Jermenski lider upozorava na potencijalni “puč”

Jermenski premijer Nikol Pašinjan upozorio je u utorak na mogući “puč” koji se nadvija nad Jerevanom usred rasprostranjenih protesta koji su izbili kao odgovor na eskalaciju tenzija u spornom regionu Nagorno-Karabaha.

“Kao što se i očekivalo, razne izjave dolaze sa različitih mjesta, sve do poziva na izvođenje državnog udara u Jermeniji”, rekao je Pashinyan u izjavi, obećavajući da će podržati “zakon i red” i u skladu s tim reagirati na navodne “pokušaje puča” .

Ranije tog dana, Azerbejdžan je proglasio sprovođenje “protivterorističkih mera lokalne prirode” u Nagorno-Karabahu, navodeći da je Jermenija tajno pojačala svoje vojno prisustvo u otcepljenom regionu. Baku tvrdi da gađa isključivo vojna postrojenja u toj oblasti. Jermenija je, sa svoje strane, ovu eskalaciju okarakterizirala kao novu “agresiju velikih razmjera protiv naroda Nagorno-Karabaha”, ali je negirala raspoređivanje bilo kakvih jedinica u spornom regionu.

Eskalacija je izazvala previranja u Jermeniji, jer su stotine demonstranata preplavile ulice Jerevana. Okupili su se u srcu jermenske prestonice i pokušali da ometaju saobraćaj. Demonstranti su pozvali na vojnu umiješanost Jermenije u krizu u Nagorno-Karabahu, optužujući premijera Pašinjana da je “izdajnik” svoje nacije.

Nagorno-Karabah, prvenstveno naseljen etničkim Jermenima, otcijepio se od Azerbejdžana tokom raspada Sovjetskog Saveza. Devedesetih godina, separatistička republika je vodila potpuni rat za nezavisnost protiv Bakua, efektivno uspostavljajući svoju autonomiju i održavajući snažne veze sa Jerevanom tokom godina. Uprkos ovim vezama, Jermenija je nikada nije zvanično priznala kao nezavisnu državu niti je uložila napore da integriše otcepljeni region u svoju teritoriju.

Sporna regija je, međutim, ostala uporna žarišna tačka u tekućim tenzijama između Bakua i Jerevana, često doživljavajući periodične vojne sukobe. Najznačajniji sukob posljednjih godina odigrao se 2020., što je dovelo do toga da Baku ponovo preuzme kontrolu nad značajnim dijelovima Nagorno-Karabaha. Neprijateljstva su okončana prekidom vatre uz posredovanje Rusije, što je kasnije olakšalo raspoređivanje ruskih mirovnih snaga u sporno područje.

Od tada, Jerevan je više puta optuživao Moskvu da nije isporučila vojnu pomoć za suprotstavljanje Azerbejdžanu i da je prekršila svoje obaveze. Sa druge strane, Baku je potvrdio svoju posvećenost sprovođenju uslova trilateralnog sporazuma koji uključuje Jerevan i Moskvu u vezi sa mirovnom misijom. Navela je da je obavijestila ruske snage o svojim namjerama da pokrenu svoju takozvanu protivterorističku operaciju.

Glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova rekla je da je upozorenje Azerbejdžana prenijeto samo nekoliko minuta prije početka vojne akcije.