pesticide, zagađenje i prljavštinu.
Od 2004. Environmental Working Group, dobrotvorna organizacija posvećena poboljšanju zdravlja okoliša, rangirala je neorgansko voće koje sadrži najveću količinu pesticida, popis koji nazivaju The Dirty Dozen. Uprava za hranu i lijekove i Ministarstvo poljoprivrede SAD-a dostavljaju podatke za analizu EWG-u.
“Ove je godine EWG utvrdio da je 75 posto svih konvencionalnih svježih proizvoda uzorkovanih imalo ostatke potencijalno štetnih pesticida”, prema EWG-u. “Ali za artikle na Dirty Dozenu, nevjerojatnih 95 posto uzoraka sadrži pesticide.”
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da su “neki pesticidi u studijama na ljudima povezani s problemima uključujući pobačaje, urođene mane i poteškoće u učenju ili razvoju kod djece.”
Ovogodišnja prva dva mjesta na listi ponovno su zauzele jagode i špinat, zauzevši prvo odnosno drugo mjesto. Osim toga, grožđe je poraslo s broja 8 u 2023. na broj 4 u 2024. na listi.
Evo ‘Dirty Dozen’ iz 2024.
Potpuni popis 12 voća i povrća koje je ove godine bilo izloženo najviše pesticida:
- Jagode
- Špinat
- Kelj, raštika i zelje gorušice
- Grožđe
- Breskve
- Kruške
- Nektarine
- Jabuke
- Babura i ljuta papričica
- Trešnje
- Borovnice
- Zeleni grah
3 jednostavna koraka za čišćenje vaših proizvoda
Kao što savjetuje CDC, prije i nakon čišćenja povrća temeljito operite ruke kao i sve predmete vezane uz pripremu poput dasaka za rezanje i posuđa.
Nakon pranja ruku, Carissa Galloway, vrhunska savjetnica za proteinsku prehranu, osobna trenerica i certificirana dijetetičarka, savjetovala je CNBC Make It da poduzmete sljedeće radnje:
- Držite proizvod pod hladnom vodom u sudoperu
- Čistim papirnatim ručnikom uklonite svu prljavštinu i pijesak s proizvoda. Neki ljudi za ovaj korak koriste i čistu četku koja je posebno namijenjena čišćenju proizvoda.
- Koristite čisti papirnati ručnik da osušite proizvode ako ih ne planirate pojesti odmah kako biste sačuvali njihovu zrelost. Lisnato povrće također se može sušiti pomoću centrifuge za salatu.
Galloway je za CNBC Make It u veljači rekla da, iako je čišćenje proizvoda octom ili sodom bikarbonom postalo iznimno moderno, to nije bitno.
CDC strogo savjetuje da ne čistite svoje voće i povrće sapunom, deterdžentom ili sredstvima za pranje kupljenim u trgovini.
“Postoje i druge teorije i opcije”, rekla je Galloway, “ali uistinu najbolja opcija je jednostavno pranje pod hladnom vodom.”
53 komentara
Pranje? Evo, među nabrojanima je i grašak – on nije prskan direktno na zrno već je prskana “košuljica” koja štiti zrna ali su zrna ipak zagađena.
Pranje jeste neophodno, čak i za proizvode odgajene potpuno prirodno ali se ne treba zavaravati da će pranje da ukloni hemiju.
Tačno. Pranje neće ukloniti hemiju. Kad se voćka ili povrće zagrize, oseća se taj grozan gorak ukus hemije.
Skoro sve imam u dvorištu od nabrojanoga i ništa ne perem prije upotrebe jer ništa ni ne špricam, samo djeci operem zbog prašine. Ja pojedem svoju jagodu i kad ima sluzavi trag od puža. Ovaj tekst je napisala usRa-na tvrtka.
Ne dirajte mi ljutih papričica – pucam bez upozorenja !!!
Samo oprezno s tim papričicama.
Mada ja znam njih koji to krkaju i ništa im…
Ima i drugačijih priča.
Jedan moj frend, stalno se javlja… tajanstven, a ide u bolnicu i na kontrolu u bolnicu. Ne govori ništa…ja nekako iz kalkulirala da je prostata.
Možda i što gore na prostati.
Dolazi on, ja sve otpremila iz kuće, kavica razgovor u kuhinji, kao što i priliči za važne teme.
Kreće on sa pričom: recept, paradajz … Kad će odjednom: “Ja sam odlučio staviti duplu dozu papričica…”.
Tu ja već podignem obrvu… Da se valjao po podu od muke. Hemoroidi. Eto.
Uzmite noz i postrugajte po jabuci pa da vidim tko ce pranjem skinuti onaj vosak ili sto je vec.
Nazalost na jabuci kora sadrzi najbolje a mora se guliti.
Isto i sa drugim vocem.
Kad perem jabuke, osećam pod rukom kao da su masne. One se baš puno prskaju.
Uglavnom ih jedem pečene, ali opet skidam koru. Isto tako i paradjz, nektarine, sve oguljeno.
🙂
To “masno” je prirodni vosak kojim se jabuka štiti. Stare, jesenje sorte su “najmasnije”. Hibridne sorte ga uglavnom nemaju što je jedan od načina da izabereš dobru jabuku.
p.s. taj vosak uglavnom ima svoj miris.
Hvala ti na ovoj informaciji. Nisam baš ljubitelj jabuka. Uglavnom ih kupujem da pravim pitu ili ih, kao što sam već napisala, pečem. I to tražim “kožare” zato što imaju taj lep ukus. Nekada smo dobijali jabuke “Petrovače” koje su nam donosile mamine tetke (jedna iz okoline Šapca, druga iz podnožja Avale). Ni jedne ni druge nisu bile prskane.
Ja inače volim trešnje, nektarine, kupine, kajsije, grožđe i kruške “lubeničarke” kojih odavno nema na pijaci.
KOLAČ SA JABUKAMA
1.5 šolja brašna
1.5 šolja šećera
0.5 šolja ulja
1.5 kg. narendanih kiselih jabuka
1 kašičica sode bikarbone
1 kašika prezle
1 šolja mlevenih oraha
1 šolja seckanih oraha
Promeša se i sipa u pleh srednje veličine obložen papirom za pečenje.
Jabuke obavezno da budu kisele (ne mora kožara, nju je šteta koristiti za bilo šta osim pečenja) – nema lakšeg a lepšeg kolača.
Ja imam neku letnju sortu jabuke koja mora da se ubere tačno u određeno vreme: malo ranije i zelena je a ako se malo zakasni nije više dovoljno kisela. Ceđeni sok (narenda se pa se ostavi da oksiduje) je fantazija.
Vau! Kao da mi čitaš misli. Baš sam htela da predložim tebi i Gavranu da napišete neki recept kad su ovakve teme.
Hvala ti puno na ovom receptu!
PS Evo i od mene jedan recept za kolač sa jabukama.
kora: 4 žumanca umutiti sa 200 grama kristal šećera, dodati 1/5 šoljice ulja, 2 kašike kakaa, 200 grama brašna pomešanog sa pola kesice praška za pecivo i 200 mililitara mleka. Pleh srednje veličine podmazati uljem i posuti brašnom. Sipati testo u pleh i peći oko 20 minuta. Ispečenu koru tanko (ja stavim i deblji sloj 🙂 ) premazati džemom.
fil: 4 belanca umutiti sa 250 grama kristal šećera, dodati 200 grama mlevenih oraha, dve izrendane oceđene kisele jabuke i pola soka limuna. Sipati preko kore i vratiti u rernu da se suši. Smanjiti temperaturu na 100C dok se suši fil.
glazura: 50 grama putera, nekoliko kašičica mleka, 200 grama čokolade za kuvanje, 1-2 kašičice ulja (da bi glazura imala lep sjaj) istopiti i preliti preko fila. Ostaviti da se ohladi.
Kolač je vrlo lep i ukusan.
Ja nisam bas vjest u pravljenju kolaca ali volim naribati jabuku, izdrobit par petit beurre keksa, posut cimetom i par oraha izmrvit …
Isto sam radila kao klinka.
Fala. Sve super samo nešto malo jabuka 😉
Šalu na stranu, ja volim što više voća a što manje testa i šećera. Gornji recept u originalu je 6 jabuka ali se vremenom količina povećavala i povećavala… 🙂
p.s. Volim sve voće ali su mi višnje broj 1! I sirove a posebno u kolačima. Broj 2 je lubenica a na trećem mestu su mušmule.
Veruje mi da su dve veće jabuke dovoljne. Fil je mnogo lep. Ovaj kolač mi se mnogo sviđa i često ga pravim. Inače volim sve što ima puno fila, naročito lagane kremaste filove.
Štrudla od višanja je super. Mušmule nisam jela baš dugo. Nešto ih i nema. Lubenice sam obožavala kao mala. Zvala sam ih menice.
Kad smo nedavno pisali o prebrancu zaboravio sam da napišem za ljutu papričicu – od pre par godina obavezno stavljamo po jednu do dve ljute paprike (mi gajimo “kobasičarku” – tanku a dugačku), bez nje to nije ono pravo! Može da se stavi dok se pasulj kuva, može i kad se zapeca u rerni, može cela paprika a može i da se prepolovi, može sveža ali može i pečena iz zamrzivača… ne možeš da promašiš 😉
Nisam videla taj recept za prebranac. Probaću sa pečenom paprikom pošto ljutu ne volim.
I pečena je ljuta – peče se da bi bolje opstala u zamrzivaču.
Ni ja ne volim ljutu papriku ‘nako ali jelu daje fenomenalan ukus! Probaj sa malo pa povećavaj koliko ti odgovara.
Kako je pečena ljuta? :))
Nekad se desi da je slatkasta.
Izbegavam ljuto jer me tera da kašljem.
Nađeš zrele ljutače, ispečeš i zamrzneš potpuno isto kao obične crvene paprike za zamrzivač. Odledi pa probaj – mali komad 😉
OK. Hvala.
PS Šumi, i trešnje su nekad “masne”. Je l’ to isto kao i na jabukama vosak?
ja ove godine radim eksperiment. s tik toka. priznam.
ubaci se 25cm bakrena cijev u zemlju uz korijen voćke.
imam 50 godina staru križanu višnju-trešnju. polako odumire. vidit ćemo.
Neka je sa srećom i javite kakav je rezultat.
Nisam znao za vosak, bas cu probat sa neprskanom jabukom da usporedim.
Hvala na informaciji.
Zavisi od sorte, ima starih sorti koje nemaju vosak – nemaju kolačare a ni kožare. Ni mnoge druge.
ne.
gggl: nano food coating
Točno.
Napisala komentar, a vaš već postoji.
U sodi bikarboni onda ako se misli jesti sa korom.
Što ne savjetujem. Jest da u kori i a vitamina, ali bome ima i pesticida.
Najviše tamo gdje ne peteljka od jabuke ostaju. I na suprotnim kraju.
——–
Potvrđujem ono iz teksta za jagode i špinat.
Davno sam nešto pisala i imala i knjigu iz ekologije.
Onoga što se stavlja na jagode je bilo dvostruko više, duplo veći broj listova, ne stranica u knjizi.
Špinat ima i materije koje služe protiv buba i ostalih nametnika.
A što ljudima koji su isto jedači špinata, može škoditi.
Šteta.
Ovdje netko može staviti recept za zeljanicu.
Ako je s blitvom, blitva se skuha prethodno. I slaže sa dinstanim lukom na tijesto.
Idealno za posne dane.
Uzmite noz i postrugajte po jabuci pa da vidim tko ce pranjem skinuti onaj vosak/ impregnaciju ili sto je vec.
Nazalost na jabuci kora sadrzi najbolje a mora se guliti.
Isto i sa drugim vocem
Prvih 6-7 sa spiska najjednostavnije zaboraviti da postoje- ne jesti ih.
Grožđe je nesvarivo. Čudno u Grčkoj je svo voće bolje a naročito grožđe.
Prvo u sezoni povrće i voće takođe ne jesti.
Agrume oprati deterdžentom za sudove i grubim sunđerom , oprati ruke, oguliti, pa opet oprati ruke.
Ipak sve držati u vodi sa sodom bikarbonom 15 min. Lisnato povrće uvek.
Sodom bikarbonom se neutrališu i kisele i bazne komponente.
ljute papričice, kakve bile, niko ne jede na kilo-besmislica.
Kod mene ljute papricice u plasteniku dvije godine za redom napadaju smrdibube. U pkasteniku i malom voćnjaku nema hemije pa što preživi preživi. Pčele mi nisu peživjele , mojom krivicom. Pokosila ih varoa. Ne može sve, i čisto i da preživi. Kada vidim sta se sve mora uraditi da bi pčele preživjele onda mi je bolje da ih i nemam.
Možda stara košnica pletara u kojoj pčele bolje zimuju. Kada se pčele opljačkaju i uzme im se med a zimi dodaje katastrofalna mrtva tvar – šećer one sigurno slabe.
Ove zbog varoe nisu ni dozivjele zimu a ramovi puni zatvorenog meda. secer, “pogace” sta se sve trpa unutra … i onda neko moze reci cisti med? Cak ni onaj unesen u staro suplje deblo u kome su se “ulogorile” nakon rojenja , nije cist zbog prskanja usjeva i voca.
Užasno ali istinito . Sadite svoje.
vertikalne gredice.
planiram. nema se vremena.
Vrela voda i detergent?!?
Ovo je samo maska za ono sto zaista rade.
Posto sam pocetkom oktobra bio bolestan upravo zbog konzumiranja voca, suzio sam izbor samo na voce koje se lako pere (dekontaminira), tj pomorandze i mandarine. Medjutim, primetio sam jednu pojavu koju ranije nikad nisam – veliki broj mandarina je bio vlazan i umazan jer su bile izbodene i curio im je sok! Verovatno “slucajno” i tako iz nedelje u nedelju sve do danas. Sve je to “slucajno”, naravno, ne znam cime su tacno kontaminirane ali nisam ih koristio jer mi je to bilo suvise sunmnjivo.
Zato kazem da su pesticidi maska za ono sto rade, jer ako naknadno kontaminiraju proizvode necim skodljivim za nase zdravlje, najlakse je za to optuziti farmere da koriste pesticide. A umesto toga, gde je taj napredak nauke i struke? Sto nauka i struka ne ponude neki efikasan vid zastite poljoprivrednih proizvoda koji nece biti stetan po ljudsko zdravlje? Mozda zato sto nauka i struka rade za onog ko ih placa, a placa ih elita koja vrsi depopulaciju!
Ivane, kako ste bili bolesni zbog konzumiranja voća?
Nisam bio bolestan od voca, vec zbog onoga sto je bilo dodato, a ja nisam bio dovoljno oprezan da ga dekontaminiram pre upotrebe.
Tako sam i shvatila da je problem nastao zbog neke hemije, a ne voća kao voća.
Obične pomorandže više ne kupujem, mandarine nikad. Za čudo grejp mi ne smeta. Male i nikakve grčke pomorandže jedemo umereno. Kivi jedemo. Leti divlje šljive dženerike,(ringlove), raznih dezena i ukusa. Dud.
Ja sam se prerjentisao na voce koje ima koru, koju dobro operem, a potom odstranim. Od tada nemam problema, ali smislice oni nesto drugo – ko zna sta stavljaju u hranu koja je vakumirana – da bi se odrzala, tu su razni konzervansi, mnogi su daleko stetniji nego sto nam se predstavlja. Trenutno najbolje resenje je ako imate nekog na selu, i znate kako on proizvodi tu hranu. Mada to je samo trenutno, jer oni se pripremaju da upravljaju krizom nastalom zbog gladi, a glad ce nastati jer ce zabraniti ljudima da proizvode hranu za licnu upotrebu. Predpostavljam da vec od 2030 god. ljudi ce moci da dobijaju hranu samo od korporacija koje je proizvode, niko nece smeti da uzgaja za licne potrebe. Kako danas progone i hapse ljude koji proizvode travu za licnu upotrebu (medicinske svrhe), tako ce sutra progoniti ljude koji proizvode hranu da ne bi bili gladni i primorani da jedu insekte.
Sve je ocigledno kuda sve vode ovi propisi koje donose, samo sto ljudi ne zele da sklope detalje i sagledaju celokupnu sliku, ne zele da zamaraju mozak, i sutra ce se gorko kajati, a bice kasno.
da.
w ef je več plasirao priču da su povrtnjaci krivi za co2.
Voće će uskoro stavljati u cementni rastvor da duže potraje.
Zašto ste kupili takve mandarine?
Vidi se ako je mandarina trula.
Voće i povrće se zapravo ne može oprati nikakvim postupcima niti držanjem u vodi sa solju,sodom bikarbonom i slično.Razlog tome je što se danas u zaštiti bilja koriste translokacijski preparati,odnosno sistemični fungicidi,herbicidi,insekticidi itd.Njihov način djelovanja nije samo prekrivanje površine ploda i lista zaštitnim slojem nanijetog sredstva,več oni ulaze u biljku i prenose se sokovima u sve dijelove od cvijeta do korijena.Već nakon 20-30 minuta biljka je u potpunosti prožeta sredstvom i kiša ga nemože isprati,na taj način se čitava biljka štiti “iznutra”. Nije čak niti potrebno tretirati sve dijelove,bovoljno je da zahvatite samo dio npr.jednu stranu biljke,sredstvo će se upiti i prošititi kroz čitavu biljku.
Zato se više nigdje ne govori o hrani bez pesticida,već su uveli maksimalne dopuštene količine-MDK,možete naći definiciju na webu.
Rješenje.sadite i jedite svoje ako ste u mogućnosti i to bez tretiranja kemijom.
To… nije baš lako izvedivo.
Obuhvatiti cijelu biljku.
Kako to točno ide?
Sredstvo se upija kroz pore,npr.kroz pući na listovima,ulazi u tkivo i prenosi se kolanjem sokova kroz čitavu biljku.Sredstvo ulazi u stanice i na taj način djeluje protiv napada bolesti ili štetnika.Primjer,biljne uši mogu bilo gdje isisavati sok,-na listu,stabljici ili grančici,sa sokom će usisati i insekticid i uginuti.Novije generacije preparata djeluju još efikasnije, jer prolaze staničnu membranu i tako se inkorporiraju u biljku.
Ne sumnjam da si u pravu sa hemikalijama, ali većina stanovništva zemlje živi iznad prvog sprata.
Naravno da ih ne možemo dekontaminirati ali ih moramo jesti.
:
Dakle preporučuješ da se ne peru, jede sa korom a prsti poližu posle manipulacije?
U zadnjoj rečenici sam napisao što predlažem,ako je ikako moguće
Ja imam svoj vrt i plastenik, mogu posvjedočiti da ništa od špricanja ne treba za zdravo povrće cijelu godinu. Jedino na što ne mogu utjecati je jak vjetar i padanje temperature oko i ispod nule, sve to jedan do dva dana najveće cvatnje voćaka, a poslije povrat na redovne temperature. Za to bi trebali oboriti par aviona sa chemtrailsima i poravnati HAARP sa zemljom. No za to nemam resurse, a volja sama nije dovoljna.